Заљубљене жене (филм)

Заљубљене жене
Заљубљене жене
	постер
Изворни наслов	Women in Love
Жанр	љубавна драма
Режија	Кен Расел
Сценарио	Лери Крејмер
Продуцент	Лери Крејмер; Мартин Розен
Главне улоге	Алан Бејтс; Оливер Рид; Гленда Џексон; Џени Линден
Музика	Жорж Делеру; Мајкл Гарет
Камера	Били Вилијамс
Издавачка кућа	Унитед Артистс Цорпоратион
Година	1969.
Трајање	131 минута
Земља	Уједињено Краљевство
Језик	енглески
Буџет	1,6 милиона долара
Зарада	4,5 милиона долара
	IMDb веза

Заљубљене жене (енгл. Women in love) је британска љубавна драма из 1969. године, у режији Кена Расела, а улоге тумаче Алан Бејтс, Оливер Рид, Гленда Џексон и Џени Линден. Филм је адаптирао Лери Крејмер на основу истоименог романа D.Х. Лоренса.
Заплет прати односе између две сестре и два мушкарца у једном рударском граду у Енглеској после Првог светског рата. Два пара узимају изразито различите правце. Филм истражује природу посвећености и љубави.
Номинован је за Оскара у категоријама: најбоља фотографија, најбољи режисер и за најбољи адаптирани сценарио. Гленда Џексон је освојила Оскара за најбољу главну глумицу као и мноштво почасти од стране критичара.

Радња[уреди | уреди извор]

Филм се одвија 1920. у Мидлендсу, у рударском граду Белдовер. Две сестре, Урсула и Гудрун Брангвен, дискутују о браку на путу до венчања Лоре Крич, ћерке богатог власника рудника Томаса Крича и Тиби Луптона, морнаричког официра. У сеоској цркви, обе сестре су фасциниране одређеним члановима сватова, Гудрун Лориним братом Џералдом, а Урсула Џералдовим најбољим пријатељем Рупертом Биркином. Урсула је школски наставник, а Руперт је школски инспектор; она памти његову посету у њеној учионици, прекидајући ботанички час, да дискутује о сексуалној природи реса (цваст).
Њих четворо касније долазе на забаву у кући на имању Хермионе Родис, богате жене чији се однос са Рупертом распада. Када Хермиона смишља, као забаву за своје госте, плес у стилу руског балета, Руперт постаје нестрпљив са њеним претензијама и говори пијанисти да засвира неки регтајм. Ово покреће спонтани плес међу целом групом и љути Хермиону. Она одлази. Када је Руперт прати до собе, она разбија стаклени предмет о његову главу и он се истетура напоље. Потом одбацује своју одећу и лута кроз шуму. Касније на годишњем пикнику Кричесових, на који је позвана већина града, Гудрун и Урсула налазе изоловано место и Гудрун почиње да плеше са планинским крдом док Урсула пева "Ја заувек дувам мехуриће". Када се појаве Џералд и Руперт, Џералд назива Гудрунино понашање немогућим и смешним, а онда јој каже да је воли. Урсула и Руперт лутају далеко и дискутују о смрти и љубави. Воде љубав у шуми. Дан се завршава трагедијом када се Лора и Тиби удаве док су пливали у језеру.
Током једне дискусије Руперта и Џералда, Руперт предлаже рвање у јапанском стилу. Скидају се голи и рвају у светлости ватре из камина. Руперт ужива њихову блискост и каже да треба да се закуну да воле један другог, али Џералд не разуме његову идеју да жели емотивну заједницу са мушкарцем, као и емоционалну и физичку заједницу са женом. Урсула и Руперт одлуче да се венчају, док Гудрун и Џералд настављају да се виђају. Једне ноћи, емотивно исцрпљен после болести и смрти његовог оца, Џералд се ушуња у кућу Брангвенових и проведе ноћ са Гудрун у њеном кревету, а затим одлази у зору.
Касније, након венчања Руперта и Урсуле, Џералд предлаже да четворка оде на Алпе за Божић. У њиховој гостионици у Алпима, Гудрун нервира Џералда са својим интересовањем за Лоркеа, немачког вајара који је геј. Сама уметник, Гудрун је фасцинирана Лоркеовом идејом да је бруталност неопходна у стварању уметности. Док Џералд постаје све више љубоморнији, Гудрун га само исмева. Коначно он не може више да издржи. Након покушаја да је удави, он одлази у шетњу по дубоком снегу, где изморен одлучује да ту остане и умире. Руперт, Урсула и Гудрун се врачају у њихову викендицу у Енглеској, где он исказује бол за свог мртвог пријатеља. Док Урсула и Руперт разговарају о љубави, Урсула му каже да не може имати две врсте љубави. Она упита "Зашто би?" "Изгледа као да не могу", Руперт одговара, "иако сам желео."

