Вера Марковић
Вера Марковић (Земун, 1948 – 2011), политичка и мировна активисткиња од 1991. године, психолошкиња и магистарка комуникологије, народна посланица у Скупштини Републике Србије у сазиву 2001-2004. године.[1]
На Институту друштвених наука у Београду радила је као истраживачица, а њен политичк ангажман је једнако био посвећен парламентарном животу унутар Социјалдемократске уније(СДУ), као и у цивилном друштву Србије и бивше Социјалистичке федеративне републике Југославије(СФРЈ).
Била је оснивачица и чланица председништва СДУ[2], а у цивилном друштву је била ангажована првенствено у женском мировном покрету; Женама у црном, Женској мировној коалицији (Мрежа Жене у црном Србије и Мрежа жена Косова), Регионалном женском лобију за мир, правду и безбедност у Југоисточној Европи, Коалицији за секуларну државу.[3]
Биографија[уреди | уреди извор]
Политички ангажман[уреди | уреди извор]
Вера Марковић је са почетком ратова у бившој Југославији, у складу са својим научним радом и политичким уверењима, била део антиратног покрета у Србији. Учествовала је у мировним иницијативама и протестима, и као левичарка и феминисткиња, била посвећена критици национализма и клерикализма, а залагала се за еманципацију жена, али и еманципацији свих друштвено маргинализованих група.[4] Сматрала је антифашистичко наслеђе „тековином бивше Југославије и модерне Европе“[4] те да је стога нужно забранити организовање и деловање фашистичких и неонацистичких група у Србији.
Била је једна од оснивачица СДУ 1996. године, када се група активиста Грађанског савеза Србије издвојила, и на челу са др Жарком Кораћем, основала нову партију која се на политичком спектру Србије позиционирала најлевље.
Вера Марковић је била народна посланица у првом савезу Народне скупштине Србије након рушења режима Слободана Милошевића, у периоду 2001-2004. године. Као народна посланица, такође је показивала принципијелна левичарска уверења, фокусирајући се на кључне друштвене проблеме, и то тако што је пре свега разговарала са гласачима у бази, верујући да „политика постоји због људи, а не обрнуто“.[3]
I као активисткиња, и као народна посланица, Вера Марковић је била фокусирана на положај жена у друштву. Њен ангажман и у парламенту, и ван њега тицао се како решавања равноправне заступљености жена у државној управи и економског положаја жена.[5] То је значило и признавање двоструког женског рада – професионалног и кућног у конкретним законским решењима. Стога је Вера Марковић, као народна посланица, тражила да се Законом о раду о женама скраћује, наместо продужава време за одлазак у пензију. Према њеним речима - деценија ратова и разарања, уз процес приватизације које је жене на првом месту остављао без посла, мора се огледати у законским решењима о радним правима жена.[6]
„Ако томе додамо да је процес приватизације у току, да ће велики број жена на тржишту рада морати код приватника да конкурише и да жене које су у последњој декади свог радног века тешко могу да остваре норме и уопште добију посао код приватника, јасно је колико продужавање радног стажа погађа ову, не малу, групу жена. Желели смо да ту неправду, коју је доношење овог закона учинило женама, предупредимо, али у томе нисмо успели.“[6]
Научно-истраживачки рад[уреди | уреди извор]
Фокус истраживачког рада мр Вере Марковић на Институту за друштвену теорију, у предратном периоду је био усмерен на омладину; њен положај и односе у социјалистичком друштву. Са ратовима, и распадом социјалистичке Југославије, мр Вера Марковић се, као истраживачица, бави парламентарним животом у Србији.[7]
Радови (избор)[уреди | уреди извор]
- Млади о збивањима у култури (стр.115-122); Млади у слободном времену (стр. 122-136), Ставови и опредељења југословенске омладине / Истраживачка екипа Снежана Јоксимовић...(ет ал.). – Београд : Институт друштвених наука, Центар за истраживање јавног мнења : Одбор за припрему IX конгреса ССОЈ : НИП “Младост”, 1974.
- Проблеми младих у друштву ,Друштвено-политичко ангажовање омладине / V.[Владимир] Гоати ... ет ал.]. – Београд : Институт друштвених наука : РК ССО Србије, 1977, стр. 105-135.
- Обавештеност Београђана о спортским догађајима, Београђани о спорту и олимпијади. – Београд : Центар за политиколошка истраживања и јавно мњење Института друштвених наука Универзитета, 1986, стр. 27-53)
- Еколошка свест младих, Деца кризе : омладина Југославије крајем осамдесетих / Срећко Михаиловић... [ет ал.]. – Београд : Институт друштвених наука, Центар за политиколошка истраживања и јавно мнење, 1990, Стара Пазова, Стр.149-187.
- Реаговања грађана на изборе, Од изборних ритуала до слободних избора : сондажа јавног мњења уочи првих вишестраначких избора у Србији / Срећко Михаиловић... [ет ал]. – Београд : Универзитет у Београду, Институт друштвених наука, Центар за политиколошка истраживања и јавно мњење, 1991 (Београд : Институт друштвених наука), стр. 147-172.
- Информисаност грађана Србије о значајним друштвеним питањима, ISBN 86-7093-054-4, стр. 231-239.
- Тхрее мисцонцептионс оф натионалисм ас ревеалед тхроугх емпирицал еxпериенце, ЕТХНИЦИТY ин Постцоммунисм / [аутхорс Александра Алунд ... ет ал.]. – Белграде : Институте оф Социал Сциенцес : Форум фор Етхниц Релатионс : Интернатионал Нетwорк Еуропе анд тхе Балканс, 1996 (Љиг : “Београд"), стр 173-177
- Најважнији проблеми чланова старачких домаћинстава, Старачка домаћинства и избегличке породице / [приредио] Центар за политиколошка истраживања и јавно мнење. – Београд : Институт друштвених наука, Центар за политиколошка истраживања и јавно мнење, 2005 (Београд : Гораграф), стр. 73-83.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Србија Инфо / Цињенице и статистика / Скупстина”. архива.србија-инфо.гов.рс. Приступљено 2023-02-16.
- ^ СДУ (2011-03-29). „Умрла Вера Марковић”. Пешчаник (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-16.
- ^ а б „Саопстења - Текст... ::: Хелсински одбор за људска права у Србији”. www.хелсинки.орг.рс. Приступљено 2023-02-16.
- ^ а б „Вери Марковић, нашој борбеној другарици - Жене у црном”. зенеуцрном.орг. Приступљено 2023-02-16.
- ^ Блиц. „Преминула Вера Марковић, потпредседница СДУ”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-02-16.
- ^ а б „ВЕРА МАРКОВИЋ”. www.wоменнго.орг.рс. Приступљено 2023-02-16.
- ^ Албахари, Јовановић, Биљана, Весна. „Библиографија Института друштвених наука” (ПДФ).