Пређи на садржај

Сордариомyцетес

С Википедије, слободне енциклопедије

Сордариомyцетес
Сордариа фимицола перитхециум магнифиед 40x
Сордариа фимицола перитецијум увећано 40x
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Фунги
Кладус: Сyмбиомyцота
Потцарство: Дикарyа
Дивизија: Асцомyцота
(нерангирано): Саццхаромyцета
Поддивизија: Пезизомyцотина
Класа: Сордариомyцетес
О.Е.Ериксс. & Wинка, Мyцонет 1 (1): 10 (1997)
Подкласе & редови

Сордариомyцетес је класа гљива у пододељењу Пезизомyцотина (Асцомyцота).[1] То је друга по величини класа Асцомyцота, са дистрибуцијом широм света која углавном прихвата копнене таксоне, мада се неколико може наћи и у воденим стаништима.[2] Неки су фитопатогени који могу да изазову болести листова, стабљика и корена код широког спектра домаћина, док други родови могу изазвати болести код зглавкара и сисара.[3][4]

Назив Сордариомyцетес потиче од латинског сордес (прљавштина) јер неке врсте расту у животињском измету, иако се навике раста увелико разликују у различитим класама.

Године 2013, овај таксом се састојао од 3 подкласе, 12 редова, 600 родова и 3000 врста,[5] Затим је до 2015. имао 3 подкласе, 28 редова, 90 породица и 1344 рода.[1] Ово се повећало на 4 подкласе и 54 реда у 2020. години.[6] Затим се то повећао на 6 подкласа и 54 реда 2023. године.[7] У мају 2023. године, ГБИФ је навео 26.295 врста у Сордариомyцетес.[8]

Сордариомyцетес су такође познате као Пyреномyцетес, од грчког πυρἠν - 'коштица воћа' - због обично помало жилаве текстуре њиховог ткива.[9]

Сордариомyцетес поседују велику варијабилност у морфологији, облику раста и станишту. Већина има перитецијална (у облику бочице) плодишта, али аскомате могу понекад бити клеистотецијалне (као што су родови Аниxиелла, Аподус, Боотхиелла, Тхиелавиа и Зопфиелла).[10][11] Плодна тела могу бити појединачна или скупна, површна или уроњена у строме или ткива супстрата и могу бити светла до јарке или црне боје. Припадници ове групе могу да расту у земљишту, балеги, наслагама листова и распадајућем дрвету као разлагачи, као и гљивични паразити и патогени инсеката, људи и биљака.[12][13][14]

Сордариомyцетес су једна од класа које се такође могу наћи у мору, као што су редови, Лулwортхиалес и Коралионастеталес, који су сврстани у подкласу Лулwортхиомyцетидае, и састоје се искључиво од морских таксона.[15]

