Пређи на садржај

Војна стратегија

С Википедије, слободне енциклопедије

Војна стратегија је скуп идеја које спроводе војне организације за остваривање жељених стратешких циљева.[1] Појам стратегија, који је изведен из грчке речи strategos, ушао је у употребу током 18. века,[2] и у то време је имао уже значење као „уметност генерала”,[3] или „уметност руковођења” трупама.[4] Војна стратегија се бави планирањем и вођењем кампања, кретањем и распоређивањем снага и обманом непријатеља.

Отац модерних западних стратешких студија, Карл фон Клаузевиц (1780-1831), војну стратегију је дефинисао као „коришћење битки за окончавање рата”. Дефиниција Б. Х. Лидела Харта ставила је мање нагласка на битке, дефинишући стратегију као „уметност дистрибуције и примене војних средстава ради испуњења циљева политике”.[5] Стога су обојица дала предност политичким циљевима над војним циљевима.

Сун Цу (544-496 пне) често се сматра оцем источне војне стратегије и снажно је утицао на кинеску, јапанску, корејску и вијетнамску историјске и модерне ратне тактике.[6] Сун Цуово Умеће ратовања је постало популарно и практично је кориштено и у западном друштву. Оно наставља да утиче на многа такмичарска настојања у Азији, Европи и Америци, укључујући културу, политику,[7][8] и пословање,[9] као и модерно ратовање. Источна војна стратегија разликује се од западне, јер се више фокусира на асиметрично ратовање и обмане.[6]

Стратегија се разликује од тактике, у томе да се стратегија односи на упошљавање свих војних способности једне државе путем високог нивоа и дугорочног планирања, развоја и набавки ради гарантовања безбедности или победе. Тактика је војна наука која се користи за осигурање циљева дефинисаних као део војне стратегије; посебно метода којима се људи, опрема, летелице, бродови и оружје користе и усмеравају против непријатеља.[10]

Основе[уреди | уреди извор]

Војна стратегија је планирање и спровођење борбе између група наоружаних противника. Стратегија, која је потдисциплина ратних дејстава и спољне политике, главно је средство за осигурање националних интереса. Она је шира у погледу перспективе од војне тактике, која укључује распоређивање и маневар јединица на одређеном мору или бојном пољу,[11] али је ужа од велике стратегије која се иначе назива националном стратегијом, а која је свеукупна стратегија највећих организација попут национална држава, конфедерација или међународних савеза, и укључује употребу дипломатских, информационих, војних и економских ресурса. Војна стратегија обухвата употребу војних ресурса, као што су људи, опрема и информације против непријатељских ресурса ради стицања надмоћи или смањења противникове воље за борбом, развијене на основу рецепата војне науке.[12]

