Пређи на садржај

Станислав Препрек

С Википедије, слободне енциклопедије
Станислав Препрек
Датум рођења(1900-04-16)16. април 1900.
Место рођењаШид, Аустроугарска
Датум смрти13. фебруар 1982.(1982-02-13) (81 год.)
Место смртиПетроварадин, СФР Југославија

Станислав Препрек (Шид, 16. април 1900 – Петроварадин, 13. фебруар 1982) био је хрватски и војвођански хоровођа, оргуљаш, композитор, мелограф, књижевник, педагог; писао је новеле и песме и публицистичка дела, музичке студије и критике, преводио је арапске, кинеске и немачке песнике (с немачкога је превео асирско-вавилонски еп Гилгамеш).

Образовање[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је у Грабовцима у Срему, у Митровици нижу реалну гимназију, а у Петрињи је 1918. завршио Учитељску школу у којој је од 1916-1918. музику приватно учио код професора музике и композитора Владимира Стахуљака. Као учитељ је службовао у Новој Капели, Петроварадину, те паралелено био оргуљаш (црква св. Јурја у Петроварадину) и хоровођа (у хрватским певачким друштвима „Невен" у Петроварадину и „Звонимир" у Сремским Карловцима)

Музичко деловање[уреди | уреди извор]

Своју прву композицију за глас и клавир “Лаку ноћ” написао је са честрнаест година, а прва његова композиција која је објављена је „О дођи, Творче" за мешовити хор, објављена године 1922. и то у музичком прилогу првог броја загребачког часописа „Св. Цецилија". Међу значајније Препрекова дела спадају композиције Кантата „Ускрснуће" за солисте, мешовити хор и оргуље, Свита за оргуље, Симфонија, четири гудачка квартета, клавирске минијатуре, те циклус самопјева за глас и клавир „Прољетне воде". Објавио је доста радова из подручја мелографије.

Компоновао је минијатуре према својим импресионистичким узорима. Упознавањем рада Друге бечке школе, у његовим композицијама се јавља експресионизам. Све ово има већу тежину, будући да је у композицији великим дијелом био самоук.

По њему се данас зове хрватско уметничко културно просвјетно друштво у Новом Саду, основано ране јесени 2005..

Препреков посљедњи ученик и помагач, преписивач и сарадник[1] те законски наследник свих његових права[2] на његова дела је Ђуро Рајковић. С Рајковићем је сарађивао још док је био члан петроварадинске књижаре 'Владимир Назор' која је док је Препрек 19 година радио у њој, била жариште културног живота Петроварадина.[1] Рајковић и Препрек сарађивали су на културном, музичком и другим пољима.[1]

Остале активности[уреди | уреди извор]

Препрек је писао прозу и поезију, а бавио се и сликарством. Превео је с немачког језика, знаменити сумерско-вавилонски еп „Гилгамеш". Писао је новеле и песме а постхумно је објављена и књига са његовим сабраним песама „Пред тминама", Нови Сад, 2004. Проф. Ђуро Рајковић 2006. је објавио монографију „Станислав Препрек: живот и дјело", у којој је приказано Препреково музичко стваралаштво уз попис црквених, световних дела и хармонизацијâ, преписа и књижевних остварења. Исти је аутор објавио књигу „Прилози за повијест књижничарства у Петроварадину" која представља свестраног Станислава Препрека као заслужног књижничара.

Дела[уреди | уреди извор]

  • симфонија
  • дјела за гудачке квартете
  • клавирска соната
  • суита за оргуље (први пута је у цијелости извео мр.Корнелије Визин у Суботици 28.коловоза 2011.г.)
  • соло-пјесме
  • клавирске минијатуре
  • књижевна
  • преводи
    • Гилгамеш, еп, 1961.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Ева Кирцхмаyер Билић: »БАШТИНА БАЧКИХ ХРВАТА. Уз 30. обљетницу смрти Станислава Препрека«, у: Хрватско слово, 24.8.2012.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Завод за културу војвођанских Хрвата Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2015) Анкица Јукић-Мандић: Представљена нова књига Ђуре Рајковића
  2. ^ Сријемска бискупија (архив): Химна посвећена бану Јелачићу спојила Вараждин и Петроварадин, 28. новембраа 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stanislav_Preprek&oldid=27802277”