Антидијароици
Антидијароици су лекови који се користе у симптоматској терапији дијареје. То су већином лекови који модификују мотилитет гастроинтестиналног тракта и утичу на секрецију и реапсорпцију воде и електролита. Ефекат њихове примене подразумева смањење учесталости водених и неформираних столица.
Адсорбенси
[уреди | уреди извор]Адосрбенси испољавају неспецифично деловање на гастроинтестинални тракт. Они везују евентуално присутне бактерије, њихове токсине, разградне продукте, дигестивне сокове па и већину истовремено перорално примењених лекова. Углавном се користе мешавине каолина и пектина, магнезијум-алуминијум-силикат, поликарбофил и метилцелулоза. Холестирамин и холестипол могу бити корисни код дијареја изазаваних вишком нересорбованих жучних соли. Адсорбенси су нетоксични и не ресорбују се из гастроинтестиналног тракта па је њихова примена већином безбедна. Њихова ефикасност у сузбијању дијареје, међутим, није утврђена у контролисаним клиничким студијама.[1][2]
Антимотилитетни лекови
[уреди | уреди извор]Лекови који смањују мотилитет гастроинтестиналног тракта продужавају време транзита цревног садржаја и фаворизују већи степен реапсорпције воде и електролита из лумена црева. Агонисти опиоидних рецептора делују на овај начин. Међутим, морфин, кодеин и слични опиоиди, поред дејства на опиоидне рецепторе у зиду црева остварују и централне ефекте, услед чега поседују значајан потенцијал злоупотребе а њихова примена удружена је са ризиком од развитка психичке и физичке зависности. Лоперамид, као синтетски аналог опиоида, у терапијским дозама испољава минималне ефекте на нивоу ЦНС-а па представља антимотилитетни лек избора.[3] Дифеноксилат, такође синтетски аналог опиоида, има сличан фармакодинамски профил али са израженијим централним ефектима од лоперамида, услед чињенице да, за разлику од њега, у значајнијој мери пролази крв-мождану баријеру. Због тога се у препаратима најчешће комбинује са малим (субтерапијским) дозама атропина како би се редуковао ризик од злоупотребе. Током дуготрајне употребе, ипак, дифеноксилат може изазвати зависност сличну морфинској.[3] Кодеин се такође може користити у краткотрајној терапији дијареје. Кодеин и лоперамид, поред ефекта на редукцију пропулзивних покрета црева, остварају и антисекреторни ефекат.[1]
Антимускариници, као атропин, редукују мотилитет црева али истовремено остварују бројне нежељене ефекте на више других система органа. Услед тога, не користе се у терапији дијареје.
Нежељени ефекти антимотилитетних лекова обухватају: констимпацију, абдоминалне грчеве, вртоглавицу, поспаност, уртикарију, ретко паралитички илеус.[1][4]
Примена антимотилитетних лекова не препоручује се код деце. Такође, код тешких облика гастроентеритиса и суспектне дезинтерије, примена антимотилитетних лекова се не саветује због повећаног ризика од развитка озбиљних компликација као што је токсични мегаколон.[3]
Антисекреторни лекови
[уреди | уреди извор]Бизмут субсалицилат испољава више ефеката: антисекреторни, антиинфламаторни и антибактеријски. За благи антибактеријски ефекат одговоран је превасходно бизмут, док салицилат може испољавати антисекреторни и антиинфламаторни ефекат.[3] Најчешће се користи у симптоматској терапији и профилакси „путничке дијареје“. Може бити ефикасан и у терапији секреторне дијареје инфективне етиологије.[2] У терапијским дозама, бизмут субсалицилат јесте релативно безбедан за употребу. Током примене може се јавити црна пребојеност столице као и пролазна тамна пребојеност усана и језика. Лек може смањити биорасположивост тетрациклина и интераговати са другим препаратима који садрже салицилате.
Октреоид је синтетски октапептидни аналог соматостатина. Инхибира ослобађање серотонина и других биолошки активних пептида, услед чега испољава директан антисекреторни ефекат на нивоу дигестивног тракта. Примењује се парентерално и користи искључиво у озбиљним индикацијама: симптоматска терапија карциноидних тумора, хемотерапијом-индуковане дијареје а са ограниченим успехом се користи и код дијареје повезане са сидом.[2] Нежељени ефекти обухватају низ гастроинтестиналних нежељених ефеката, постпрандијалну хипергликемију као и појаву холелитијазе након дуготрајне терапије.[4]
Биолошки препарати
[уреди | уреди извор]Примена пробиотика може бити корисна у профилакси и терапији дијареје повезане са употребом антибиотика. Закључци неколико мета-анализа указали су на позитивне ефекте употребе пробиотика али и на неопходност додатних контролисаних клиничких студија ради потврде ефикасности.[5][6][7]
Ефикасност примене пробиотика у терапије акутне дијареје инфективне етиологије мање је извесна а повољни ефекти су чешће изражени код одојчади и деце, мада се запажају и код одраслих.[6][8][9]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Flower RJ. Pharmacology. 6th ed. Edinburgh: Churchill Livingstone; 2007.
- ^ а б в Spruill WJ, Wade WE. Diarrhea, Constimpation, and Irritable Bowel Syndrome. In: DiPiro JT et al., editors. Pharmacotherapy: A Pathophysiologic Approach. 7th ed. New York: The McGraw-Hill Companies; 2008.
- ^ а б в г Rutter P. Constimpation and diarrhoea. In: Walker R, Whittlesea C, editors. Clinical Pharmacy and Therapeutics. 4th ed. Edinburgh: Churchill Livingstone; 2007.
- ^ а б British Medical Association, Royal Pharmaceutical Society of Great Britain. British National Formulary 56. London: BMJ Group and RPS Publishing; September 2008.
- ^ Cremonini, F.; Di Caro, S.; Nista, E. C.; Bartolozzi, F.; Capelli, G.; Gasbarrini, G.; Gasbarrini, A. (2002). „Meta-analysis: The effect of probiotic administration on antibiotic-associated diarrhoea”. Aliment. Pharmacol. Ther. 16 (8): 1461—67. PMID 12182746. doi:10.1046/j.1365-2036.2002.01318.x.
- ^ а б Sazawal, S.; Hiremath, G.; Dhingra, U.; Malik, P.; Deb, S.; Black, R. E. (2006). „Efficacy of probiotics in prevention of acute diarrhoea: a meta-analysis of masked, randomised, placebo-controlled trials”. Lancet Infect. Dis. 6 (6): 374—82. PMID 16728323. doi:10.1016/S1473-3099(06)70495-9..}-
- ^ Szajewska, H.; Ruszczyński, M.; Radzikowski, A. (2006). „Probiotics in the prevention of antibiotic-associated diarrhea in children: A meta-analysis of randomized controlled trials”. J. Pediatr. 149 (3): 367—72. PMID 16939749. doi:10.1016/j.jpeds.2006.04.053..}-
- ^ Szajewska H, Mrukowicz JZ. Probiotics in the Treatment and Prevention of Acute Infectious Diarrhea in Infants and Children: A Systematic Review of Published Randomized, Double-Blind, Placebo-Controlled Trials. J. Pediatr. Gastroenterol. Nutr. 2001; 33:S17-S25.
- ^ Van Niel, C. W.; Feudtner, C.; Garrison, M. M.; Christakis, D. A. (2002). „Lactobacillus therapy for acute infectious diarrhea in children: A meta-analysis”. Pediatrics. 109 (4): 678—84. PMID 11927715. doi:10.1542/peds.109.4.678.