Самоса

С Википедије, слободне енциклопедије

Самоса
Самосе са патнијем и зеленим чилијем у Западном Бенгалу, Индија.
Друго имеСамуса[1]
Врста јелаСлано пециво
Регије или државаЈужна Азија, Југоисточна Азија, Блиски Исток, Северна Африка, Афрички рог, Западна Африка, Источна Африка
Температура сервирањаТопло
Главни састојцибрашно, поврће (нпр. кромпир, лук, грашак, сочиво), зачини, чили паприка, сир, месо (јагњетина, говедина или пилетина)
ВаријацијеПредјело, прилог, грицкалица
  Медија: Самоса

Самоса је пржено или печено пециво са сланим пуњењем, попут зачињеног кромпира, лука, грашка, сира, говедине и другог меса или сочива. Оно може имати различите облике, укључујући троугласте, конусне или полумесечне облике, у зависности од региона.[2][3][4] Индијски стил, често праћен чатнијем, вероватно је најпознатији из широке породице рецепата од Африке до Кине, који потичу из средњег века или раније.[2] Самосе су популарно предјело, прилог или грицкалица у локалним кухињама Јужне Азије, Западне Азије, Југоисточне Азије, Медитерана и Африке. Због емиграције и културне дифузије са ових простора, самосе се данас често припремају у другим регионима.

Историја[уреди | уреди извор]

Средњовековни индијски рукопис Ниматнама-и-Насирудин-Шахи (око 16. века) који приказује сервиране самосе

Самоса потиче са Блиског Истока и Централне Азије.[5] Затим се проширила у Африку, Југоисточну Азију, Јужну Азију и другде. Појам самоса и његове варијанте обухватају породицу пецива и кнедли популарних од североисточне Африке до западне Кине. Самоса се проширила на Индијски потконтинент, након инвазије средњоазијске туркијске династије у региону.[6] Хваљење самосе (као санбусај) може се наћи у песми персијског песника Ишака ал-Мавсилија из 9. века. Рецепти за ово јело налазе се у арапским куварима из 10-13 века под именима санбусак и санбусај, а потичу од персијске речи санбосаг. У Ирану је јело било популарно до 16. века, али до 20. века његова популарност била је ограничена на одређене провинције (попут самбаса из Ларестана).[2] Аболфазл Бејхаки (995-1077), ирански историчар, споменуо је то у својој историји Тарике Бејхаки.[7]

Средњоазијске самсе увели су на Индијски потконтинент у 13. или 14. веку трговци из Централне Азије.[8] Амир Хосров (1253–1325), научник и краљевски песник Делхијског султаната, написао је око 1300. не да су принчеви и племићи уживали у „самоси припремљеној од меса, гиа, лука и тако даље“.[9] Ибн Батута, путник и истраживач из 14. века, описује оброк на двору Мухамеда бин Туглука, где је самушак или самбусак, мала пита пуњена млевеним месом, бадемима, пистаћима, орасима и зачинима, служена пре трећег курса, од пилава.[10] Ниматнама-и-Насирудин-Шахи, средњовековни индијски кувар покренут за Гијат ал -Дин Каљија, владара Малвског султаната у централној Индији, помиње уметност прављења самосе.[11] Ајн-и-Акбари, могулски документ из 16. века, помиње рецепт за кутаб, за који каже да га „народ Хиндустана назива санбусах“.[12]

Регионални варијетети[уреди | уреди извор]

Централна Азија[уреди | уреди извор]

Таџикистан[уреди | уреди извор]

Самбуса бараки су пецива пуњена месом, обично у облику троугла, у таџикистанској кухињи. Пуњење се може припремити од млевене говедине (или традиционалније овчетине помешане са репном машћу), а затим од лука, зачина, семена кима и других зачина пре печења у тандиру.[13]

Индијски потконтинент[уреди | уреди извор]

Индија[уреди | уреди извор]

Припрема самоса на традиционалан начин

Самоса је направљена коре од свенаменског брашна локално познатог као мајда пуњене неким пуњењем, обично мешавином пиреа куваног кромпира, лука, зеленог грашка, сочива, панира, зачина и зеленог чилија или воћа. Самоса може бити вегетаријанска или невегетаријанска, у зависности од пуњења. Затим се цело пециво пржи у биљном уљу или ретко у гиу до златно смеђе боје. Служи се вруће и често се једе са свежим зеленим чатнијем, попут менте, коријандера или тамаринда. Такође се може припремити као слатки облик, а не као слани. Самосе се често послужују у чату, заједно са традиционалним пратећим јелима припремљеним од кокошијег или белог грашка, гарнираним јогуртом, тамариндом и зеленим чатнијем, сецканим луком, коријандером и чат масалом.

