Рефрен
Refren (od provansalske reči refrainge - поновљено ударање таласа, односно франц. refrain - pripev) у музичком и поетском смислу означава стилску фигуру дикције[1], начина изражавања, који се односи на понављање стиха, дела или групе стихова. Најчешће се правилно понављају после сваког дистиха или строфе. Песници често понављају сличне или исте речи, на тај начин, на првом месту, истичу своја осећања. Рефрен повезује све строфе у песми, а притом емоционално обележава целу песму. Уз рефрен, у стилске фигуре понављања спадају: анафора, епифора, симплока, алон’ман[2].
У фигуративном смислу рефрен означава оно чему се човек увек враћа, стално понављање, „стару песму“.
„Рефрен“ је и наслов популарне песме српског писца Јована Дучића објављене 1929. године у Књизи I („Песме Сунца“).[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Вокабулар: дикција, приступ 22. септембар 2012
- ^ „Часопис Детињство XXXVII 1/15, стр 103.: Деца предшколског узраста и њихова рецепција књижевности, Даница Радуновић Стонић, УДЦ 82–93.09”. Архивирано из оригинала 08. 03. 2012. г. Приступљено 22. 09. 2012.
- ^ Викиизворник: Јован Дучић, песме сунца, приступ 22. септембар 2012
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Велики речних страних речи и израза, Иван Клајн, Милан Шипка, Прометеј, Нови Сад (2008), ISBN 9788651503118
- Лексикон страних речи и израза, Милан Вујаклија, Просвета, Београд, (1996/97), ISBN 8607006215
- Описмени се: Рефрен, приступ 22. септембар 2012
- Поисков: Рефрен, приступ 22. септембар 2012 (језик: руски)
- Књижевност: Рефрен, приступ 22. септембар 2012
- Опуштено: Књижевни термини, 10. мај 2012, приступ 22. септембар 2012[мртва веза]