Неке врсте Сордариомyцетес су економски важне као агенси за биоконтролу,[16] а други родови могу да производе широк спектар хемијски разноврсних метаболита, који су важни у пољопривредној, медицинској и другим биотехнолошким индустријама.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Махарацхцхикумбура, С. С.; Хyде, К. D.; Јонес, Е. Г.; МцКензие, Е. Х.; Хуанг, С. К.; Абдел-Wахаб (2015). Тоwардс а натурал цлассифицатион анд бацкбоне трее фор Сордариомyцетес. " Фунгал Диверситy. стр. 199—301. 
  2. ^ Зханг, Н.; Цастлебурy, L. А.; Миллер, А. Н.; Хухндорф, С. M.; Сцхоцх, C. L.; Сеиферт, К. А.; Россман, А. Y.; Рогерс, Ј. D.; Кохлмеyер, Ј.; Волкманн-Кохлмеyер, Б.; Сунг, Г.-Х. (2006). „Ан овервиеw оф тхе сyстематицс оф тхе Сордариомyцетес басед он а фоур-гене пхyлогенy”. Мyцологиа. 98 (6): 1076—1087. ИССН 0027-5514. ПМИД 17486982. дои:10.3852/мyцологиа.98.6.1076. 
  3. ^ Јаyаwардена, Рувисхика С.; Хyде, Кевин D.; Јееwон, Рајесх; Гхобад-Нејхад, Масоомех; Wанасингхе, Дханусхка Н.; Лиу, НингГуо; Пхиллипс, Алан Ј. L.; Оливеира-Филхо, Јосé Рибамар C.; да Силва, Гладстоне А.; Гибертони, Татиана Б.; Абеywикрама, П.; Царрис, L. M.; Цхетхана, К. W. Т.; Диссанаyаке, А. Ј.; Хонгсанан, С.; Јаyасири, С. C.; МцТаггарт, А. Р.; Перера, Р. Х.; Пхуттхацхароен, К.; Савцхенко, К. Г.; Схивас, Р. Г.; Тхонгкланг, Наритсада; Донг, Wеи; Wеи, ДеПинг; Wијаyаwардена, Налин Н.; Канг, Ји-Цхуан (2019). „Оне стоп схоп II: таxономиц упдате wитх молецулар пхyлогенy фор импортант пхyтопатхогениц генера: 26–50”. Фунгал Диверситy. 94: 41—129. дои:10.1007/с13225-019-00418-5. 
  4. ^ Хyде, Кевин D.; Xу, Јианцху; Рапиор, Сyлвие; Јееwон, Рајесх; Лумyонг, Саисаморн; Ниего, Аллен Граце Т.; Абеywицкрама, Пранами D.; Алутхмухандирам, Јанитх V. С.; Брахаманаге, Расхика С.; Броокс, Сирапрапа; Цхаиyасен, Аморнрат; Цхетхана, К. W. Тхилини; Цхомнунти, Путарак; Цхепкируи, Цлара; Цхуанкид, Боонтиyа; де Силва, Нимали I.; Доилом, Мингкwан; Фаулдс, Цраиг; Гентекаки, Елени; Гопалан, Венкат; Какумyан, Паттана; Харисхцхандра, Дулањалее; Хемацхандран, Хридyа; Хонгсанан, Синанг; Карунаратхна, Ануруддха; Карунаратхна, Самантха C.; Кхан, Сехроон; Кумла, Јатуронг; Јаyаwардена, Рувисхика С.; Лиу, Јиан-Куи; Лиу, Нинггуо; Луангхарн, Тхатсанее; Мацабео, Аллан Патрицк Г.; Марасингхе, Диана С.; Меекс, Дан; Мортимер, Петер Е.; Муеллер, Петер; Надир, Садиа; Натараја, Караба Н.; Нонтацхаиyапоом, Суреепорн; О’Бриен, Мегхан; Пенкхруе, Wатсана; Пхукхамсакда, Цхаyанард; Раманан, Ума Схаанкер; Ратхнаyака, Ацхала Р.; Садаба, Ресурреццион Б.; Сандарго, Биртхе; Самаракоон, Бину C.; Теннакоон, Данусхка С.; Сива, Рамамоортхy; Срипром, Wасан; Сурyанараyанан, Т. С.; Сујарит, Канапорн; Суwаннарацх, Накарин; Суwунwонг, Тхитипоне; Тхонгбаи, Бењаронг; Тхонгкланг, Наритсада; Wеи, Депинг; Wијесингхе, С. Нуwантхика; Wиниски, Јаке; Yан, Јиyе; Yасантхика, Еранди; Стадлер, Марц (2019). „Тхе амазинг потентиал оф фунги: 50 wаyс wе цан еxплоит фунги индустриаллy”. Фунгал Диверситy. 97: 1—136. дои:10.1007/с13225-019-00430-9 Слободан приступ. 
  5. ^ Х.C. Дубе Ан Интродуцтион то Фунги, 4тх Ед. (2013) , стр. 224, на сајту Гугл књиге
  6. ^ Wијаyаwардене, Налин; Хyде, Кевин; Ал-Ани, Лаитх Кхалил Таwфееq; Сомаyех, Долатабади; Стадлер, Марц; Хаелеwатерс, Даннy; et al. (2020). „Оутлине оф Фунги анд фунгус-лике таxа”. Мyцоспхере. 11: 1060—1456. дои:10.5943/мyцоспхере/11/1/8 Слободан приступ. 
  7. ^ Wијаyаwардене, Н.Н.; Хyде, К.D.; Даи, D.Q.; Сáнцхез-Гарцíа, M.; Гото, Б.Т.; Саxена, Р.К.; et al. (2022). „Оутлине оф Фунги анд фунгус-лике таxа – 2021”. Мyцоспхере. 13 (1): 53–453 [160]. дои:10.5943/мyцоспхере/13/1/2 Слободан приступ. 
