Đovani Đustinijani Longo
Đovani Đustinijani Longo (grč. Ιωάννης Ιουστινιάνης, lat. Ioannes Iustinianus Longus) je bio italijanski (đenovljanski) ratnik i vojskovođa, koga je vizantijski car Konstantin Dragaš (1449—1453) postavio na čelo vizantijskih snaga tokom osmanske opsade Carigrada, u proleće 1453. godine. Pod njegovim vođstvom, odbijeno je nekoliko napada na grad, a on sam je svojom pojavom podizao moral branilaca i održavao odbranu grada. U završnim borbama, tokom jutra 29. maja, on je ranjen, nakon čega je na svoje insistiranje, a protivno prethodnom dogovoru sa carem, povučen u grad. To je izazvalo pometnju među braniocima, što su Osmanlije iskoristile da potpuno slome njihov otpor i zauzmu grad.
Biografija
[uredi | uredi izvor]
Đovani je rođen oko 1418. godine u đenovljanskoj trgovačkoj porodici sa Hiosa, a tokom svog života po evropskim bojištima je postao prekaljeni ratnik.
Opsada Carigrada
[uredi | uredi izvor]On je o svom trošku okupio 700 iskusnih vojnika i na dve lađe je doplovio u Carigrad 29. januara 1453. godine. Vizantijski car Konstantin Dragaš je prihvatio njegovu pomoć i postavio ga za komandanta odbrane, pošto je bio najiskusniji vojni zapovednik među braniocima. Takođe mu je dodelio titulu protostratora i obećao ostrvo Lemnos, oko koga su se dugo sukobljavali Đenovljani i Mlečani, kao nagradu.
Opsada grada otpočela je početkom aprila, a tokom naredna dva meseca, snage predvođene Đustinijanijem, koji se borio u prvim redovim, odbile su nekoliko velikih osmanskih juriša.
Završni napad na grad otpočeo je 29. maja nakon ponoći, a prva dva osmanska juriša (neredovnih trupa i azijskih trupa) branioci su odbili. U ranu zoru, otpočeo je treći juriš koji su izveli janičari. Posle teških borbi, njihov napad je praktično odbijen, kada je došlo do proboja kroz Kerkoportu. Otomanski odred je brzo neutralisan i branioci su povratili kontrolu nad kapijom, kada je Đustinijani ranjen. Iako je prethodne noći napravljen dogovor da neće biti povlačenja u grad, već da će se do poslednjeg čoveka boriti pred gradskim bedemima, Đustinijani je insistirao kod vizantijskog cara, koji se borio uz njega, da mu otvori kapiju i pusti u grad. Pošto Dragaševe molbe da ostane na bojištu nisu urodile plodom, kapija mu je otvorena i nekolicina saboraca je unela Đustinijanija u grad.
Okolni Đenovljani su njegovo unošenje u grad shvatili kao kraj bitke i počeli su da se povlače kroz kapiju. Njihov pokret je izazvao pometnju u odbrani, a Osmanlije su je iskoristile za ponovni udar. U borbama koje su usledile, oslabljeni branioci su savladani i Osmanlije su prodrle u grad, koji su ubrzo zauzele. U blizini Romanove kapije, poginuo je poslednji vizantijski car Konstantin Dragaš u pokušaju da zaustavi prodor u grad, dok je Đustinijani odnet na brod i prebačen na Hios. Nekoliko dana kasnije je preminuo na ostrvu od posledica ranjavanja.
Savremeni izvori se razilaze oko detalja vezanih za njegovo ranjavanje i smrt, ali se slažu oko osnovnih crta priče.[1] Priče se razilaze od načina[2], preko mesta[3], do težine ranjavanja[4] i razloga za napuštanje bojišta.[5] Danas se smatra da je preminuo na Hiosu, iako neki od savremenika navode da je preminuo u Galati.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Da je ranjen i da se povukao sa bojišta.
- ^ Navodi se da je ranjen šrapnelom ili strelicom samostrela.
- ^ Navodi se da je ranjen u ruku, nogu ili stomak.
- ^ Jedni navode da je bio lakše, a drugi da je bio teže ranjen.
- ^ Dok jedni ističu njegovu hrabrost i težinu rane kao povod za povlačenje, drugi navode da je rana bila lakše prirode i da ju je iskoristio da prikrije svoj kukavičluk i pobegne sa bojišta.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Ransiman, Stiven (1996). Pad Carigrada, 1453. Novi Sad. ISBN 86-363-0329-X.
- Nikol, Donald (1997). Besmrtni car (odlomci: 1, 2) (na jeziku: srpski i engleski). Beograd.
