Пређи на садржај

Умбра, пенумбра и антумбра

С Википедије, слободне енциклопедије
Умбра, пенумбра и антумбра, за помрачење Мјесеца
Умбра (A) и пенумбра (B)

Умбра, пенумбра и антумбра су три различита дијела сјенке, који настају када било који извор свјетлости блокира непрозирни објекат. Тачкасти извор свјетлости може да створи само умбру.

Ови термини се најчешће користе за сјенке које стварају небеска тијела, мада није ријетка ни употреба за описивање нивоа таме (на примјер код Сунчевих пјега).

Умбра[уреди | уреди извор]

Умбра, пенумбра и антумбра; завјесе и ролетне су оклузиви

Умбра (од лат. umbra — „сјенка”) представља унутрашњи и најтамнији дио сјенке, гдје је извор свјетлости комплетно блокиран оклузивним тијелом. Посматрач у умбри доживљава потпуно помрачење. Умбра округлог тијела које блокира округли извор свјетлости формира праву кружну купу; за посматрача на врху купе, два тијела су једнаке привидне величине. Удаљеност од Мјесеца до врха његове умбре отприлике је једнака растојању између Мјесеца и Земље. Пошто је Земља око 3,7 пута шира од Мјесеца, њена умбра се сљедствено томе протеже дуже — отприлике 1,4 милиона километара.[1]

Пенумбра[уреди | уреди извор]

Пенумбра (од лат. paene — „скоро” + лат. umbra — „сјенка”) регион је у којем је само дио свјетлосног извора заклоњен оклузивним тијелом. Посматрач у пенумбри доживљава дјелимично помрачење. Алтернативна дефиниција је да је пенумбра регион гдје је заклоњено нешто или све од свјетлости извора (тј. умбра је подскуп пенумбре). На примјер, Насино Одјељење за навигацију и помоћне информације (енгл. Navigation and Ancillary Information Facility) дефинише да је тијело у умбри такође унутар пенумбре.[2]

Земљина сјенка, у сразмјери, приказује протезање умбралне купе иза Мјесечеве орбите (жута тачка, ткђ. у сразмјери)

Антумбра[уреди | уреди извор]

Антумбра (од лат. ante — „[ис]пред” + лат. umbra — „сјенка”) регион је из којег се оклузивно тијело чини потпуно садржано унутар диска свјетлосног извора. Посматрач у овом региону доживљава ануларно помрачење, код којег је свјетли прстен видљив око помраченог тијела. Ако се посматрач приближи свјетлосном извору, обруч привидне величине оклузивног тијела се повећава док не настане потпуна умбра.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Lecture 9: Eclipses of the Sun & Moon”. ohio-state.edu. Pristupljeno 27. 4. 2017. 
  2. ^ Event Finding Subsystem Preview[мртва веза]. NAIF. Приступљено 27. 4. 2017.