СХ3 домен
| СХ3 домаин | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | СХ3_1 | ||||||||
| Пфам | ПФ00018 | ||||||||
| Пфам клан | ЦЛ0010 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР001452 | ||||||||
| СМАРТ | СМ00326 | ||||||||
| ПРОСИТЕ | ПС50002 | ||||||||
| СЦОП | 1схф | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1схф | ||||||||
| ЦДД | цд00174 | ||||||||
| |||||||||
СХ3 домен (СРЦ хомологни 3 домен) је мали протеински домен са око 60 аминокиселина који је прво идентификован као конзервирана секвенца код виралног адаптерског протеина v-Crk и некаталитичких делова ензима попут фосфолипаза и неколико цитопласматичних тирозинских киназа као што су Абл и Срц.[1][2] Он је био идентификован у неколико других протеинских фамилија попут: ПИ3 Киназа, Рас активирајућем протеину ГТПазе, CDC24 и cdc25.[3][4][5] СХ3 домени су присутни код протеина у сигналним путевима који регулишу цитоскелет, Рас протеину, и Срц кинази и многим другим. Они такође регулишу стање активности адаптерских протеина и других тирозинских киназа. Сматра се да повећавају специфичност супстрата појединих тирозинских киназа. Око 300 СХ3 домена је присутно у протеинима кодираним људским геномом.
Структура[уреди | уреди извор]
SH3 домен има карактеристично са савијање бета-барела, који се састоји од пет или шест β-ланаца уређених као две густо паковане анти-паралелне β равни. Повезујући региони могу да садрже кратке хеликсе. SH3 тип савијања древни тип савијања које је присутно код еукариота као и прокариота.[6]
Протеини са СХ3 доменом[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Паwсон Т, Сцхлессингерт Ј (1993). „СХ2 анд СХ3 домаинс”. Цурр. Биол. 3 (7): 434—42. ПМИД 15335710. дои:10.1016/0960-9822(93)90350-W.
- ^ Маyер БЈ (2001). „СХ3 домаинс: цомплеxитy ин модератион”. Ј. Целл. Сци. 114 (Пт 7): 1253—63. ПМИД 11256992.
- ^ Мусаццхио А, Гибсон Т, Лехто ВП, Сарасте M (1992). „СХ3--ан абундант протеин домаин ин сеарцх оф а фунцтион”. ФЕБС Летт. 307 (1): 55—61. ПМИД 1639195. дои:10.1016/0014-5793(92)80901-Р.
- ^ Маyер БЈ, Балтиморе D (1993). „Сигналлинг тхроугх СХ2 анд СХ3 домаинс”. Трендс Целл Биол. 3 (1): 8—13. ПМИД 14731533. дои:10.1016/0962-8924(93)90194-6.
- ^ Паwсон Т (1995). „Протеин модулес анд сигналлинг нетwоркс”. Натуре. 373 (6515): 573—80. ПМИД 7531822. дои:10.1038/373573а0.
- ^ Wхисстоцк ЈЦ, Леск АМ (1999). „СХ3 домаинс ин прокарyотес”. Трендс Биоцхем. Сци. 24 (4): 132—3. ПМИД 10322416.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_1
- Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_2
- Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_3
- Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_4
- Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_5
- Eukaryotic Linear Motif resource motif class TRG_PEX
- Nash Lab Protein Interaction Domains in Signal Transduction - The SH3 domain[мртва веза]
- GENEART - Screen your protein against all human SH3 domains in a single phage display cycle