Трговачки центар

С Википедије, слободне енциклопедије
Вестфилд гарден стејт плажа је тржни центар у Парамусу (Њу Џерзи).[1][2][3]
Вестфармс мол је тржни центар у Вест Хартфорду (Конектикат).[4][5][6]
Унутрашњост Торонто Итон центра у Торонти, Онтарио, Канада.[10][11][12]

Трговачки центар, тржни центар или продајни центар (што се заправо односи на главни дистрибуцијски центар неког предузећа) (или енглеска позајмица шопинг центар) назив је за низ малопродајних трговина и других услужних објеката различитих бранши. Понекад се у продајним центрима налазе и други садржаји, као што су на пример центри за физички тренинг, фризерски салони, залагајнице и биоскопи. Власници трговина су углавном изнајмљивачи простора. Шопинг центар је модерни, превасходно северноамерички (енгл. Shopping mall), термин за форму трговачког подручја у коме једна или више зграда формира комплекс продавница с међусобно повезаним стазама које омогућавају купцима да пређу од јединице до јединице. Продајна аркада је специфични тип продајно простора који је особен по томе што повезујуће пролазе не поседује један власник и што су откривени. Тржишни центри су 2017. годиен сачињавали 8% малопродајног простора у Сједињеним Државама.[13]

Многе ране тржне аркаде као што су Берлингтон аркада у Лондону,[14][15][16][17] Галерија Виторио Емануел II у Милану,[18][19][20] и бројне аркаде у Паризу су познате и још увек су популарне. Међутим, многе мање аркаде су биле срушене, замењене великим центрима или „моловима”, тако да су приступачне за возила. Техничке иновације као што су електрични лифтови и ескалатори су уведени од почетка касног 19. века.

Од касног 20. века, започело се са додавањем места за забаву као што су биоскопи и ресторани.[21][22] Као јединствена грађевина, рани су трговачки центри често су били архитектонски значајне грађевине, што је омогућило богатијим корисницима да купују робу на местима заштићеним од временских прилика.

Тип градње[уреди | уреди извор]

Трговачки центри понекад се граде као једна велика, монолитна зграда у којој се налази пуно трговина различитих величина које лако мењају своје димензије. Лака промена димензија локала постиже се тако што се носивост у продајном простору не постиже носивим зидовима него носивим стубовима, па је у трговачком центру лако стварати трговине произвољне квадратуре употребом преградних зидова од гипс-картонских плоча. Такви су захвати олакшани тиме што монолитни центри имају заједничке санитарне просторије, понекад и више њих на једном спрату трговачког центра.

Специфичности по државама[уреди | уреди извор]

У већини западноевропских земаља облик продаје у заједничком отвореном простору са штандовима најчешће је присутан на пијацама хране односно млечних, сувомеснатих производа и рибе, док се остали облици робе најчешће продају у засебним просторима. У државама насталим распадом Совјетског Савеза често се на штандовима у великим трговачким центрима продају сви облици робе, осим луксузне и фармацеутске робе.

Један мањи број трговачких центара мешовитог је облика, где инвеститор градње и власник самог објекта користи већи део објекта, а у мањем делу објекта изнајмљује се један или више пословних простора.

Историја[уреди | уреди извор]

Седиште Међународног савета трговачких центара глобалне трговачке асоцијације индустрије трговачких центара је лоциран на Авенији Америка (средишњи торањ на слици) у Менхетну, Њујорк.

Један од најранијих примера јавних трговачких области потиче из античког Рима у чијим форумима су били лоцирани тржни центри. Један од најранијих јавних тржних центара је било Трајаново тржиште у Риму, лоцирано у Трајановом форуму. Трајаново тржиште је вероватно изграђено око 100-110 године по плану Аполодора из Дамаска и сматра се најстаријим тржним центром на свету – претечом данашњих трговачких центара.[23] Велики базар Истанбула[24] је био изграђен у 15. веку[25] и још увек је један од највећих покривених тржних центара на свету, са више од 58 улица и 4.000 продавница. Бројне друге покривене трговачке аркаде, као што је Ал-Хамидијах Соук у Дамаску, Сирија из 19. века, исто тако се могу сматрати прекурзорима данашњих трговачких центара.[26] Исфахански Велики базар, који је углавном покривен, потиче из 10. века. Десет километера дуг, покривени Техерански велики базар исто тако има дугу историју. Један од најстаријих константно кориштених тржних центара на свету је вероватно Честер роус. Почевши од 13. века, у овим покривеним алејама су биле смештене трговине, са складиштима и смештајем за трговце на различитим нивоима. Поједини редови су се специјализовали за различиту робу, као што „пекарски ред” или „рибарски ред”.[27]

Правна питања[уреди | уреди извор]

Један контроверзни аспекат тржишних центара је да они ефективно замењују традиционалне главне улице. Неки потрошачи преферирају тржне центре, са њиховим просторима за паркирање, контролисаним окружењима и приватним обезбеђењем, у односу на централне пословне дистрикте или средишта града, који често пружају ограничене могућности за паркирање, имају лоше одржавање и подложни су временским приликама.[28][29]