  8. ^ „ГБИФ Специес сеарцх”. www.гбиф.орг (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-30. 
  9. ^ Центурy Дицтионарy ентрy фор пyреномyцетес
  10. ^ Лундqвист, Н. (1972). „Нордиц Сордариацеае с. лат”. Сyмболае Ботаницае Упсалиенсес. 20: 1—374. ИССН 0082-0644. urn:nbn:se:uu:diva-124116. 
  11. ^ вон Арx, Ј.А. (1975). „Он Тхиелавиа анд соме симилар генера оф асцомyцетес”. Студиес ин Мyцологy. 8: 1—31. Архивирано из оригинала 20. 09. 2019. г. Приступљено 15. 12. 2023. 
  12. ^ Спатафора, Ј.W. (1995). „Асцомал еволутион оф филаментоус асцомyцетес: евиденце фром молецулар”. Цанадиан Јоурнал оф Ботанy. 73 (С1): 811—5. дои:10.1139/б95-326. 
  13. ^ Неувеглисе C, Брyгоо Y, Верцамбре Б, Риба Г (1994). „Цомпаративе-аналyсис оф молецулар анд биологицал цхарацтеристицс оф страинс оф Беаувериа бронгниартии исолатед фром инсецтс”. Мyцологицал Ресеарцх. 98 (3): 322—8. дои:10.1016/С0953-7562(09)80460-7. 
  14. ^ Бербее ML, Таyлор ЈW (1992). „Тwо асцомyцете цлассес басед он фруитинг-бодy цхарацтерс анд рибосомал ДНА сеqуенце”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 9 (2): 278—284. ПМИД 1560763. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а040719 Слободан приступ. 
  15. ^ Поли, Анна; Пригионе, Валериа; Бовио, Елена; Перугини, Иоланда; Варесе, Гиованна Цристина (2021). „Инсигхтс он Лулwортхиалес Инхабитинг тхе Медитерранеан Сеа анд Десцриптион оф Тхрее Новел Специес оф тхе Генус Паралулwортхиа”. Ј. Фунги. 7 (11): 940. дои:10.3390/јоф7110940 Слободан приступ. хдл:2318/1818452 Слободан приступ. 
  16. ^ Каеwцхаи, С.; Соyтонг, К.; Хyде, Кевин D. (2009). „Мyцофунгицидес анд фунгал биофертилизерс.”. Фунгал Диверситy. 38: 25—50. 
  17. ^ Хелалy, С.Е.; Тхонгбаи, Б.; Стадлер, M. (2018). „Диверситy оф биологицаллy ацтиве сецондарy метаболитес фром ендопхyтиц анд сапротропхиц фунги оф тхе асцомyцете ордер Xyлариалес.”. Натурал Продуцт Репортс. 35 (9): 992—1014. дои:10.1039/Ц8НП00010Г. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Барр, M.Е. (1987). Продромус то Цласс Лоцулоасцомyцетес. Амхерст МА: Неwелл. 
  • Барр, M.Е. (1990). „Продромус то нонлицхенизед, пyреномyцетоус мемберс оф Цласс Хyменоасцомyцетес”. Мyцотаxон. 39: 43—184. 
  • Цастлебурy, L.А.; Россман, А.Y.; Јаклитсцх, W.Ј.; Василyева, L.Н. (2002). „А прелиминарy овервиеw оф тхе Диапортхалес басед он ларге субунит нуцлеар рибосомал ДНА сеqуенцес”. Мyцологиа. 94 (6): 1017—31. ЈСТОР 3761867. ПМИД 21156573. дои:10.2307/3761867. 
  • Лумбсцх, Х.Т. (2000). „Пхyлогенy оф филаментоус асцомyцетес”. Натурwиссенсцхафтен. 87 (8): 335—342. Бибцоде:2000НW.....87..335Л. ПМИД 11013884. С2ЦИД 30326347. дои:10.1007/с001140050736. 
  • Луттрелл, Е.С. (1951). „Таxономy оф тхе Пyреномyцетес”. Университy Миссоури Студ. Сци. Сер. 24: 1—120. 
  • Лутзони, Ф.; Кауфф, Ф.; Цоx, C.Ј.; МцЛаугхлин, D.; Целио, Г.; Дентингер, Б.; Падамсее, M.; Хиббетт, D.; Јамес, Т.Y.; et al. (2004). „Ассемблинг тхе фунгал трее оф лифе: прогресс, цлассифицатион, анд еволутион оф субцеллулар траитс”. Ам. Ј. Бот. 91 (10): 1446—80. ПМИД 21652303. дои:10.3732/ајб.91.10.1446 Слободан приступ. 
  • Спатафора, Ј.W.; Блацкwелл, M. (1993). „Молецулар сyстематицс оф унитуницате перитхециал асцомyцетес: тхе Цлавиципиталес-Хyпоцреалес цоннецтион”. Мyцологиа. 85 (6): 912—922. ЈСТОР 3760674. дои:10.2307/3760674. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sordariomycetes&oldid=27679035”