Тропан

Тропан^[1]
Називи
	IUPAC назив N-Methyl-8-azabicyclo[3.2.1]octane
	Други називи 2,3-Дихyдро-8-метхyлнортропидине
Идентификација
CAS број	529-17-9;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	553556 ;
ECHA InfoCard	100.156.627
PubChem C ID	637986;
	SMILES N1(C)[C@H]2CC[C@@H]1CCC2; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C8H15N
Моларна маса	125,211 g/mol
Густина	0,9259 at 15 °C
Тачка кључања	163-169 °C
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Тропан је азото бициклично органско једињење.^[4] Оно је првенствено познато по групи алкалоида који су изведени из њега. Они се називају се тропански алкалоиди, и обухватају поред других атропин и кокаин. Оба алкалоида садрже тропинон, чији дериват је тропан. Тропански алкалоиди се јављају у биљкама фамилија Erythroxylaceae (нпр. кока) и Solanaceae (у којој су мандрагора, велебиље, кромпир, парадајз).^[5]^[6]

Азотни мост је између C-1 и C-5. Тропан садржи два асиметрична угљеника, али је оптички неактиван услед симерије.

8-Азабицикло[3.2.1]октане (тропан без 8-метил групе) је познат као нортропан или нор-тропан.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Мерцк Индеx, 11тх Едитион, 9689.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
^ „Атропине цонтент оф плантс”. УСДА, АРС, Натионал Генетиц Ресоурцес Програм. Пхyтоцхемицал анд Етхноботаницал Датабасес. [Online Database] Натионал Гермпласм Ресоурцес Лабораторy, Белтсвилле, Марyланд. Архивирано из оригинала 07. 11. 2004. г. Приступљено 25. 7. 2005.
^ „Цоцаине цонтент оф плантс”. УСДА, АРС, Натионал Генетиц Ресоурцес Програм. Пхyтоцхемицал анд Етхноботаницал Датабасес. [Online Database] Натионал Гермпласм Ресоурцес Лабораторy, Белтсвилле, Марyланд. Архивирано из оригинала 07. 11. 2004. г. Приступљено 25. 7. 2005.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Мерцк Индеx, 11тх Едитион, 9689.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[Katritzky2nd-4] Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.

[5] „Атропине цонтент оф плантс”. УСДА, АРС, Натионал Генетиц Ресоурцес Програм. Пхyтоцхемицал анд Етхноботаницал Датабасес. [Online Database] Натионал Гермпласм Ресоурцес Лабораторy, Белтсвилле, Марyланд. Архивирано из оригинала 07. 11. 2004. г. Приступљено 25. 7. 2005.

[6] „Цоцаине цонтент оф плантс”. УСДА, АРС, Натионал Генетиц Ресоурцес Програм. Пхyтоцхемицал анд Етхноботаницал Датабасес. [Online Database] Натионал Гермпласм Ресоурцес Лабораторy, Белтсвилле, Марyланд. Архивирано из оригинала 07. 11. 2004. г. Приступљено 25. 7. 2005.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]