Закони о побачају чланица ЕУ

Закони о побачају чланица Европске уније обухватају бројне законе, уредбе, судске одлуке, кривичне законе/законике, кодексе јавног здравља, медицинске етичке кодексе, итд, којима је регулисана ова проблематика. Ови законски прописи, и поред тога што су највећим делом уједначени у погледу предвиђених законских разлога за прекид трудноће, у следећим одредбама различито стављају акценат, на поједина права и разликују се по следећим тумачењим: ризика по живот жене, ризика по здравље жене, трудноће као последицекривичног дела, ризика по оштећењу фетуса, социјално-економским разлозима, побачају на захтев и осталим другим разлозима (старост жене, ментална или физичка неспособност да се брине о детету и раније рођена деца), који ће бити обијашњени на овој страници.

Ризик по живот жене

Ризик по живот жене обухвата озбиљан разлог за побачај, због непосредног ризика по живот трудне жене који се не може на други начин отклонити, осим само прекидом трудноће.

Као изричит разлог овај разлог није наведен у законима Белгије и Холандије, већ се подводи под општу формулацију „стања озбиљне невоље за трудну жену”, док је у закону Летоније обухваћен „медицинским разлозима”.

Закони Естоније, Француске и Шпаније ризик по живот жене сврставају у разлоге који представљају ризик по здравље жене.

Ризик по живот жене је и једини дозвољен законски разлог за прекид трудноће у Ирској.

Ризик по здравље жене

Ризик по здравље жене многи закони у Европској унији сматрају као озбиљан, непосредан ризик који би наставак трудноће и/или рођење детета имао по физичко и ментално здравље жене (одн. озбиљно би га нарушио), и који се не може на други начин отклонити.

Закони Летоније и Холандије не садрже изричиту формулацију „ризик по здравље”, већ општу одредбу „медицински разлози” одн. „стање невоље за жену”.

Закон Немачке одређује да ризици по ментално здравље жене укључују и случајеве медицински потврђеног деформитета фетуса и здравствене ризике који су последица социјално-економских услова.

Трудноћа као последица кривичног дела

Ако је трудноћа настала као последица кривичног дела то може бити разлог за побачај. I док у једном броју закона ова клаузула не постоји (Аустрија, Естонија, Литванија, Румунија), у другом броју закона она се подводи под „стање невоље” коју би трудноћа и/или рођење детета створили за жену.

У закону Шведске трудноћа као последица кривичног дела спада у „озбиљне разлоге” за прекид трудноће. Закони који га изричито помињу и набрајају конкретна кривична дела као што су силовање, повреда сексуалних слобода (Данска), сексуални однос са малолетницом (Грчка), инцест (Грчка), сексуални однос са женом која није способна да пружи отпор (Грчка).

Ризик по оштећење фетуса

Ризик по оштећење фетуса као разлог за побачај обухвата ситуације кад је медицински неспорно да ће наставак трудноће довести до озбиљног оштећења фетуса или да фетус има озбиљне физичке и/или менталне недостатке. Таква формулација постоји у већини закона, појединачно или у склопу општег разлога (нпр стања невоље за жену, медицинских разлога или озбиљних разлога).

Једини закон у коме се не спомиње овај ризик је закон Румуније.

Закон Чешке као разлог, поред оштећења фетуса, наводи и неспособност фетуса за живот, као један од разлога за допуштен прекид трудноће.

Социјално-економски разлози

Социјално-економски разлози подразумевају да:

• трудноћа и/или рођење детета представља велики терет за жену (и њену породицу)
• да ствара за жену стање неподношљиве тешкоће.

У односу на претходно наведене разлоге, Закон Италије предвиђа „економске, социјалне или породичне околности” као допуштен основ за прекид трудноће, док много мањи број закона их предвиђа, али постоји велика могућност подвођења конкретних (у суштини социјалних или економских) разлога под остале, обично опште постављене као што је „стање невоље”, па чак и медицинске, као што је нпр. ризик по живот жене јер постоје самоубилачке идеје.

Побачај на захтев

Формулација „побачај на захтев”, за који начелно није потребно наводити било какве разлоге, обично је везана за одређени рок, и најчешче износи 12 недеља од зачећа:

• 11 недеља је рок предвиђен законом Естоније,
• 13 недеља законом Холандије,
• 18 недеља законом Шведске.

У каснијим стадијумима трудноће, ако је захтев дозвољен, уз његово постављање мора бити наведен и конкретан разлог.

Остали разлози

• Старост жене — наводе закон Аустрије као разлог за трудноћу малолетнице до 14 година, закон Естоније дозвољава побачај ако је жена млађа од 15 или старија од 45 година, а закон Финске ако је млађа од 17 или старија од 40 година.
• Ментална или физичка неспособност жене — односи се на способност жене да се брине о детету и као разлог постоји у законима Данске и Финске.
• Раније рођена деца — према сопственом закону Финска дозвољава побачај жени која је већ родила четворо деце.

Гестациони период

Законима допуштени основи за прекид трудноће везани су за различите гестационе периоде (одређени у данима, месецима или недељама). Како сваки од закона Европске уније усваја сопствено решење, нема неке веће уједначености, па тако неки закони одређују горњу границу до које је могуће извршити побачај, на пример:

• Белгија, Француска, Луксембург: до 12. недеље,
• Чешка, Данска, Финска, Мађарска, Грчка: до 24. недеље,
• Естонија: до 21. недеље,
• Француска, Литванија, Шпанија, Шведске: до 22. недеље;
• Холандија одређује горњу границу: „до виабилитета фетуса — 29 недеља”.
• Италија, Пољска, Румунија и Словачка тај датум не одређују, док Кипар и Ирска уопште не одређују гестационо ограничење.

Један број закона одређене услове (најчешће опасност по живот и здравље жене и ризик по оштећење фетуса) не везује за временски, гестациони, период већ сматра да када наступе ти разлози трудноћа може да се прекине без обзира у ком је гестацијском периоду или старости.

Литература

• Гордана Ковачек Станић, Критеријуми за либералност у регулисању прекида трудноће, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, број 1-3, 1995, стр.163-173.