Марк Кевендиш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Pix.gif Марк Кевендиш Icône cycliste
2015 Tour of Britain - 011 Mark Cavendish.JPG
Марк Кевендиш на Туру Британије 2015.
Личне информације
Име Марк Кевендиш
Надимак Кев, Ракета са Мана
Датум рођења (1985-05-21)21. мај 1985.(31 год.)
Место рођења Даглас (Острво Мен)
Држављанство Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Висина 1.75 m
Тежина 70 kg
Информације о тиму
Tренутно члан тима Дименжен Дата
Дисциплина Друмски / трака
Тип возача Спринтер
Професионална каријера
2005 — 2006
2006 — 2011
2012
2013 — 2015
2016 —
Спаркес
ХТЦ Колумбија
Скај
Етикс—Квик Степ
Дименжен Дата
Успеси
Тур де Франс
  Jersey green.svg Поени 1 (2011)

Етапне победе: 30

Ђиро д’Италија
  Jersey red.svg Поени 1 (2013)

Етапне победе: 15

Вуелта а Еспања
  Jersey green.svg Поени 1 (2010)

Етапне победе: 3

Kласичне бициклистичке трке
Милано—Санремо 1 (2009)
Шампионати и друге трке
MaillotMundial.PNG Светски шампион
(друмска трка)
1 (2011)
Национални шампион
(друмска трка)
MaillotReinoUnido.PNG 1 (2013)
Arc en ciel.svg Светски шампион, велодром 3 (2005, 2008, 2016)
Тур Катар 2013. и 2016. године
Дубаји Тур 2015. године
Освојене медаље
Олимпијске игре
Велодромски бициклизам
Сребро Рио де Женеиро 2016. Омнијум
Светско првенство
Друмски бициклизам
Злато Копенхаген 2011 Друмска трка
Велодромски бициклизам
Злато Лос Анђелес 2005. Медисон
Злато Манчестер 2008. Медисон
Злато Лондон 2016 Медисон
Игре Комонвелта
Велодромски бициклизам
Злато Мелбурн 2006. Скреч трка

Ажурирано: 26. март 2016.

Марк Кевендиш (енгл. Mark Cavendish; 21. мај 1985.) „ракета са Мана“ је британски професионални бициклиста. Тренутно вози за афрички Дименжен Дата тим (енгл. Team Dimenssion Data). Кевендиш је један од најбољих спринтера свих времена. Највећи успеси су му освајање зелене мајице (мајица за класификацију по поенима) на Тур де Франсу 2011. где има и 30 етапних победа, по чему је на другом месту, иза Едија Меркса који има 34 победе. Класификацију по поенима освојио је и на Ђиро д’Италији и Вуелта а Еспањи. Кевендиш је 2011. освојио и светско првенство у друмској вожњи, а троструки је светски шампион у велодромском бициклизму 2005. 2008. и 2016. године.

Детињство и аматерска каријера[уреди]

Марк Кевендиш је рођен у Дагласу, на острву Мен, од оца Дејвида и мајке Аделе, која је из Јоркшира. Са 13 година почео је да вози бмх у националном спортском центру у Дагласу. Тада је упознао британског професионалног бициклисту Дејвида Милара. Наком што је завршио школу, радио је две године у банци да би скупио довољно новца да почне професионалну каријеру.

2003. освојио је две златне медаље на острвским играма.

На светском првенству у веледромском бициклизму, у Лос Анђелесу 2005. Кевендиш је у пару са Робом Хајлесом освојио злато у медисону. Њих двојица нису возили заједно пре тога.

Професионална каријера[уреди]

Почетак каријере[уреди]

Професионалну каријеру почео је 2005. у тиму Спаркес. Возио је Тур Британије и Тур Берлина.

2006. је почео у тиму Спаркес, који је био развојни тим за Т:мобиле тим.

На Туру Берлина, освојио је две етапе и класификацију по поенима. Представљао је Острво Мен на играма Коменвола у Мелбурну и освојио је златну медаљу, након чега је дошао у пробу у први тим Т:мобиле-а. На Туру Британије освојио је класификацију по поенима и три пута је завршавао други на етапама. На крају сезоне потписао је професионални уговор са тимом Т:мобиле.