Улоге[уреди | уреди извор]

Алан Бејтс	Руперт Биркин
Оливер Рид	Џералд Крич
Гленда Џексон	Гудрун Брангвен
Џени Линден	Урсула Брангвен
Елеонор Брон	Хермиона Родис
Алан Веб	Томас Крич
Владек Шејбал	Лорке
Кетрин Вилмер	Госпођа Крич
Фиби Николс	Винифред Крич
Шерон Гарни	Лора Крич
Кристофер Гејбл	Тиби Луптон
Мајкл Гоух	Том Брангвен
Норма Шибер	Госпођа Брангвен
Најк Ариги	Грофица
Џејмс Лоренсон	Министар
Мајкл Грејем Кокс	Палмер

Продукција[уреди | уреди извор]

План за филмску адаптацију Лоренсовог романа проистекао је од Силвија Наризана , који је режирао успешну Георгy гирл (1966). Он је предложио идеју Лерију Крејмеру који је тада купио филмска права књиге. Наризано, првобитно намењен као режисер, морао је да напусти пројекат због личних проблема.
Крејмер је првобитно наручио сценарио од Дејвида Мерсера. Мерсерова адаптација се доста разликовала од оригиналне књиге, да би коначно Крејмер сам написао сценарио. После одласка Наризана, Крејмер разматра велики број режисера који би могли да преузму пројекат, међу којима су Џек Клејтон, Стенли Кјубрик и Питер Брук и они сви одбијају. Крејмеров четврти избор био је Кен Расел који је претходно режирао само два филма и био је више познат по својим биографским пројектима о уметницима за ББЦ. Кен Расел се посвећује пројекту и прави важне доприносе сценарију.

Кастинг[уреди | уреди извор]

Алан Бејтс, који је имао главну мушку улогу у филму Георгy гирл, од почетка је био заинтересован за улогу Руперта, D. Х. Лоренсовог алтер-ега. Бејтс носи браду, која му даје физичку сличност са Лоренсом.
Крејмер је желео Едварда Фокса за улогу Џералда. Фокс је одговарао Лоренсовом опису лика (плав, глацијалан и нордијски) али Унитед Артистс, студио који је финансирао пројекат је наметнуо Оливера Рида као више профитабилну звезду, иако он није био физички сличан лику Џералда.
Крејмер је био непопустљив да Гленда Џексон одигра улогу Гудрун. Она је тада била веома призната у позоришним круговима. Као члан Ројал Шекспир компаније, она је стекла велику пажњу улогом Шарлот Кордеј у Марат/Саде. Унитед Артистс су сматрали да она није довољно лепа за улогу Гудрун, која наводи Џералда на самоубиство. Касније, извршни руководиоци Унитед Артистс-а су прихватили Гленду као праву особу за улогу Гудрун, јер је она имала спонтану и живахну личност, неопходну за улогу.
Последња од четири главне улоге је улога Урсуле. I Ванеса Редгрејв и Феј Данавеј одбијају да преузму улогу, налазећи је мање интересантом од улоге Гудрун и да ће она лако отићи у сенку због глумачких вештина Гленде Џексон. Било је сасвим случајно да су Расел и Крејмер дошли на пробу за филм Зима једног лава (1968), у којем је Џени Линден требало да игра уз Питера О'Тула, али није добила улогу. Крејмер и Расел су је посетили, нудећи јој улогу. Линден је недавно родила њеног јединог сина и није била вољна да преузме улогу, али су је на крају ипак убедили.