Робин Казинс

С Википедије, слободне енциклопедије

Робин Казинс
Робин Казинс
Име по рођењуРобин Цоусинс
Датум рођења(1957-08-17)17. август 1957.
Место рођењаБристол, Енглеска
 УК
ПребивалиштеЕнглеска
Држављанствоенглеско
Занимањеуметнички клизач
Организација
  • Qуеен'с Ице Цлуб Лондон[1]
  • Бристол Ице Данце анд Фигуре Скатинг Цлуб
Висина183 м (600 фт 4 12 ин)[2]

Робин Казинс (рођен 17. август 1957) британски[3] је бивши такмичарски уметнички клизач. Он је олимпијски шампион 1980. године, европски првак 1980, троструки светски медаљиста (1978–1980) и четвороструки британски државни првак (1977–1980), који је све ове титуле стекао током своје аматерске каријере. Томе је следила успешна каријера професионалног клизача. Касније је глумио у представама на леду, а продуковао је и неколико својих представа. Он је имао способност да се окреће у оба смера, у смеру кретања казаљки на сату и супротном смеру,[4] што је неуобичајена вештина за уметничког клизача.

Ван леда је Казинс је радио као коментатор догађаје уметничког клизања за ББЦ, и преузео је место главног судије на ИТВ-овој представи Плесање на леду од 2006. до 2014. Такође се појавио у позоришним продукцијама, укључујући и Вест Енд.

Рани живот[уреди | уреди извор]

Робин Казинс је рођен у Бристолу од мајке Џо, секретарице, и оца Фреда, државног службеника,[5] који је раније био голман за Милвол Ф.C.[2] Казинс има два старија брата, Мартина и Ника.

Казинс је први пут стао на лед са шест година на клизалишту Вестовер Роуд док је био на одмору у Борнмуту.[5][6] Пошто му се допало то искуство, затражио је лекције за Божић осамнаест месеци касније.[5]

Као млади клизач, Казинс је тренирао плес на леду упоредо са појединачним клизањем. Његов први тренер била је Памела Дејвис.[4] Касније га је тренирала Гледис Хог на Квинсовом клизалишту, а затим Карло Фаси.[7]

Казинс је напустио школу са шеснаест година да би се фокусирао на уметничко клизање.[5] Године 1974, преселио се сам из Бирмингема у Лондон, где је живео у малом стану који је био попут „преуређеног плакара.“[8] Он је пронашао посао слагања полица у Вајтлијевој робној кући.[5]

Такмичарска каријера[уреди | уреди извор]

Казинс је освојио своју прву националну титулу 1969. године, са 12 година, на нивоу почетника.[4] Са 14 година био је јуниорски шампион Британије, а исте године је дебитовао на међународној сцени.

Казинс је током осам година представљао Уједињено Краљевство као аматерски клизач. Освојио је Британско национално првенство за сениоре четири узастопне године (1977–1980); секцију слободног клизања на светским првенствима три пута (1978–1980); и сребрну медаљу на светским првенствима 1979. и 1980. године.

Врхунац своје аматерске каријере достигао је освајањем златних медаља на Европском првенству и на Зимским олимпијским играма у Лејк Плесиду у Њујорку 1980. године.[9] На Олимпијади је био на другом месту иза Јана Хофмана после обавезних фигура и кратког програма. Казинс је клизио у спектакуларном дугом програму, добивши 5,9/6,0 од осам од девет судија за уметнички утисак.[10] Освајач сребрне медаље Хофман је клизио технички супериорно, али је шест од девет судија дало прво место Казинсу, што му је донело укупну победу и златну медаљу.[9] Он је изабран за ББЦ-јеву за спортску личност године за 1980.[11]

Професионалац је постао 1980. године и два пута је освојио Светско професионално првенство у уметничком клизању за мушкарце (1985. и 1987. године) и четири пута био освајач медаља у светској професионалној појединачној конкуренцији (1986, 1990, 1991, 1992).

