Пређи на садржај

Водоводна инсталација

С Википедије, слободне енциклопедије
Комплексан распоред чврстих челичних цеви и запорних вентила регулише проток у различите делове зграде, са евидентном преференцијом за кривине цеви под правим углом и ортогоналне руте цеви

Водоводну инсталацију чине: цеви, цевни прикључци, колена, вентили, славине и друго.[1] Водоводна инсталација служи за довод питке воде кроз цеви до умиваоника, судопере, водокотлића, каде,бојлера и машина за прање веша и судова.[2] Делови кућног водовода чине: прикључак на уличну водоводну цев, увод у зграду и разводна мрежа по згради. Вода се може добијати из градског водовода или из бунара, цистерне и извора. Сваки објекат који се прикључује на градски водовод на водоводним цевима кроз које долази вода треба имати главни вентил и водомер, који се налазе најчешће у подруму или у шахти поред објекта.

Главни вентил  јесте уредјај који контролише ток воде у водоводним инсталацијама. Помоћу њега вода се искључује у случају квара или неких радова у објекту, а постоје и посебни вентили за сваки стан у згради којима се искључује вода у самом стану. Помоћу водомера очитава се потрошња воде. Материјали који се користе за израду цеви за воду морају задовољити одредјене стандрадрде како не би угрозили квалитет воде и хигијенске услове. Данас се најчешће употребљавају пластичне цеви јер су отпорне на корозију, лако се уградјују и мењају.[3]

Цевовод је сваки систем који преноси течности за широк спектар примена. Водовод користи цеви, вентиле, водоводне инсталације, резервоаре и друге уређаје за транспорт течности. Грејање и хлађење (ХВАЦ), уклањање отпада и достава воде за пиће су међу најчешћим употребама водовода, али није ограничено на ове примене. Реч потиче од латинског за олово, плумбум, пошто су прве ефективне цеви коришћене у римско доба биле оловне цеви.[4]

У развијеном свету, водоводна инфраструктура је критична за јавно здравље и канализацију.[5][6]

Историја

[уреди | уреди извор]
Римска оловна цев са пресавијеним шавом, у Римским термама у Бату, Енглеска

Водовод је настао током древних цивилизација, пошто су развили јавна купатила и морали су да обезбеде воду за пиће и уклањање отпадних вода за већи број људи.[7]

Месопотамци су упознали свет са глиненим канализационим цевима око 4000 година пре нове ере, са најранијим примерима пронађеним у храму Бел у Нипуру и у Ешнуни,[8] које су коришћене за уклањање отпадних вода са локација и захватање кишнице у бунарима. Град Урук садржи најстарије познате примере тоалета изграђених од цигле, изграђених на врху међусобно повезаних канализационих цеви од печене глине, око 3200. године п. н. е..[9][10] Глинене цеви су касније коришћене у хетитском граду Хатуша.[11] Оне су имале су лако одвојиве и заменљиве сегменте и омогућавали су чишћење.

Стандардизоване земљане водоводне цеви са широким прирубницама које користе асфалт за спречавање цурења појавиле су се у урбаним насељима цивилизације долине Инда до 2700. године пре нове ере.[12]

Бакарни цевоводи су се појавили у Египту до 2400. године пре нове ере, са пирамидом Сахуре и суседним храмским комплексом у Абусиру, за које је откривено да су повезани бакарном отпадном цеви.[13]

Реч плумбер (водоинсталатер) потиче из Римског царства.[14] Латински за олово је плумбум. Римски кровови су користили олово у цевоводима за прикупљање воде и одводним цевима,[15] а неки су такође били прекривени оловом. Олово се такође користило за цевоводе и за прављење купатила.[16]

Водовод је достигао свој рани врхунац у старом Риму, где су уведени експанзивни системи аквадукта, уклањање отпадних вода са плочица и широка употреба оловних цеви. Римљани су користили натписе на оловним цевима да би спречили крађу воде. Са падом Рима водоснабдевање и канализација су стагнирали, или назадовали више од 1000 година. Побољшање је било веома споро, са малим ефективним напретком све до пораста модерних густо насељених градова 1800-их. Током овог периода, јавне здравствене власти су почеле да врше притисак да се инсталирају бољи системи за одлагање отпада, како би се спречиле или контролисале епидемије болести. Раније се систем одлагања отпада састојао од сакупљања отпада и бацања на земљу или у реку. На крају су развојем одвојених, подземних вода и канализационих система елиминисани отворени канализациони јарци и септичке јаме.