2007. је освојио класик Шелдепријс, што му је била прва велика победа на друму. Освојио је по етапу на тркама четири дана Данкека и Вуелта Каталонија и ушао је у састав тима за Тур де Франс. Пао је и на првој и другој етапи и забележио је два финиша у првих десет, пре него је Тур напустио на осмој етапи, када се кренуло у Алпе.

У својој првој сезони, Кевендиш је остварио 11 победа, чиме је изједначио рекорд који је до тада држао Алесандро Петаки.

2008[уреди]

Марк Кевендиш и Бредли Вигинс освојили светско првенство у медисону 2008.

2008. се вратио веледромском бициклизму на светском првенству у Манчестеру, где му је партнер био Бредли Вигинс, јер је Хајлес пао на допинг тесту и био је суспендован. Током првог дела трке, нису били конкурентни, а затим је Вигинс појачао на 35 кругова до циља и освојили су златну медаљу, што је било друго злато за Кевендиша.

У друмском бициклизму. Кевендиш је остварио прве победе на гранд тур тркама. Освојио је две етапе на Ђиро д’Италији и четири на [[Тур де Франс][у. Прву победу на Туру остварио је на петој етапи, а затим је победио и на етапама 8, 12 и 13, а након етапе 14, напустио је Тур да би се спремио за Олимпијске игре у Пекингу. Кевендиш и Вигинс, као светски шампиони у медисону, били су први фаворити, али су завршили тек на деветом месту. Кевендиш је окривио Вигинса да није сконцентрисан на медисон и да није дао све од себе. Кевендиш је завршио Олимпијске игре као једини члан британског тима који није освојио медаљу.

До краја сезоне остварио је 11 победа, по три на Туру Ирске и Туру Мисурија, где је освојио и класификацију по поенима. На Туру Романдије, Кевендиш је кратки хронометар на отварању, победивши Вигинса.

2009[уреди]

2009. је почео на Туру Катара, где је водио нову борбу са Томом Боненом, који је освојио једну етапу и класификацију по поенима, док је Кевендиш освојио две етапе. На Туру Калифорније освојио је две етапе, оба пута победивши Бонена у спринту. Освојио је и класификацију по поенима. Био је и члан британског тима на светском првенству у велодрому, али није освојио медаљу.

Сезону у Европи почео је на трци Тирено—Адриатико, где је освојио једну етапу. Након тога, узео је учешће на Милан—Санремо класику. Кевендиш није био фаворит због успона којих је имало, али је успио да их пређе са групом и у спринту је победио Хејнриха Хауслера. На трци Три дана Депана, освојио је две етапе.

На Ђиро д’Италији, екипа Колумбије (раније Т:мобиле) је освојла екипни хронометар на првој етапи, Кевендиш је први прошао кроз циљ и узео је розе мајицу и тако постао први возач са Мена који је обукао лидерску мајицу. На другој етапи, Кевендиш је изгубио у спринту од Петакија, а на трећој је остао затворен након пада и није могао да спринта за победу. Ипак, победио је на три етапе и напустио је Ђиро након етапе 13, да би се спремио за Тур де Франс. Припреме је наставио у јуну на Туру Швајцарске, где је освојио две етапе.

Током сезоне, Кевендиш је изградио велико пријатељство и партнерство са Марком Реншом, својим лид-аут возачем, који је касније играо кључну улогу за све Кевендишове успехе. На Тур де Франсу, Кевендиш је остварио шест етапних победа, чиме је поставио нови британски рекорд. Победом на трећој етапи, Кевендиш је такође поставио британски рекорд, јер је носио зелену мајицу два дана заредом. На задњој етапи, на Јелисејским Пољима, Марк Реншо је толико јако спроводио Кевендиша до победе да је и сам завршио други.

Након Тур де Франса, Кевендиш је освојио трку Ђиро Бохума, а на Туру Ирске је освојио једну етапу. На Туру Мисурија освојио је две етапе, али је напустио трку због инфекције, која га је спречила да буде део британског тима на светском првенству.

