Роњење са боцом

С Википедије, слободне енциклопедије
Obuka ronilaca za ronjenje sa bocom je bitan činilac prevencije DB u toku ronjenja.

Ronjenje sa bocom ili skuba dajving je boravak ispod površine mora, jezera, reka i drugih vodotokova sa opremom za disanje pod vodom u svrhu spašavanja, lova, rekreacije ili vojne svrhe [1]. Skuba dajving (engl. Scuba diving) је акроним од енгл. Self Contained Underwater Breathing Apparatus. Термин су први пут употребили припадници америчке војне службе за време Другог светског рата.

Роњење са боцом је боравак под водом са специјалним боцама, које носи сам ронилац са собом и које су напуњене компримованим ваздухом или другим гасним мешавинама (нпр. са мање азота и више кисеоника или хелијума), које се зову нитрокс и тримикс) .

Постоје два основна типа ронилачких апарата: са отвореним и са затвореним кругом. Апарати са отвореним кругом преко специјалног вентила испуштају издахнути ваздух у воду. Користе се углавном у рекреационом роњењу. Апарати затвореног круга, у којима се издахнути ваздух поново удише након апсорпције угљен-диоксида из издахнутог ваздуха и додавања кисеоника. Масовно су коришћени пре него што су апарати отвореног круга постали доступни, посебно код војних ронилаца.

Историја[уреди | уреди извор]

Крајем XIX века појављују се први апарати који помажу људима да остану и раде више сати на дубинама од неких десетак метара, и ти апарати углавном раде на принципу апсорбовања угљен-диоксида и све до 1930-их година људи су мање-више били цревима везани за површину. 1930-их година француска влада прави прве апарате за аутономно дисање под водом, али услед недостатка регулатора ти апарати били су ограничени на мале дубине. 1942. Жак Кусто и Емил Гањан заједно раде на преправљању аутомобилског регулатора који ће рониоцу обезбедити ваздух аутоматски, на његов најмањи удах. Кусто и Гањан су њихов нови регулатор са вентилом на захтев повезали са цревима, усником и паром боца са компресованим ваздухом. 1943. после успешне пробе патентирали су Aqua Lung. До данас су се апарати као и остала ронилачка опрема усавршавали али је основни принцип остао исти.

Ронилачка опрема[уреди | уреди извор]

Ронилачку опрему можемо поделити на основну и АРО (Аутономну ронилачку опрему - опрему за роњење са боцом) и додатну опрему. Основна ронилачка опрема се састоји од МПД (Маска, Пераја, Дисалица), ронилачког одела, појас са теговима. У АРО опрему спадају двостепени хидростатски регулатор (направа која омогућава да се ваздух из боце под водом дише под притиском околине), боца, компензатор пловности или БЦД. У додатну опрему спадају манометар, дубиномер, компас, ронилачки компјутер, водоотпорни сат, нож, сигнална бова, подводна лампа. Маска - служи да би се јасно видело под водом, састоји се од темперованог сигурносног стакла без или са диоптријом, образине, оквира и каиша Пераја - служе да олакшају кретање под водом и повећају пропулзију - могу бити са затвореним стопалом или са отвореним стопалом, такође постоје мека, тврда и полутврда у зависности колики отпор стварају приликом покрета под водом, исто тако могу бити за свако стопало по једно пераје (из миља код ронилаца назване стерео) или моно пераја код којих се оба стопала смештају једно крај другог и покрет се врши са обе ноге истовремено. Дисалица - служи да омогући несметано дисање рониоца на површини кад осматра дно исод себе, саставни је део опреме и код ронилаца на дах и код аутономних ронилаца. Ронилачко одело - служи за заштиту од подхлађивања и до сунчевих зрака под водом. Направљено је од неопрена - пенасте гуме. Може бити јеноделно, дводелно или шорти - схортy, такође може бити мокро, полусуво и суво. Појас са теговима - служи да би се поништила позитивна пловност која се добија са ронилачким оделом Двостепени хидростатски регулатор - служи да се ваздух који је смештен у боци под водом дише под притиском околине Боца - Резервоар ваздуха који ронилац носи са собом. Ваздух односно дишни медијум у боци се налази под притиском који може бити до 300 бар-а, начешће су боце које се пуне до 200 бар-а. Боца може бити израђена од челика, легура алуминијума или кевлара. БОЦА ОБАВЕЗНО МОРА БИТИ АТЕСТИРАНА Компензатор пловности или БЦД - служи да олакша боравак рониоца на истој дубини тако што се у њега из боце додаје ваздух или се из њега испушта вишак ваздуха, он није лифт.

Роњење у Србији и Црној Гори и клубови[уреди | уреди извор]

Када су у питању терени са видљивошћу већом од 2 m у Србији нема много могућности. Број роњења и локација углавном зависи од чланова и њихове оријентисаности у роњењу - да ли више воле зароне у мору са великом видљивошћу или у рекама и језерима са смањеном видљивошћу, за роњења у Србији се користе скоро сви водени токови (Реке; Дунав, Сава, Тиса, Морава - Језера било да су природна или вештачка и канали Велики бачки канал и ДТД), једини услов је чиста вода и добар прилаз са обале. Београдски клубови доста зарона праве на Ади Циганлији. У Црној Гори, најпопуларније локације су Жањице и Јаз, али постоје и многе друге добре и лепе локације на Јадрану. Роњење као спортско рекреатвна активност заступљена је на територији Србије од краја 1960-их, на територији Војводине од 1970-их (до сад у Војводини обучено преко 3000 ронилаца од којих је око 400 активно у 15 клубова који су преко СПАВ-а (Савез организација Подводних Активности Војводине) чланови СОПАС-а (Савез Организација Подводних Активности Србије. На територији Србије данас се обука ронилаца врши по програму обуке ронилачких школа ЦМАС, ПАДИ, СДИ, ТДИ, ПСС, ССИ, НАУИ, СРДИ. Сем у Београду, Новом Саду и Нишу као већим градовима ронилачки клубови постоје у скоро сваком већем месту у Србији.

Дисциплине[уреди | уреди извор]

Постоји неколико поддисциплина у скуба дајвингу, међу којима су wreck diving, роњење на локацијама на којима се налазе потопљени бродови, или неки други објекти, cave diving, роњење у подводним пећинама, ice diving, роњење испод површина прекривених ледом. Када скуба дајвинг пређе границе рекреативног роњења, скуба постаје technical diving, односно техничко роњење, или роњење под посебним условима и опремом. Ice, wreck и cave diving могу бити technical diving, у питању је друга категоризација.

Међународне организације и обука[уреди | уреди извор]

Од мноштва организација најпризнатије у свету су CMAS, SDI, и PADI по чијим се системима полажу курсеви. Без положеног курса не постоји могућност роњења са боцом, јер се без одређене обуке роњење сматра опасним. Свако се може бавити рекреативним роњењем сем ако нема здравствених проблема, поготово кардиоваскуларног система. Да би неко ронио са опремом потребно је да има полозен курс по CMAS, SDI, или PADI систему. У Србији се овај курс може полагати у било којем клубу који је члан СОПАС (Савез организација подводних активности Србије).

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ориани Г, Маррони А, Wаттел Е, едиторс. Хандбоок он хyпербариц медицине. Берлин: Спрингер Верлаг; 1995.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Сопас - Савез организација подводних активности Србије
  • УРС - Друштво Подводних Активности УРС, Београд
  • Данубиус - Ронилачки клуб Данубиус, Нови Сад