Малдиви[уреди | уреди извор]

Врсте и сорте самосе направљене у малдивској кухињи познате су под називом баџија. Пуне се смешом која укључује рибу или туњевину и лук.[14]

Африка[уреди | уреди извор]

Јужна Африка[уреди | уреди извор]

Названи самусаси у Јужној Африци,[15][16] они имају тенденцију да буду мањи од индијских варијанти,[17] и чине део јужноафричке индијске и кејпско малајске кухиње.

Маскаренска острва[уреди | уреди извор]

Самосе, локално зване самоусас, такође су веома популарна ужина на Реиниону и Маурицијусу, јер су се обе земље суочиле са огромним таласима радне имиграције са индијског потконтинента. Самосе су тамо углавном мање и пуњене су пилетином, сиром, раковима или кромпиром. Постоје, међутим, и сорте са чоколадом и бананама или пицом.[18]

Средњи исток[уреди | уреди извор]

Арапске земље[уреди | уреди извор]

Самбоусек

Самбоусеци (арап. سمبوسك) су обично пуњени било месом, луком и пињолима, или сиром.

Иран[уреди | уреди извор]

Самбусех на базару у Ахвазу, Иран

Самбусеци (перс. سمبوسه) могу се наћи по цијелом Ирану.

Израел[уреди | уреди извор]

Израелски самбусак напуњен са сиром и пестом

У Израелу, самбусак (хебр. סמבוסק) може бити полукружни џеп теста испуњен пиреом од леблебије, прженим луком и зачинима. Друга сорта је пуњена месом, прженим луком, першуном, зачинима и пињолима, који се понекад меша са пиреом од леблебија и верзијом за доручак са фета или цфатски сиром и затаром. Остала честа пуњења су кромпир и „пица“, који је донекле слични калзону. Салмосе су повезане са мизрахском јеврејском кухињом, а различите рецепте су у Израел донели јеврејски мигранти из других земаља Блиског Истока и Африке.[19] Према прехрамбеном историчару Гилу Марксу, самбусак је традиционални део сефардског сабатског оброка од 13. века у Шпанији.[20]

Региони португалског говорног подручја[уреди | уреди извор]

У Гои (Индија) и Португалији самосе су познате као шамусас. Обично се пуне пилетином, говедином, свињетином, јагњетином или поврћем, и углавном се служе прилично вруће. Самосе су саставни део гоанске и португалске кухиње, где су уобичајена закуска.

Ужина надахнута самосом такође је врло честа у Бразилу, и релативно је честа у неколико бивших португалских колонија у Африци, укључујући Зеленортска Острва, Гвинеју Бисау, Сао Томе и Принсипе, Анголу и Мозамбик, где су самосе познатије као порт. pastéis (у Бразилу) или порт. empadas (у португалској Африци; на бразилском португалском, порт. empada се односи на потпуно другачију закуску, увек печену, мале величине и у облику инверзног пудинга). Сродне су са шпанском емпанадом и са италијанским калзоном.

Гоански чамукас

Региони енглеског говорног подручја[уреди | уреди извор]

Самосе су популарне у Великој Британији, Тринидаду и Тобагу, Гвајани, Уганди, Јужној Африци, Руанди, Кенији и Танзанији, а популарност је такође на успону у Канади,[21][22] и Сједињеним Државама. Оне се могу звати самбуса или самбусак, али у Јужној Африци их често називају самуса.[23] Замрзнуте самосе су све више доступне у продавницама прехрамбених производа у Аустралији, Канади, Сједињеним Државама[24] и Великој Британији.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Самосас ин Индиа
    Самосас ин Индиа
  • Самоса wитх сауце аваилабле ат Индиан цоффее хоусес ин Керала
    Самоса wитх сауце аваилабле ат Индиан цоффее хоусес ин Керала
  • Вегетабле самоса
    Вегетабле самоса
  • Бангладесхи самосас, снацк фоод
    Бангладесхи самосас, снацк фоод
  • Бурмесе-стyле самуса аре флат анд триангулар, анд усуаллy смаллер тхан тхеир Индиан цоунтерпартс.
    Бурмесе-стyле самуса аре флат анд триангулар, анд усуаллy смаллер тхан тхеир Индиан цоунтерпартс.
  • Сомали Самбуус беинг дееп-фриед
    Сомали Самбуус беинг дееп-фриед