2010[уреди]

Због здравствених проблема, 2010. је стартовао тек средином фебруара, на трци Вуелта Андалузија, где није остварио победу, а са слабом формом наставио је и на Милан—Санрему, где је завршио на 89 месту, шест минута иза победника. Циљеви за 2010. су му били освајање зелене мајице на Тур де Франсу и светског првенства.

Након слабог почетка сезоне, форму је поправио на Вуелта Каталонији, где је завршио седми на хронометру и освојио једну етапу. Због увредљивог геста на Туру Романдије, након победе на другој етапи, тим ХТЦ Колумбија је повукао Кевендиша са трке. У мају, возио је Тур Калифорније, уместо Ђиро д’Италије, где је освојио једну етапу. На Туру Швајцарске, Кевендиш је пао током спринта на четвртој етапи, а са њим су пали Хауслер и још неколико возача, тимови су критиковали његов начин вожње.

На Тур де Франсу, Кевендиш је пао на првој етапи, на 3 километра до циља и тако остао без могућности да обуче жуту мајицу први пут у каријери. Повреда није била тешка и Кевендиш је до краја остварио пет етапних победа. Ипак, зелену мајицу је освојио Петаки, са 11 бодова испред Кевендиша.

Наредна трка била му је Вуелта а Еспања. Тим ХТЦ Колумбија је победио на екипном хронометру на отварању, Кевендиш је први прошао кроз циљ и узео је лидерску мајицу. На Вуелти је остварио три етапне победе и освојио је класификацију по поенима.

2011[уреди]

Прву победу 2011. остварио је крајем фебруара, на Туру Омана, а затим је освојио класик Шелдепријс трећи пут. Возио је и Париз—Рубе, али га није завршио. На Ђиро д’Италији, на другој етапи је завршио други, иза Петакија. Кевендиш се бунио, јер је Петаки ушао у његову путању. Узео је розе мајицу на трећој етапи, а прву победу остварио је на десетој етапи. Победио је и на етапи 12, а затим је напустио Ђиро.

На Тур де Франсу, остварио је пет победа, чиме је стигао до 20 победа на Туру, такође, постао је први возач који је три године заредом победио на задњој етапи. На етапи 18, Кевендиш није дошао у предвиђеном временском року, али је временска рампа ухватила велику групу возача и нико није дисквалификован. Кевендишу је одузето 20 бодова, али је ипак освојио зелену мајицу (класификацију по поенима) и тако постао први Британац који је то успио.

Након Тура, освојио је Критеријум Стипхут, одспринтавши на циљу браћу Шлек, Ендија и Френка. Наредне недеље, освојио је класик у Лондону, који је био тест за Олимпијске игре наредне године. Стартовао је Вуелта а Еспању, али је напустио током четврте етапе. Након одустајања са Вуелте, прикључен је тиму за Тур Британије. Победио је на првој и на задњој етапи.

Кевендиш освојио светско првенство 2011. Грајпел и Гос на подијуму.

Крајем септембра, возио је друмску трку на светском првенству. Британија је била у најјачем саставу и контролисали су трку до циља, када је Кевендиш у спринту победио Грајпеја и Госа. Постао је други британски светски шампион, након Тома Симпсона 1965.

На крају сезоне, након много спекулација, озваничен је прелазак Кевендиша у тим Скај, јер се ХТЦ угасио на крају 2011.

У децембру, добио је награду бибисија за спортску личност године, испред Моа Фараха.

2012[уреди]

2012. је почео на Туру Катара, где се мучио са болешћу, али је победио на трећој етапи и тако остварио прву победу у тиму Скај. Победио је и на петој етапи, а на задњој је пао, али је трку завршио на шестом месту у генералном пласману. На Туру Омана није остварио победу, а затим је освојио Курне—Брисел—Курне. Покушао је да освоји Милан—Санремо, али је отпао од групе на успону ла Маниа, на 100 километара до циља и није могао да се врати и одустао је. Није успио да заврши ниједан наредни класик 2012. На Туру Романдије завршио је трећи на прологу, али није остварио ниједну победу.

