Рефрен

С Википедије, слободне енциклопедије

Refren (od provansalske reči refrainge - поновљено ударање таласа, односно франц. refrain - pripev) у музичком и поетском смислу означава стилску фигуру дикције[1], начина изражавања, који се односи на понављање стиха, дела или групе стихова. Најчешће се правилно понављају после сваког дистиха или строфе. Песници често понављају сличне или исте речи, на тај начин, на првом месту, истичу своја осећања. Рефрен повезује све строфе у песми, а притом емоционално обележава целу песму. Уз рефрен, у стилске фигуре понављања спадају: анафора, епифора, симплока, алон’ман[2].

У фигуративном смислу рефрен означава оно чему се човек увек враћа, стално понављање, „стару песму“.

„Рефрен“ је и наслов популарне песме српског писца Јована Дучића објављене 1929. године у Књизи I („Песме Сунца“).[3]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]