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Самоса”. Оxфорд Енглисх Дицтионарy (2нд изд.). Оxфорд Университy Пресс. 1989. 
  2. ^ а б в Давидсон, Алан (1999). Тхе Оxфорд Цомпанион то Фоод. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-211579-0. 
  3. ^ Арнолд П. Каминскy; Рогер D. Лонг (23. 9. 2011). Индиа Тодаy: Ан Енцyцлопедиа оф Лифе ин тхе Републиц. АБЦ-ЦЛИО. стр. 151. ИСБН 978-0-313-37462-3. Архивирано из оригинала 27. 5. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2012. 
  4. ^ Реза, Са’адиа (18. 1. 2015). „Фоод'с Холy Триангле”. Даwн. Архивирано из оригинала 28. 10. 2018. г. Приступљено 28. 10. 2018. 
  5. ^ Индигеноус Цултуре, Едуцатион анд Глобализатион: Цритицал Перспецтивес фром Асиа, Спрингер, 23. 10. 2015, стр. 130, ИСБН 9783662481592, Архивирано из оригинала 6. 1. 2019. г., Приступљено 5. 1. 2019 
  6. ^ Тхе Цамбридге Wорлд Хисторy оф Фоод, Волуме 2, Цамбридге Университy Пресс, 2000, стр. 1151, ИСБН 9780521402156, „Ислам гаве то Индиан цоокерy итс мастерпиеце дисхес фром тхе Миддле Еаст. Тхесе инцлуде пилау (фром Ираниан полло анд Туркисх пилаф), самосса (Туркисх самбуссак), схир курма (датес анд милк), кебабс, схербет, стуффед вегетаблес, овен бреад, анд цонфецтионс (халвах).” 
  7. ^ Беyхаqи, Аболфазл, Тарикх-е Беyхагхи, п. 132.
  8. ^ Ловелy трианглес Архивирано 8 јануар 2009 на сајту Wayback Machine Хиндустан Тимес, 23 Аугуст 2008.
  9. ^ Савоурy темптатионс Архивирано 5 децембар 2008 на сајту Wayback Machine Тхе Трибуне, 5 Септембер 2005.
  10. ^ Регал Репастс Архивирано 7 јануар 2009 на сајту Wayback Machine Јиггс Калра анд Др Пусхпесх Пант, Индиа Тодаy Плус, Марцх 1999.
  11. ^ M Блоом, Јонатхан (2009). Тхе Грове Енцyцлопедиа оф Исламиц Арт анд Арцхитецтуре Вол 1. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 236. ИСБН 978-0-19-530991-1. 
  12. ^ Реципес фор Дисхес Архивирано 27 јул 2011 на сајту Wayback Machine Аин-и-Акбари, бy Абу'л-Фазл ибн Мубарак. Енглисх тр. бy Хеинрицх Блоцхманн анд Цолонел Хенрy Сулливан Јарретт, 1873–1907. Асиатиц Социетy оф Бенгал, Цалцутта, Волуме I, Цхаптер 24, паге 59. “10. Qуṭáб, wхицх тхе пеопле оф Хиндúстáн цалл санбúсах. Тхис ис маде северал wаyс. 10 с. меат; 4 с. флоур; 2 с. г'хí; 1 с. онионс; ¼ с. фресх гингер; ½ с. салт; 2 д. пеппер анд цориандер сеед; цардамум, цуминсеед, цловес, 1 д. оф еацх; ¼ с. оф суммáq. Тхис цан бе цоокед ин 20 дифферент wаyс, анд гивес фоур фулл дисхес.”
  13. ^ „Самбуса бараки”. Тасте Атлас. 
  14. ^ Xавиер Ромеро-Фриас, Еатинг он тхе Исландс Архивирано 28 март 2020 на сајту Wayback Machine, Himal Southasian, Vol. 26 no. 2, pages 69-91 ISSN 1012-9804
  15. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2019. г. Приступљено 19. 5. 2019. 
  16. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 19. 5. 2019. г. Приступљено 19. 5. 2019. 
  17. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 29. 5. 2019. г. Приступљено 19. 5. 2019. 
  18. ^ „Délicieux, chauds, croustillants, délicatement épicés, les samoussas plaisent à tout le monde…”. 
  19. ^ „Gems in Israel: Sabich - The Alternate Israeli Fast Food”. Архивирано из оригинала 22. 11. 2013. г. 
  20. ^ Marks, Gil (2008). Olive Trees and Honey: A Treasury of Vegetarian Recipes from Jewish Communities Around the World. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 289—. ISBN 978-0-544-18750-4. Архивирано из оригинала 3. 1. 2020. г. Приступљено 30. 5. 2017. 
  21. ^ „Lineups threaten to stall Fredericton's hot samosa market”. CBC.ca. 30. 1. 2007. Архивирано из оригинала 2. 2. 2007. г. Приступљено 25. 5. 2010. 
  22. ^ Fox, Chris (29. 7. 2009). „Patel couldn't give her samosas away”. The Daily Gleaner. стр. A1. Архивирано из оригинала 27. 3. 2012. г. Приступљено 25. 5. 2010. 
  23. ^ South African English is lekker! Архивирано 18 март 2012 на сајту Wayback Machine. Ретриевед 13 Јуне 2007.
  24. ^ Традер Јое'с Феарлесс Флyер: Мини Вегетабле Самосас Архивирано 12 јануар 2020 на сајту Wayback Machine. Ретриевед 27 Маy 2019.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Самоса на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Samosa&oldid=26553134”