Каснија каријера[уреди | уреди извор]

Након што је постао професионалац 1980. године, Казинс је глумио у разним професионалним клизачким емисијама као што су Холидаy он Ице и Ице Цападес,[4] док је наставио да буде редован такмичар на Светском професионалном првенству. Он је остварио најдужи Акселов скок и најдужи преокрет на уметничким клизаљкама у Гинисовој књизи светских рекорда, достигавши 5,81 метар (19 стопа 1 ин) и 5,48 метара (18 стопа) 16. новембра 1983. године.[12]

Ресулти[уреди | уреди извор]

Аматерска каријера[уреди | уреди извор]

Интернационално
Догађај 1972–73 1973–74 1974–75 1975–76 1976–77 1977–78 1978–79 1979–80
Олимпијада 10. 1.
Светски шампионат 12. 9. 3. 2. 2.
Европски шампионат 15. 11. 11. 6. 3. 3. 3. 1.
Скејт Канада 2. 1.
НХК трофеј 1.
Сент Џервејс 1.
Национално
Британски шампионат 3. 2. 2. 2. 1. 1. 1. 1.
WД = повукао се

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Догађај/Сезона 1980 1981 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1997
Светски професионални шампионат 1.* 2.* 1. 2. 1. 4. 2. 3. 2.
Изазов шампиона 1. 2. 3. 4. 2. 3.
Светски куп у клизању 1.
Светски тимски шампионат 3.*
Северно америчко отворено првентство 3.
Канадски професионални шампионат 4.
Шампионат легенди 2.
Звездица показује резултате са екипних такмичења

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бритисх Фигуре Скатинг Цхампионсхипс – Цолоур. YоуТубе. 21. 7. 2015 [19 Децембер 1976]. Архивирано из оригинала 2021-12-12. г. Приступљено 5. 10. 2021. 
  2. ^ а б „Робин Цоусинс”. Спортс-референце.цом. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. 
  3. ^ 'Интервиеw wитх Робин Цоусинс' Суссеx Лифе, 4 Фебруарy 2021. Ретриевед 18 Фебруарy 2022
  4. ^ а б в г „Цоусинс Цонтинуес то Ентертаин”. ГолденСкате. 6. 12. 2003. Архивирано из оригинала 19. 4. 2011. г. Приступљено 12. 4. 2011. 
  5. ^ а б в г д Wалкер, Рутх (4. 1. 2014). „А лессон фром Данцинг он Ице'с Робин Цоусинс”. Сцотсман. 
  6. ^ Лоwдер Кимбалл, Мартха (1998). Робин Цоусинс. Балтиморе: Гатеwаy Пресс. ИСБН 0-9662502-0-6. 
  7. ^ Тарасова, Т. А. (1985). „Выдающиеся тренеры”. Цхетyрyе Времени Года (на језику: руски). Мосцоw: Сов. Россиа. стр. 176. 
  8. ^ Ле Батард, Дан (20. 6. 1989). „А Плаце то Скате : Цоусинс Хелпс Девелоп Фоундатион то Еасе Финанциал Бурден оф Цомпетинг”. Тхе Лос Ангелес Тимес. Архивирано из оригинала 12. 02. 2023. г. Приступљено 19. 02. 2023. 
  9. ^ а б „Робин Цоусинс - Фигуре Скатинг”. Олyмпиц.орг. 2. 2. 1980. Приступљено 14. 6. 2019. 
  10. ^ Леавy, Јане (22. 2. 1980). „Фратианне Флаwлесс, Цлосес Гап”. Тхе Wасхингтон Пост. Приступљено 14. 6. 2019. 
  11. ^ 'Спортс Персоналитy оф тхе Yеар: Превиоус wиннерс'. ББЦ Спорт, 2021. Ретриевед 18 Фебруарy 2022
  12. ^ Моцхан, Аманда (5. 2. 2014). „2014 Соцхи Wинтер Олyмпицс: А рецорд тоур ароунд тхе фигуре скатинг wорлд”. Гуиннесс Wорлд Рецордс. Архивирано из оригинала 24. 6. 2012. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]