У пост-класичној Килви богаташи су уживали у унутрашњем водоводу у својим каменим кућама.[17][18]

Већина великих градова данас одводи чврсти отпад у постројења за пречишћавање отпадних вода како би се одвојила и делимично пречистила вода, пре него што се испразни у потоке или друге водене површине. За употребу воде за пиће, цеви од поцинкованог гвожђа су биле уобичајене у Сједињеним Државама од касних 1800-их па све до око 1960. Након тог периода, бакарни цевоводи су преузели примат, прво од меког бакра са проширеним спојевима, а затим са крутим бакарним цевима помоћу залемљених фитинга.

Употреба олова за воду за пиће нагло је опала након Другог светског рата због повећане свести о опасностима од тровања оловом. У то време, бакарни цевоводи су представљени као боља и сигурнија алтернатива оловним цевима.[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мусцрофт, Стеве (2016-03-14). Плумбинг. Елсевиер. стр. 3. ИСБН 9781136373152. 
  2. ^ Бланкенбакер, Кеитх (1992). Модерн ПлумбингНеопходна слободна регистрација. Гоодхеарт Wиллцоx. 
  3. ^ Техника и Технологија уздбеник за шести разред основне школе, Аутори:Алекса Вучићевић,Ненад Стаменовић, Издавач:Издавачка кућа „Клетт" д.о.о, Страна 19.,Година издања 2019
  4. ^ „Wхат Ис Тхе Оригин Оф Тхе Wорд "плумбинг"?”. Питтсбургх Пост-Газетте. 12. 5. 1942. Приступљено 27. 12. 2013. 
  5. ^ „Хеалтх Аспецтс оф Плумбинг”. 
  6. ^ Плумбинг: тхе Артериес оф Цивилизатион, Модерн Марвелс видео сериес, Тхе Хисторy Цханнел, ААЕ-42223, А&Е Телевисион, 1996
  7. ^ „Арцхаеологистс Урге Пентагон То Кееп Солдиерс Фром Дестроyинг”. Хералд-Јоурнал. 19. 3. 2003. Приступљено 27. 12. 2013. 
  8. ^ Бурке, Јосепх (2017-04-24). ФЛУОРИДАТЕД WАТЕР ЦОНТРОВЕРСY. ИСБН 9781365912870. Приступљено 4. 8. 2017. 
  9. ^ Митцхелл, Пиерс D. (2016-03-03). Санитатион, Латринес анд Интестинал Параситес ин Паст Популатионс (на језику: енглески). Роутледге. стр. 22. ИСБН 978-1-317-05953-0. 
  10. ^ Wалд, Цхелсеа (2016-05-26). „Тхе сецрет хисторy оф анциент тоилетс”. Натуре Неwс (на језику: енглески). 533 (7604): 456—458. Бибцоде:2016Натур.533..456W. ПМИД 27225101. С2ЦИД 4398699. дои:10.1038/533456а. 
  11. ^ Бурнеy, Цхарлес (2004-04-19). Хисторицал Дицтионарy оф тхе Хиттитес (на језику: енглески). Сцарецроw Пресс. ИСБН 978-0-8108-6564-8. 
  12. ^ Тереси ет ал. 2002
  13. ^ Бунсон, Маргарет (2014-05-14). Енцyцлопедиа оф Анциент Егyпт (на језику: енглески). Инфобасе Публисхинг. стр. 6. ИСБН 978-1-4381-0997-8. 
  14. ^ Пулсифер, Wиллиам Х. Нотес Фор а Хисторy оф Леад, Неw Yорк Университy Пресс, 1888. пп. 132, 158
  15. ^ Миддлетон, Тхе Ремаинс оф Анциент Роме, Вол. 2, А & C Блацк, 1892
  16. ^ Хисторицал продуцтион анд усес оф леад. ила-леад.орг
  17. ^ Тхе Травелс оф Ибн Баттута
  18. ^ Цартwригхт, Марк (2019-03-29). „Килwа”. Wорлд Хисторy Енцyцлопедиа. 
  19. ^ „Публиц Нотице .Леад Цонтаминатион Информативе Цитy Ок Мосцоw Wатер Сyстем”. Мосцоw-Пуллман Даилy Неwс. 12. 8. 1988. Приступљено 27. 12. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vodovodna_instalacija&oldid=28897900”