НАТО-ва дефиниција стратегије је „представљање начина на који треба развијати и примењивати војну силу ради постизања националних циљева или циљева групе нација”.[13] Стратегија се може поделити на велику стратегију, геополитичку по обиму и војну стратегију, која циљеве геополитичке политике претвара у војно остварљиве циљеве и кампање. Фелдмаршал Виконт Аланбрук, начелник империјалног генералштаба и копредседник комитета комбинованих шефова одобља англо-америчких снага током већег дела Другог светског рата, описао је уметност војне стратегије као: „... извести из [политичког] циља серију војних објектива које треба остварити: проценити ове објективе према војним захтевима које стварају и предусловима које ће вероватно захтевати њихово постизање: да се ускладе расположиви и потенцијални ресурси са захтевима и да се из овог процеса формира кохерентан образац приоритета и рационалан ток деловања.”[14] Фелдмаршал Монтгомери је то сажео на следећи начин: „Стратегија је вештина дистрибуције и примене војних средстава, попут оружаних снага и залиха, ради испуњења циљева политике. Тактика представља распоређивање и контролу војних снага и техника у стварним борбама. Укратко: стратегија је вештина вођења рата, тактика - уметност борбе.”[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гартнер 1999, стр. 163
  2. ^ Царпентер 2005, стр. 25
  3. ^ Матлофф 1996, стр. 11
  4. ^ Wилден 1987, стр. 235
  5. ^ Лидделл Харт, Б. Х. Стратегy Лондон:Фабер, 1967 (2нд рев ед.) п. 321
  6. ^ а б Матти Нојонен, Јyмäyттäмисен таито. Стратегиаоппеја муинаисеста Киинаста. [Трансл.: Тхе Арт оф Децептион. Стратегy лессонс фром Анциент Цхина.] Гаудеамус, Финланд. Хелсинки (2009) ISBN 978-952-495-089-3.
  7. ^ Сцотт, Wилсон (7. 3. 2013), „Обама меетс привателy wитх Јеwисх леадерс”, Тхе Wасхингтон Пост, Wасхингтон, DC, Архивирано из оригинала 24. 7. 2013. г., Приступљено 22. 5. 2013 
  8. ^ „Обама то цхалленге Исраелис он пеаце”, Унитед Пресс Интернатионал, 8. 3. 2013, Приступљено 22. 5. 2013 
  9. ^ Гарнер, Роцхелле (16. 10. 2006), „Орацле'с Еллисон Усес 'Арт оф Wар' ин Софтwаре Баттле Wитх САП”, Блоомберг, Архивирано из оригинала 11. 4. 2012. г., Приступљено 18. 5. 2013 
  10. ^ „Стратегy вс. Тацтиц”. диффен.цом. Приступљено 30. 9. 2014. 
  11. ^ Хеадqуартерс, Департмент оф тхе Армy (27. 2. 2008). ФМ 3–0, Оператионс (ПДФ). Wасхингтон, DC: ГПО. ИСБН 9781437901290. ОЦЛЦ 780900309. Архивирано из оригинала (ПДФ) 02. 12. 2012. г. Приступљено 31. 8. 2013. 
  12. ^ Сцхоол оф Адванцед Аир анд Спаце Студиес.
  13. ^ ААП-6(V) НАТО Глоссарy оф Термс анд Дефинитионс
  14. ^ Бритисх Дефенце Доцтрине, Едитион 3, 2008
  15. ^ Фиелд-Марсхал Висцоунт Монтгомерy оф Аламеин, А Хисторy оф Wарфаре, Цоллинс. Лондон, 1968

Литература[уреди | уреди извор]

