Уринарна инконтиненција

С Википедије, слободне енциклопедије
Уринарна инконтиненција
Видео анимација
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностурологија
Патиент УК[хттпс://патиент.инфо/доцтор/уринарy-инцонтиненце-про уринарy-инцонтиненце-про Уринарна инконтиненција]

Инконтиненција мокраће, уринарна инконтиненција или невољног отицања мокраће је немогућност контролисања мокрења, или задржавања мокраће, која се манифестује у распону од повременог „бежања“ мокраће до потпуне немогућности задржавања мокраће.[1]

Чешћа је појава код старијих особа, посебно жена, али и млађих након порођаја. Ноћна инконтиненција је повезана са недозрелим делом живчаног система који служи као контрола мокрења. Код деце се могу наћи симптоми инконтиненције, међутим то је сасвим нормално у тим годинама раста јер то није инконтиненција већ неистренираност бешике. То наравно не искључује могућност да деца могу добити инконтиненцију. Она код деце може бити удружена са инфекцијама, малформацијама мокраћног тракта, нервног система, те озледама кичме.[2]

Увећана простата је најчешћи узрок инконтиненције код мушкараца након 40 година старости. У неким случајевима канцер простате исто тако може да буде везан за уринарну инконтиненцију. Исто тако лекови и радијација који се користе за лечење рака простате могу да узрокују инконтиненцију.[3]

Инконтиненција може бити узрокована стресом, као и другим психолошким узроцима као и менталном конфузијом, недовољним кретањем, конзумирањем алкохола, кафе, цигарета (поготово уз пушачки кашаљ), превеликим уносом течности, те последица узимања неких лекова као што су антидепресиви, диуретици, антихолинергици.[4]

Физиологија[уреди | уреди извор]

Процес мокрења укључује две фазе:

  • фазу пуњења и спремања, када се бешика пуни мокраћом из бубрега
  • фазу пражњења, односно мокрења.

Истезањем зида, мокраћна бешика се прилагођава запремини мокраће без значајнијег пораста притиска. Први осећај нагона на мокрење настаје при количини од око 150-200 ml мокраће у бешики. Здрава особа просечно може да задржи око 350 до 550 ml мокраће. Пражњење бешике је зависно од способности мишића бешике (детрузора) да, у координацији с опуштањем мишића затварача (сфинктера), избаце мокраћу из бешике.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

На глобалном нивоу до 35% становништва старије од 60 година пати од невољног озтицања мокраће. Око 8-10% целокупног становништва Европе повремено или стално има проблем са невољним одилажењем мокраће.[5]

У 2014, цурењем мокраће било је погођено је између 30% и 40% особа старијих од 65 година које живе у својим кућама или становима у Сједињеним Америчким Државама.[6]

Двадесет и четири посто старијих одраслих особа у САД има умерену или озбиљну инконтиненцију мокраће која захтева медицински третман.[6]

Фактори ризика[уреди | уреди извор]

У алкохолисаном стању изазвана инконтиненција мокраће

На појаву невољног отицања мокраће могу да утичу следећи фактори ризика:

  • гојазност и тежак физички рад
  • спад (спуштање) гениталних органа код жена
  • честе упале мокраћних канала и бешике
  • шећерна болест
  • оштећења и повреде кичменог стуба
  • нервне болести (мултипла склероза, шлог)
  • урођена слабост мишића и омотача карличног дна.[5]
  • злоупотреба алкохола и психоактивних супстанци.

