Заграде
Заграде су знак интерпункције који јаче одељује један део реченице или текста од другога те се тим делом нешто објашњава, тумачи или је мање важно од остатка.[1]
Врсте заграда: обле (), угласте [], косе //, витичасте {} или изломљене <>. Најчешће се, у књижевноуметничком дискурзу, употребљавају обле заграде.
Употреба у језику
[уреди | уреди извор]
У заграде се стављају делови реченице који служе објашњавању или су накнадно додани те не припадају томе тексту:
- Сједне Косјенка Регочу до ува (а бијаше уво Регочево велико као цела Косјенка) и повика му у уво. (Ивана Брлић-Мажуранић)
- Сједне Јагленац управо под свету браздицу пред Букача те завирује Букачу под врат (јер бијаше мрак), да види боље, како му се врат напиње. (Ивана Брлић-Мажуранић)
- не гледа она (тач је охола) / злата, снаге, вере и части. (Иван Гундулић)
- Тибуло! (речи даје овде увредљив смисао: пјесник - лажљивац, мистификатор). (Ранко Маринковић)
Зарез се ставља само након другог дела заграде:
- Само то је мираз његове жене (и овде зачује Бела поново регистре и каденце њезина гласа, тако да су и његове мисли подвостручиле свој интензитет), дворац је њезин, ауто је њезин. (Милан Беговић)
У заграду се стављају и дидаскалије које се унутар заграда обично наводе курзивом (за објашњење тротачке у заградама погледајте истоимени чланак):
ПОЗЗО: Опрез! Он је опасан! (Естрагон и Владимир се гледају)
ЕСТРАГОН (тихо): Је ли он?
(...)
ПОЗЗО (умирен): Господо, не знам шта је то са мном било. Опростите, молим вас. Заборавите све то (Све више овладава собом). Не знам више шта сам говорио, али можете ми веровати да ниједна реч није била истинита (Усправи се ударајући се у прса). Зар ја изгледам као човек који због некога пати? Него, слушајте! (Тражи по својим џеповима.) Где сам заметнуо лулу?
Заграде служе и скраћеном означавању двострукости или скраћеном писању истих делова:
- доброг(а), с(а), видев(ши)
- (не)човек, (по)гледати, повећ(ав)ати
Други се део заграде често користи за одељивање бројева или слова при набрајању:
|
а) правопис |
Или да би се означило како нешто вреди за све појмове:
| Моцарт Бетовен Хајдн |
} |
бечки класичари |
Ако унутар заграде долази нове заграде, стављају се углате заграде. Реченични знакови који припадају делу унутар заграде долазе унутар заграде, а они који припадају остатку текста долазе изван заграде.[2]
Употреба изван језика
[уреди | уреди извор]Користи се за означавање реда рачунских операција при чему се групишу бројеви:
- 2 + (4 * 32 - 13) - 17 : (2 + 1)
Такође се унутар заграда ставља вредност функција:
- ф(x) = 2x + 7
Користи се и за означавање координата тачака у Картезијевом координантном систему:
- А (7,2), Б (-1, 3), C (4, 6)
У математици се такође користи и за означавање н-торке:
Угласте и косе заграде користе се за означавање изговора у фонетици и фонологији:
- британски енглески: цар [ к а: ], спорт [ с п о: т ]
- фонеми /и/, /а/; ријеч /кæт/ пише се "цат"
Заграде су у програмирању важан дио синтаксе програмских језика.
#include <stdio.h>
int main (void) {
puts ("Ovo je primjer u programskome jeziku C");
return 0;
}
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Страус, Јане. „Парентхесес — Пунцтуатион Рулес”. Тхе Блуе Боок оф Граммар анд Пунцтуатион. граммарбоок.цом. Приступљено 18. 04. 2014.
- ^ Фогартy, Мигнон. „Парентхесес, Брацкетс, анд Брацес”. Qуицк анд Диртy Типс. Архивирано из оригинала 20. 03. 2011. г. Приступљено 27. 03. 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Леннард, Јохн (1991). Бут I Дигресс: Тхе Еxплоитатион оф Парентхесес ин Енглисх Принтед Версе. Оxфорд: Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-811247-1.
- Турнбулл; et al. (1964). Тхе Грапхицс оф Цоммуницатион. Неw Yорк: Холт. Статес тхат wхат аре депицтед ас брацкетс абове аре цаллед брацес анд брацес аре цаллед брацкетс. Тхис wас тхе терминологy ин УС принтинг приор то цомпутерс.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Брацкетс на Викимедијиној остави