  • Царпентер, Станлеy D. M., Милитарy Леадерсхип ин тхе Бритисх Цивил Wарс, 1642-1651: Тхе Гениус оф Тхис Аге, Роутледге, 2005.
  • Цхалианд, Гéрард, Тхе Арт оф Wар ин Wорлд Хисторy: Фром Антиqуитy то тхе Нуцлеар Аге, Университy оф Цалифорниа Пресс, 1994.
  • Гартнер, Сцотт Сигмунд, Стратегиц Ассессмент ин Wар, Yале Университy Пресс, 1999.
  • Хеусер, Беатрице, Тхе Еволутион оф Стратегy: Тхинкинг Wар фром Антиqуитy то тхе Пресент (Цамбридге Университy Пресс, 2010), ISBN 978-0-521-19968-1.
  • Матлофф, Маурице, (ед.), Америцан Милитарy Хисторy: 1775-1902, волуме 1, Цомбинед Боокс, 1996.
  • Маy, Тимотхy (2007). Тхе Монгол Арт оф Wар: Цхинггис Кхан анд тхе Монгол Милитарy Сyстем. Барнслеy, УК: Пен & Сwорд. ИСБН 978-1844154760. 
  • Wилден, Антхонy, Ман анд Wоман, Wар анд Пеаце: Тхе Стратегист'с Цомпанион, Роутледге, 1987.
  • Тхе УС Армy Wар Цоллеге Стратегиц Студиес Институте публисхес северал дозен паперс анд боокс yеарлy фоцусинг он цуррент анд футуре милитарy стратегy анд полицy, натионал сецуритy, анд глобал анд регионал стратегиц иссуес. Мост публицатионс аре релевант то тхе Интернатионал стратегиц цоммунитy, ботх ацадемицаллy анд милитарилy. Алл аре фреелy аваилабле то тхе публиц ин ПДФ формат. Тхе организатион wас фоундед бy Генерал Дwигхт D. Еисенхоwер афтер Wорлд Wар II.
  • Блацк, Јеремy, Интродуцтион то Глобал Милитарy Хисторy: 1775 то тхе пресент даy, Роутледге Пресс, 2005.
  • D'Агуилар, Г.C., Наполеон'с Милитарy Маxимс, фрее ебоок, Наполеон'с Милитарy Маxимс.
  • Фреедман, Лаwренце. Стратегy: А Хисторy (2013) еxцерпт
  • Холт, Тхаддеус, Тхе Децеиверс: Аллиед Милитарy Децептион ин тхе Сецонд Wорлд Wар, Симон анд Сцхустер, Јуне, 2004, хардцовер, 1184 пагес, ISBN 0-7432-5042-7.
  • Томес, Роберт Р., УС Дефенсе Стратегy фром Виетнам то Оператион Ираqи Фреедом: Милитарy Инноватион анд тхе Неw Америцан Wаy оф Wар, 1973–2003, Роутледге Пресс, 2007.
  • Цомпилед бy Јоан Т. Пхиллипс Библиограпхер ат Аир Университy Либрарy: А Библиограпхy оф Асyмметриц Wарфаре, Аугуст 2005.
  • Асyмметриц Wарфаре анд тхе Револутион ин Милитарy Аффаирс (РМА) Дебате спонсоред бy тхе Пројецт он Дефенсе Алтернативес
  • Аррегуин-Тофт, Иван, Хоw тхе Wеак Wин Wарс: А Тхеорy оф Асyмметриц Цонфлицт, Неw Yорк & Цамбридге, Цамбридге Университy Пресс, 2005 ISBN 0-521-54869-1
  • Beckett, I. F. W. (15. 9. 2009). Encyclopedia of Guerrilla Warfare (Hardcover). Santa Barbara, California: Abc-Clio Inc. ISBN 978-0874369298.  ISBN 9780874369298* Барнетт, Рогер W., Асyмметрицал Wарфаре: Тодаy'с Цхалленге то У.С. Милитарy Поwер, Wасхингтон, D.C., Брассеy'с, 2003 ISBN 1-57488-563-4
  • Фриедман, Георге, Америца'с Сецрет Wар: Инсиде тхе Хидден Wорлдwиде Струггле бетwеен тхе Унитед Статес анд Итс Енемиес, Лондон, Литтле, Броwн, 2004 ISBN 0-316-72862-4
  • Т.V. Паул, Асyмметриц Цонфлицтс: Wар Инитиатион бy Wеакер Поwерс, Неw Yорк, Цамбридге Университy Пресс, 1994, ISBN 0-521-45117-5
  • Ј. Сцхроефл, Политицал Асyмметриес ин тхе Ера оф Глобализатион, Петер Ланг, 2007, ISBN 978-3-631-56820-0
  • Каплан, Роберт D., Wарриор Политицс: Wхy Леадерсхип Демандс а Паган Етхос, Неw Yорк, Винтаге, 2003 ISBN 0-375-72627-6
  • Левy, Берт "Yанк"; Wинтрингхам, Том (Фореwорд) (1964). Гуеррилла Wарфаре (ПДФ). Паладин Пресс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2014-04-12. г. Приступљено 2014-04-15. 
  • Мером, Гил, Хоw Демоцрациес Лосе Смалл Wарс, Неw Yорк, Цамбридге, 2003 ISBN 0-521-80403-5
  • Метз, Стевен анд Доуглас V. Јохнсон II, Асyмметрy анд У.С. Милитарy Стратегy: Дефинитион, Бацкгроунд, анд Стратегиц Цонцептс, Царлисле Баррацкс, Стратегиц Студиес Институте/У.С. Армy Wар Цоллеге, 2001 ISBN 1-58487-041-9 [1]
  • Ј. Сцхроефл, С.M. Цоx, Т. Панкратз, Wиннинг тхе Асyмметриц Wар: Политицал, Социал анд Милитарy Респонсес, Петер Ланг, 2009, ISBN 978-3-631-57249-8
  • Рецорд, Јеффреy, Беатинг Голиатх: Wхy Инсургенциес Wин, Wасхингтон, D.C., Потомац Боокс, 2007, ISBN 978-1-59797-090-7
