Ускршња хроника

С Википедије, слободне енциклопедије

Ускршња хроника (Цхроницон Пасцхале), такође позната и као Александријска хроника (Цхроницум Алеxандринум) или Цариградска хроника (Цхроницум Цонстантинополитанум), јесте конвенционално име за византијску светску хронику из 7. века. Њено име потиче из система хришћанске хронологије заснованога на ускршњем циклусу. Написана је на грчком језику, а њен аутор ју је насловио: "Преглед догађаја (ἐπιτομή) од првога човека Адама до 20. године владавине пресветога Ираклија".

Ово монументално хронографско дело, које је дакле обрађивало време од Адама до 629, саствљено је између 630. и 640. године. Тих година водила се жива полемика око црквеног календара, што се дешавало и раније, нарочито у 4. веку. Једно од главних питања било је изучавање тачног датума ускрса. Израз тих полемика јесте и ова хроника. Она се, међутим, од сличних списа одваја по томе што су у њој спојене календарске расправе са хроничарским забелешкама. Састављач, чије име није познато, припадао је црквеном клеру. Његово дело је компилација, која преписује, мада са мање збрке него Јован Малала, разне изворе: за најстарије време Библију и Јулија Африканца, а за време Римске републике Евсевијеве Каноне, Фасти цонсуларес, Ацта мартyрум, александријске и антиохијске Табулае пасцхалес итд.

У садржај ове хронике улазе, пре свега, сува набрајања библијских отаца, пророка, свештеника и краљева, асирских и вавилонских, персијских, александријских, римских и византијских владара, римских конзула, свих познатих народа као Нојевих потомака, великих река, планина, градова итд. Осим тога, иако мање него код Малале, бележе се земљотреси, помрачења Сунца, поплаве, епидемије куге, глад, пожари. Затим, дворске сплетке и убиства, женидбе, дарови народу од разних царева, прогони хришћана, подвизи и чуда мученика, борбе са јеретицима, побуне градских дема, јавне прославе, заседања синода, царске изградње цркава, јавних купатила итд. I најзад, релативно мали број миракула и наивних етимологија. Стил хронике је доста примитиван и неизграђен. Примењен је византијски начин рачунања времена, иако са незнатном разликом од праве византијске ере.

Ускршња хроника, као и Малалина, била је много читана у византијском свету. Била је коришћена и код јужних Словена. Међутим, као извор за византијску историју ово дело нема велику вредност.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]