Недељу дана касније, победио је у спринту на другој етапи на Ђиро д’Италији у узео је розе мајицу. На трећој етапи, Роберто Ферари је агресивном вожњом ушао у Кевендишеву путању и оборио га. Кевендиш се брзо опоравио и освојио је етапе 5 и 13, али није успио да освоји класификацију по поенима, освојио је Хоаким Родригез, који је имао 1 бод испред Кевендиша. Возио је Стар ЗЛМ Тур, није победио ни на једној етапи, али је освојио трку и то је била његова прва освојена трка у каријери.

На Тур де Франсу, победио је у спринту на другој етапи, а на трећој је био захваћен у великом паду на 3 километра до циља. У наставку Тура, радио је за Вигинса, који је покушавао да освоји Тур. Кевендиш је носио воду сувозачима, а вукао је током једног успона у Пиринејима. Тим му се одужио за напоран рад јурећи бег на етапи 13. На 200 метара до циља, Луис Леон Санчез и Николас Роуч су и даље били испред, Кевендиш је кренуо у спринт и одспринтао их на линији циља. Победу је остварио и на задњој, 21 етапи. То му је била 23 победа на Туру, чиме је престигао француског спринтера Андреа Даригада. Такође постао је први возач који је победио на Јелисејским Пољима у мајици светског шампиона. Француски лист Екип прогласио га је најбољим спринтером свих времена на Тур де Франсу.

Кевендишов главни циљ за 2012. било је освајање друмске трке на Олимпијским играма. Британски тим је био је у јаком саставу, Бредли Вигинс, Крис Фрум, Роберт Милар и Ијан Станард су покушавали да контролишу трку и омогуће Кевендишу борбу у спринту. На задњем успону, напред је отишло 30 возача и упркос напору британских возача и Кевендишевог сувозача из тима Скај, Аустријанца Бернија Ајзела, нису их стигли и Кевендиш је завршио на 29 месту, 40 секунди иза победника Александа Винокурова.

У финишу сезоне освојио је три етапе на туру Британије. 18. октобра потписао је трогодишњи уговор са тимом Омега Фарма Квик Степ.

2013[уреди]

2013. је почео победом на првој етапи Тура Сан Луис. На Туру Катара, освојио је четири од шест етапа и освојио је трку. Освојио је етапу на трцу Три дана Депана, а на класику Шелдепријс, у спринту га је победио Марсел Кител.

У мају, победио је на првој етапи на Ђиро д’Италији и узео је розе мајицу. Победио је и на шестој етапи, а победом на етапи 12, Кевендиш је остварио стоту победу у каријери. До краја је победио на још две етапе и освојио је класификацију по поенима и постао пети возач који је освојио класификацију по поенима на све три гранд тур трке.

23. јуна освојио је национално првенство први пут у каријери. Трка је одржана у Глазгову, Кевендиш је стигао Дејвида Милара и борио се са Станардом, који је имао механичких проблема у задњем кругу и завршио је други.

У јулу, Кевендиш је победио на петој етапи. На хронометру на етапи 11, навијачи су га посули урином. Другу победу, остварио је на етапи 13, када је тим Етикс агресивном вожњом на ветру преполовио групу, једини спринтер уз Кевендиша био је Петер Саган и Кевендиш га је одспринтао. На задњој етапи, на Јелисејским Пољима, након четири године, није победио, завршио је трећи. Након Тура освојио је етапу на трци у Данској.

У септембру, Кевендиш се вратио на траку (велодром) први пут након Олимпијских игара 2008. Учествовао је на Белгија опену, на Велодрому у Генту, где је завршио скреч трку на другом месту, а у медисону на трећем. На крају сезоне, на Туру Британије освојио је три етапе.

2014[уреди]

2014. није била успешна за Кевендиша. Најбољи резултат у пролећним класицима било му је пето место на Милан—Санрему. На Туру Турске освојио је четири етапе и класификацију по поенима. Није возио Ђиро д’Италију, у намери да спремнији дочека Тур де Франс.

