Тибетанска висораван

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Tibetanski plato)
Тибетанска висораван
青藏高原 (Qīнг–Зàнг Гāоyуáн, Ћингхај–Тибетанска висораван)
Највиша тачка
Највиша тачкаТибетанска висораван лежи између хималајског венца на југу и пустиње Такла Макан на северу. (композитна слика)
Координате33° СГШ; 88° ИГД / 33° СГШ; 88° ИГД / 33; 88 Координате: 33° СГШ; 88° ИГД / 33° СГШ; 88° ИГД / 33; 88
Димензије
Дужина2500 км
Ширина1000 км
Површина2500000 км2
Географија
Тибетанска висораван и околна област изнад 1600 м
ДржавеКина (Тибет, Ћингхај, Западни Сичуан, Северни Јунан, Јужни Синкјанг, Западни Гансу)
Индија (Ладак, Лахаул & Спити), Пакистан (Гилгит Балтистан)
Непал (Северни Непал)
Бутан
Таџикистан (Источни Таџикистан)
Киргистан (Јужни Киргистан)

Тибетанска висораван (тибетански: བོད་ས་མཐོ།, Вајли: бод са мтхо), такође позната у Кини и као Ћингхај–тибетанска висораван[1] или Ћинг–Цанг висораван[2] () или као Хималајска висораван у Индији,[3][4] је огромна узвишена висораван у Централној Азији[5][6][7][8] и Источној Азији,[9][10][11][12] која покрива већински део Тибетанског аутономног региона, Северозападног Јунана, Западне половине Сичуана, Јужног Гансуа и Ћингхај провинције у западној Кини, Индијске регионе Ладак и Лахаул и Спити (Хималајски Прадеђ) као и Бутан. Ова висораван се протеже приближно 1.000 км (620 ми) од севера до југа, и 2.500 км (1.600 ми) од истока до запада. То је највиша и највећа висораван на свету, са површином од 2.500.000 км2 (970.000 сq ми) (око пет пута величине Метрополитанске Француске).[13] Њена просечна елевација надмашује 4.500 м (14.800 фт) и окружена је импозантним планинским ланцима у којима се налазе два највиша светска врха, Монт Еверест и К2. Тибетанска висораван се често назива „кровом света”.

Тибетанска висораван садржи изворишта сливова већине токова у околним регионима. Његове десетине хиљада глечера и других географских и еколошких карактеристика служе као „водени торањ” који чува воду и одржава проток. Понекад се назива и Трећим полом с обзиром на то да његова ледена поља садрже највећу резерву свеже воде изван поларних подручја. Утицај глобалног загревања на Тибетанску висораван је од великог научног интереса.[14][15][16][17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wанг, Зхаоyин; Ли, Зхиwеи; Xу, Менгзхен; Yу, Гуоан (30. 3. 2016). Ривер Морпходyнамицс анд Стреам Ецологy оф тхе Qингхаи-Тибет Платеау. ЦРЦ Пресс. 
  2. ^ Јонес, Ј.А.; Лиу, Цхангминг; Wоо, Минг-Ко; Кунг, Хсианг-Те (6. 12. 2012). Регионал Хyдрологицал Респонсе то Цлимате Цханге. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 360. 
  3. ^ „हिमालयी क्षेत्र में जीवन यापन पर रिसर्च करेंगे अमेरिका और भारत”. Амар Ујала (на језику: хинди). Приступљено 2023-07-25. 
  4. ^ „Ин Литтле Тибет, а сторy оф хоw дисплацед пеопле ребуилт лифе ин а дистант ланд”. 18. 2. 2020. 
  5. ^ Иллустратед Атлас оф тхе Wорлд (1986) Ранд МцНаллy & Цомпанy. ISBN 0-528-83190-9 пп. 164–65
  6. ^ Атлас оф Wорлд Хисторy (1998 ) ХарперЦоллинс. ISBN 0-7230-1025-0 p. 39
  7. ^ „The Tibetan Empire in Central Asia (Christopher Beckwith)”. Приступљено 19. 2. 2009. 
  8. ^ Hopkirk 1983, стр. 1
  9. ^ Peregrine, Peter Neal & Melvin Ember, etc. (2001). Encyclopedia of Prehistory: East Asia and Oceania, Volume 3. Springer. стр. 32. ISBN 978-0-306-46257-3. 
  10. ^ Morris, Neil (2007). North and East Asia. Heinemann-Raintree Library. стр. 11. ISBN 978-1-4034-9898-4. 
  11. ^ Webb, Andrew Alexander Gordon (2007). Contractional and Extensional Tectonics During the India-Asia Collision. ProQuest LLC. стр. 137. ISBN 978-0-549-50627-0. 
  12. ^ Marston, Sallie A.; Paul L. Knox; Diana M. Liverman (2002). World regions in global context: peoples, places, and environmentsНеопходна слободна регистрација. Prentice Hall. стр. 430. ISBN 978-0-13-022484-2. 
  13. ^ „Natural World: Deserts”. National Geographic. Архивирано из оригинала 12. 1. 2006. г. 
  14. ^ Leslie Hook (30. 8. 2013). „Tibet: life on the climate front line”. Financial Times. Приступљено 1. 9. 2013. 
  15. ^ Liu, Xiaodong; Chen (2000). „Climatic warming in the Tibetan Plateau during recent decades”. International Journal of Climatology. 20 (14): 1729—1742. Bibcode:2000IJCli..20.1729L. CiteSeerX 10.1.1.669.5900Слободан приступ. doi:10.1002/1097-0088(20001130)20:14<1729::aid-joc556>3.0.co;2-y — преко Academia.edu. 
  16. ^ Ni, Jian (2000). „A Simulation of Biomes on the Tibetan Plateau and Their Responses to Global Climate Change”. Mountain Research and Development. 20 (1): 80—89. doi:10.1659/0276-4741(2000)020[0080:ASOBOT]2.0.CO;2. 
  17. ^ Cheng, Guodong; Wu (8. 6. 2007). „Responses of permafrost to climate change and their environmental significance, Qinghai-Tibet Plateau”. Journal of Geophysical Research. 112 (F2): F02S03. Bibcode:2007JGRF..112.2S03C. S2CID 14450823. doi:10.1029/2006JF000631. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]