Типови уринарне инконтиненције[уреди | уреди извор]

Најчешћи типови инконтиненције с обзиром на узрок су:

Стресни тип

Стресна (статичка) инконтиненција настаје због слабости мишића дна карлице и повећане мобилности затварачког механизма мокраћне цеви

Ургентни тип

Ургентна инконтиненција или невољни тип инконтиненције настаје код особа с нормалним анатомским односима, због нестабилности мишића детрузора, најчешће је узрокована инфекцијом. Невољном губитку мокраће претходи снажан нагон или позив на мокрење због повишене активности и грчења мишића мокраћне бешике (детрузора). Ово се најчешће догађа када особа пере руке у хладној води, чује шум воде или пре одласка у тоалет. Ове особе по правилу имају честе позиве на мокрење и устају више пута у току ноћи ради одласка у тоалет.[5]

Остали типови
  • Преливна инконтиненција – настаје код особа с опструкцијом врата мокраћне бешике увећаном простатом, код којих мокраћа капље из препуњене бешике
  • Неуропатска инконтиненција – настаје због неуролошких оштећења те произашле појачане рефлексије мишића детрузора или смањеног тонуса сфинктера, најчешће због комбинације тих стања.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Најчешћи прегледи који се раде када се испитује невољно отицање мокраће су:

  • Анамнеза — детаљан разговор са пацијентом.
  • Преглед мокраће и уринокултуре (анализа на присуство бактерија).
  • Општи клинички преглед.
  • Посебни специјалистички прегледи (гинеколог, уролог, неуролог).
  • Вођење листе мокрења, попуњавање упитника за СТРЕС и УРГЕ скор.
  • Посебни тестови објективизације инконтиненције.
  • Уродинамска испитивања (профиометрија, цистометрија и урофлоуметрија).[5]

Терапија[уреди | уреди извор]

Механички уређаји

Протезе за вагиналну потпору (песери) су у употреби већ дуже време. Иако се они примарно користи за лечење пролапса карличних органа, нашли су примену и у лечење уринарне инконтиненције.[7][8]

Неке од могућих предности уређаја за вагиналну потпору су у томе што они могу потенцијално бити примјњиви код већине инконтинентне популације, јер имају благе нуспојаве и не захтевају никаква посебна испитивања (нпр уродинамичка испитивања).[7]

Ови уређаји нејчешће дефинитивно решавају проблем, али ако се проблем погорша, очувано пацијентово здравље може спречити сваку хируршку интервенцију. Како ови уређаји не коригују унутарашњи недостатак сфинктера можда неће помоћи хипермобилним пацијентима.[7]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Managing Urinary Incontinence". National Prescribing Service, available at https://jamanetwork.com/journals/jama/fullarticle/188273
  2. ^ merck.com > Polyuria: A Merck Manual of Patient Symptoms podcast. Last full review/revision 1. 9. 2009 by Seyed-Ali Sadjadi, MD
  3. ^ What is urinary incontinence? Family Doctor. Retrieved on 2010-03-02
  4. ^ Фаиена I, Пател Н, Парихар ЈС, Цалабресе M, Тунугунтла Х. Цонсервативе Манагемент оф Уринарy Инцонтиненце ин Wомен. Рев Урол. 2015;17(3):129–139.
  5. ^ а б в г Ботић, Оливера. „Невољног отицања мокраће” (ПДФ). Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Нови Сад. Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 05. 2018. г. Приступљено 3. 3. 2018. 
  6. ^ а б У.С. ДЕПАРТМЕНТ ОФ ХЕАЛТХ АНД ХУМАН СЕРВИЦЕС (1. 6. 2014). „Преваленце оф Инцонтиненце Амонг Олдер Америцанс” (ПДФ). ЦДЦ. Приступљено 23. 8. 2014. 
  7. ^ а б в Липп А, Схаw C, Главинд К. Мецханицал девицес фор уринарy инцонтиненце ин wомен. Цоцхране Датабасе Сyст Рев. 2014 ЦД001756. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар] [Реф лист]
  8. ^ Стаскин D, Бавендам Т, Миллер Ј, ет ал. Еффецтивенесс оф а уринарy цонтрол инсерт ин тхе манагемент оф стресс уринарy инцонтиненце: еарлy ресултс оф а мултицентер студy. Урологy. 1996;47:629–636. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар] [Реф лист]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Urinarna_inkontinencija&oldid=27445516”