На Тур де Франсу, прва етапа је била спринтерска, у Јоркширу и Кевендиш је имао нову шансу да први пут обуче жуту мајицу. У спринту, на 500 метара до циља, Кевендиш и Сајмон Геранс су имали контакт и пали су. Кевендиш је повредио десно раме и напустио је Тур.

Опоравио се од повреде и вратио се преселио трци Тур Аин, где није остварио победу. Без победе је завршио и Тур Британије. 2014. је остварио само 11 победа, а није остварио ниједну на гранд тур тркама.

На крају сезоне, вратио се такмичењу на траци, са Иљом Кејсеом је освојио друго место на трци Шест дана Гента, а победили су на трци Шест дана Цириха.

2015[уреди]

2015. је стартовао добро, остварио је пет победа у фебруару, од тога је освојио Дубаји Тур, уз две етапне победе и класификацију по поенима. У марту је освојио Курне—Брисел—Курне други пут у каријери. Учествовао је на Тирено—Адриатику, али је пао током друге етапе, у инциденту који је изазвао Елија Вивијани. На Туру Турске освојио је три етапе и класификацију по поенима, а на Туру Калифорније четири етапе уз класификацију по поенима.

На Туру Швајцарске није остварио победу, док је на Тур де Франсу освојио седму етапу.

16. августа вратио се вожњи на траци у пару са Бредлијем Вигинсом, први пут након Олимпијских игара 2008. Победили су у медисону на новоотвореном Велодрому у Дербију.

29. септембра, озваничен је прелазак Кевендиша у афрички тим МТН Кубека, која је на крају 2015. променила име у Дименжен Дата. Са Кевендишем су прешли његови сувозачи из ХТЦ-а, а касније Скаја и Етикса, његови највећи помоћници, Марк Реншо и Бернард Ајзел.

2016[уреди]

Кевендиш на Париз—Рубеу 2016.

У фебруару, Кевендиш је освојио Тур Катара други пут, уз једну етапну победу. Годину је стартовао са циљем да освоји медаљу на Олимпијским играма у Рио де Женеиру. Као припрему, освојио је светско првенство у медисону са Вигинсом. На Туру Хрватске победио је на другој етапи.

На Тур де Франсу, Кевендиш није био фаворит у спринту, због слабијих резултата. На првој етапи, у директном спринту је победио највећег ривала, Марсела Китела и узео жуту мајицу први пут у каријери. Мајицу је већ на другој етапи преузео Петер Саган, а Кевендиш је другу победу остварио на трећој етапи, где је у фото финишу победио Андреа Грајпела, то је била његова 28 победа, чиме се изједначио са Бернаром Иноом, победом је преузео зелену мајицу. Трећу победу остварио је на шестој етапи и повећао је вођство у класификацији по поенима. Саган је мајицу преузео на десетој етапи. На етапи 11, Саган је заједно са Крисом Фрумом напао и освојио етапу, тако спречивши Кевендиша да се бори за победу. Четврту победу, Кевендиш је остварио на етапи 14, где је опет доминирао у спринту и тако остварио 30 победу на Тур де Франсу. Тур је напустио током другог дана одмора, пре тешких брдских етапа, да би се спремио за Олимпијске игре.

На Олимпијским играма, Кевендиш није возио друмску трку, јер је била превише напорна стаза и није била за спринтере. Одлучио се да вози само на траци, омнијум (шест дисциплина које се бодују), јер медисон више није била дисциплина на Олимпијским играма. Кевендиш је у већем делу био трећи, а у задњој дисциплини успео је да обезбеди сребро у омнијуму, остао је иза Елије Вивијанија.

Приватни живот[уреди]

Кевендиш има три куће, једну на острву Мен, једну у Есексу, где живи са женом и једну у тренинг бази, у Тоскани, у Италији.

5. октобра 2013. Кевендиш се оженио са бившим моделом, Петом Тод, а ћерку су добили су 3. априла 2012.

У новембру 2015. добио је почасни докторат од универзитета у Честеру, за свој допринос бициклизму.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]