У респонсу на разлике у гледиштима, поједине јурисдикције, попут Калифорније, прошириле су право слободе говора како би се осигурало да говорници могу да допру до потрошача који радије купују, једу и друже се унутар оквира приватних трговачких центара.[30]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ма, Мyлес (10. 1. 2013). „Гарден Стате Плаза ин Парамус стартс $130 миллион ремоделинг пројецт”. Њ.цом. Приступљено 9. 1. 2013. 
  2. ^ Qуеаллy, Јамес; Схерман, Тед; Грант, Јасон (Новембер 5, 2013). "Гарден Стате Плаза схоотинг суспецт киллед селф ин малл, аутхоритиес саy". Њ.цом.
  3. ^ Wестфиелд Гарден Стате Плаза Архивирано 2008-08-01 на сајту Wаyбацк Мацхине, Wестфиелд Гроуп. Аццессед Јуне 6, 2008
  4. ^ Столлер, Кристин (13. 12. 2014). „Wестфармс ГМ Лоокс Бацк Он 40 Yеарс Ат Малл”. Хартфорд Цоурант. Приступљено 29. 11. 2018. 
  5. ^ „Wестфармс”. Таубман. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2018. Приступљено 29. 11. 2018. 
  6. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2011. Приступљено 16. 9. 2011. 
  7. ^ „2014 Ретаил Маркет Репорт” (ПДФ). Книгхт Франк. Приступљено 24. 2. 2018. 
  8. ^ „10 Крупнейших Торговых Центров Европы” (на језику: руски). РБК. 28. 11. 2014. 
  9. ^ „Таллест цyлиндрицал аqуариум”. Гуиннесс Wорлд Рецордс. Приступљено 24. 2. 2018. 
  10. ^ „Цанадиан Схоппинг Центре Студy” (ПДФ). Ретаил Цоунцил оф Цанада. децембар 2016. Приступљено 18. 1. 2017. 
  11. ^ „Цадиллац Фаирвиеw то ренаме Еатон Центре, отхер Цанадиан схоппинг центрес”. Архивирано из оригинала на датум 01. 08. 2018. Приступљено 8. 9. 2016. 
  12. ^ „Цитy оф Торонто, Аттрацтионс”. Торонто.ца. Приступљено 3. 6. 2014. 
  13. ^ „Тхе децлине оф естаблисхед Америцан ретаилинг тхреатенс јобс”. Тхе Ецономист. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2017. Приступљено 28. 5. 2017. 
  14. ^ Барретт, Цлаер (16. 9. 2011). „Бурлингтон Арцаде: а поттед хисторy”. Тхе Финанциал Тимес. 
  15. ^ ОВЕРЕТТ, ЕЛЕАНА (10. 7. 2017). „Сецретс Оф Бурлингтон Арцаде”. Готхамист. 
  16. ^ Луцкинг, Лиз (10. 7. 2017). „Хисториц Лондон схоппинг арцаде сеекс $500М буyер”. Тхе Реал Деал. 
  17. ^ „Бурлингтон Арцаде то бе ресторед”. Фасхион Унитед. 26. 10. 2011. 
  18. ^ Цхиззолини, Г.; Погги, Ф. (1885). Пиазза дел Дуомо е Галлериа Витторио Емануеле ин Милано тецница дал 1859 ал 1884. Милано: Улрицо Хоепли. ИСБН 978-88-7685-022-6. 
  19. ^ Јорини, А. Ф. (1892). „Ла цупола делла Галлериа Витторио Емануеле II а Милано”. Л’Едилизиа Модерна. 2: 4–6: 6. 
  20. ^ Геист, Ј. Ф. (1985). Арцадес: Тхе Хисторy оф а Буилдинг Тyпе. Цамбридге, МА: МИТ Пресс. стр. 100, 101, 371. 
  21. ^ Геист, Јоханн Фриедрицх (1985). Арцадес: Тхе Хисторy оф а Буилдинг Тyпе. Цамбридге, Массацхусеттс: МИТ Пресс (МА). ИСБН 978-0262570626. 
  22. ^ МацКеитх, Маргарет (1986). Тхе хисторy анд цонсерватион оф схоппинг арцадес. Лондон, Неw Yорк: Манселл Пуб. ИСБН 978-0720117578. 
  23. ^ „схоппинг ин анциент Роме”. Мариамилани.цом. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2012. Приступљено 9. 11. 2012. 
  24. ^ „Wорлд'с Мост-Виситед Тоурист Аттрацтионс”. Приступљено 20. 11. 2014. 
  25. ^ Тиллингхаст, Рицхард (2013). Ан Армцхаир Травеллер'с Хисторy оф Истанбул: Цитy оф Ремемберинг анд Форгеттинг (на језику: енглески). Хаус Публисхинг. ИСБН 9781907822506. 
  26. ^ „Министрy оф тоурисм, Сyриа”. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2007. Приступљено 6. 4. 2011. 
  27. ^ „Арцхаеологy Дата Сервице: мyАДС” (ПДФ). арцхаеологyдатасервице.ац.ук. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 3. 12. 2015. Приступљено 17. 12. 2015. 
  28. ^ О'Донахуе, Тонy (1. 5. 2005). Тхе Тале оф а Цитy: Ре-Енгинееринг тхе Урбан Енвиронмент. Торонто: Дундурн Пресс Лтд. стр. 43. ИСБН 978-1550025569. Архивирано из оригинала на датум 21. 6. 2016. 
  29. ^ Фриеден, Бернард Ј.; Сагалyн, Лyнне Б. (1989). Доwнтоwн, Инц.: Хоw Америца Ребуилдс Цитиес. Цамбридге, Массацхусеттс: МИТ Пресс. стр. 233. ИСБН 978-0262560597. Приступљено 21. 10. 2015. 
  30. ^ Јудд, Деннис Р. (1991). „Тхе Рисе оф тхе Неw Wаллед Цитиес”. Маxине Гоодман Левин Цоллеге оф Урбан Аффаирс, Цлевеланд Стате Университy. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]