Пређи на садржај

WD40 ponavljanje

С Википедије, слободне енциклопедије
WD domen, G-beta ponavljanje
Trakasti dijagram C-terminalnog WD40 domena proteina Tup1 (transkripcionog korepresora kod kvasca), koji poprima oblik beta-propelera sa sedam lopatica. Traka je obojena od plavog N-terminusa do crvenog C-terminusa.[1]
Identifikatori
SimbolWD40
PfamPF00400
Pfam klanCL0186
InterProIPR001680
PROSITEPDOC00574
SCOP1gp2
SUPERFAMILY1gp2
CDDcd00200

WD40 ponavljanje (WD, beta-transducinsko ponavljanje) je kratak strukturni motiv od približno 40 aminokiselina, koji se često završava sa dipeptidom triptofan-aspartinska kiselina (W-D).[2] Nekoliko ponavljanja ovog tipa se kombinuje da formira WD domen.

Proteini koji sadrže WD motiv imaju od 4 do 16 ponavljajućih jedinica, koje formiraju kružnu beta-propelersku strukturu.[3][4]

Proteini sa WD ponavljanjem su velika familija, koja je prisutna kod svih eukariota. Oni su implicirani u raznovrsne funkcije u opsegu od prenosa signala i transkripcione regulacije do kontrole ćelijskog ciklusa, autofagije i apoptoze. Zajednička funkcija svih ovih proteina je koordinacija multiproteinskih kompleksa, pri čemu ponavljajuće jedinice služe kao kruta osnova za proteinske interakcije. Specifičnost proteina je određena sekvencama izvan samih ponavljanja. Primeri ovakvih kompleksa su G proteini (beta podjedinica je beta-propeler), TAFII transkripcioni faktor, i E3 ubikvitinska ligaza.[3][4]

Ljudski geni koji koriraju proteine sa ovim domenom su:

  1. ^ PDB: 1erj​; Sprague ER, Redd MJ, Johnson AD, Wolberger C (2000). „Structure of the C-terminal domain of Tup1, a corepressor of transcription in yeast”. EMBO J. 19 (12): 3016—27. PMC 203344Слободан приступ. PMID 10856245. doi:10.1093/emboj/19.12.3016. 
  2. ^ Neer EJ, Schmidt CJ, Nambudripad R, Smith TF (1994). „The ancient regulatory-protein family of WD-repeat proteins”. Nature. 371 (6495): 297—300. PMID 8090199. doi:10.1038/371297a0. 
  3. ^ а б Smith TF, Gaitatzes C, Saxena K, Neer EJ (1999). „The WD repeat: a common architecture for diverse functions”. Trends Biochem. Sci. 24 (5): 181—5. PMID 10322433. doi:10.1016/S0968-0004(99)01384-5. 
  4. ^ а б Li D, Roberts R (2001). „WD-repeat proteins: structure characteristics, biological function, and their involvement in human diseases”. Cell. Mol. Life Sci. 58 (14): 2085—97. PMID 11814058. doi:10.1007/PL00000838. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]