Географија насеља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Петра (Сирија), један од првих основаних градова на свету

Географија насеља је географска дисциплина, део друштвене географије. Бави се проучавањем насељених места и њихове територијалне мреже и система. Истражује типологију насеља, географске претпоставке њиховог постанка и развоја, групне облике насељавања, укупан борој неких насеља у некој области или држави итд.

Историјат[уреди]

Рурално насеље

Села се проучавају 10.000 година, а градови око 6.000 година. Прве научне основе географији насеља дали су Александар фон Хумболт, Фридрих Рацел и Карл Ритер. Код нас је оснивач Јован Цвијић, а нагли развој доживљава током 1950-их година.

Појава и развој[уреди]

Географија насеља је прошла кроз неколико фаза развоја. Од појаве први географских знања до научног утемељења. Том приликом наука је прошла кроз бројне теоријско-филозофске правце (детерминизам, посибилизам, прагматизам итд).

Фазе развоја науке[уреди]

Географија насеља је прошла кроз три фазе развоја:

  • дескриптивна (описна) — од појаве првих поимања до научног утемељења,
  • научна (екстрикативна) — од краја XVIII века до краја Првог светског рата и
  • примењена (апликативна) - од средине 1930-их до данас.

Предмет проучавања[уреди]

Урбано насеље

Уопштено речено предмет проучавања географије насеља је насеље, као основна насеобинска јединица. Постоје два схватања о предмету проучавања:

  • проучавање постанка, положаја, типа и историјаисторијског и географског развоја (градска и сеоска насеља)
  • проучавање битних физичких, сруштвених и регионалних карактеристика и законитости (сви типови насеља)

Подела географије насеља[уреди]

Географија насеља се може поделити на следећи начин:

  • Теоријска (општа) — бави се општим питањима, формулисањем теорије и методологије, као и објашњењем целе науке,
  • Рурална географија — бави се проучавањем сеоских насеља и његових битних карактеристика,
  • Урбана географија — бави се проучавањем градских насеља и његових битних карактеристика,
  • Географија привремених насеља — бави се проучавањем привремених насеља (кампови, катуни итд.) и
  • Апликативна географија — бави се применом резултата и праксе у планирању и уређењу насеља (просторно планирање).

Врсте насеља[уреди]

Камп
Рибарско насеље

Насеља се могу поделити на стална и привремена:

Веза са другим наукама[уреди]

Географија насеља је самостална дисциплина, која је тесно повезана са неколико наука. На првом месту, са географијом, као основном науком о простору. Веза са социологијом огледа се у проучавању основних одлика становништва, где се једним делом примењују и психолошка знања. Економска географија обезбеђује знања о пољопривредним и индустријским карактеристикама насеља и на крају блиска веза остварује се и са осталим друштвеним и физичким наукама у оквиру географије, на првом месту географија становништва, геоморфологија, педологија, и др.


Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Матило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стаменковић, Србољуб и Бачевић, Милан (1992): Географија насеља, Географски факултет, Београд