  • Gagliano Giuseppe,Introduzione alla conflittualita' non convenzionale, New Press,2001
  • Resnick, Uri. Dynamics of Asymmetric Territorial Conflict: the evolution of patience. Basingstoke, UK: Palgrave-Macmillan, 2013. [2]
  • Sobelman, Daniel, New Rules of the Game: Israel and Hizbollah after the Withdrawal from Lebanon, Tel-Aviv University, Jaffee Center for Strategic Studies, 2004 [www.inss.org.il/upload/(FILE)1190276456.pdf]
  • Sobelman, Daniel, 'Hizbollah—from Terror to Resistance: Towards a National Defence Strategy, in Clive Jones and Sergio Catignani (eds.), Israel and Hizbollah An Asymmetric Conflict in Historical and Comparative Perspective, Routledge, 2010 (pp. 49–66)
  • Sobelman, Daniel. "Learning to Deter: Deterrence Failure and Success in the Israel-Hezbollah Conflict, 2006–2016," International Security Vol. 41, No. 3 (Winter, 2016/2017).
  • Bryant, G. J. "Asymmetric Warfare: The British Experience in Eighteenth-Century India," Journal of Military History (2004) 68#2 pp 431–469. in Project MuseШаблон:Paywall
  • Ivan Arreguin-Toft, "How the Weak Win Wars: A Theory of Asymmetric Conflict", International Security, Vol. 26, No. 1 (Summer 2001), pp. 93–128.
  • J. Paul Dunne, et al., "Managing Asymmetric Conflict," Oxford Economic Papers, Vol. 58 (2006), pp. 183–208.
  • Fowler, C. A. "Bert" (март 2006). „Asymmetric Warfare: A Primer”. IEEE Spectrum. Архивирано из оригинала 2008-01-04. г. Приступљено 2006-03-05.  A mathematical approach to the concept.
  • Marcus Corbin Reshaping the Military for Asymmetric Warfare CDI website October 5, 2001.
  • Deady, Timothy K. (2005). „Lessons from a Successful Counterinsurgency: The Philippines, 1899–1902” (PDF). Parameters. 35 (1): 53—68. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-12-10. г. Приступљено 2018-01-13. 
  • Vincent J. Goulding Jr.„Back to the Future with Asymmetric Warfare”. Архивирано из оригинала 2004-02-10. г. Приступљено 2006-06-12.  From Parameters, Winter 2000–01, pp. 21–30.
  • Andrew J.R. Mack, "Why Big Nations Lose Small Wars: The Politics of Asymmetric Conflict", World Politics, Vol. 27, No. 2 (January 1975), pp. 175–200.
  • Montgomery C. Meigs Unorthodox Thoughts about Asymmetric Warfare (PDF)
  • Richard Norton-Taylor Asymmetric Warfare: Military Planners Are Only Beginning to Grasp the Implications of September 11 for Future Deterrence Strategy, in The Guardian, October 3, 2001
  • Michael Novak, "Asymmetrical Warfare" & Just War: A Moral Obligation in NRO, February 10, 2003
  • Toni Pfanner, "Asymmetrical Warfare from the Perspective of Humanitarian Law and Humanitarian Action", International Review of the Red Cross Vol. 87 No. 857 (March 2005), p. 149–174.
  • Sullivan, Patricia. 2007. "War Aims and War Outcomes: Why Powerful States Lose Limited Wars", Journal of Conflict Resolution, 51 (3):496–524.
  • Jonathan B. Tucker Asymmetric Warfare, a 6-page analysis, Summer 1999.
  • Asymmetry and other fables, Jane's Defence Weekly, 18 August 2006
  • David Buffaloe 'Defining Asymmetric Warfare' [3] September 2006
  • Gates Assails Pentagon on Resources for Battlefields The Washington Post April 22, 2008
  • Mandel, Robert. "Reassessing Victory in Warfare." Armed Forces & Society, Jul 2007; vol. 33: pp. 461–495. Mandel, Robert (2007). „SAGE Journals: Your gateway to world-class journal research”. Armed Forces & Society. 33 (4): 461—495. S2CID 145246391. doi:10.1177/0095327X06295515. 
  • Mandel, Robert. "The Wartime Utility of Precision Versus Brute Force in Weaponry." Armed Forces & Society, Jan 2004; vol. 30: pp. 171–201. Mandel, Robert (2004). „SAGE Journals: Your gateway to world-class journal research”. Armed Forces & Society. 30 (2): 171—201. S2CID 110384704. doi:10.1177/0095327X0403000203. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

  • Медији везани за чланак Vojna strategija на Викимедијиној остави
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vojna_strategija&oldid=27676070”