Đovani Di Stefano

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đovani Di Stefano
Datum rođenja(1955-07-01)1. jul 1955. (68 god.)
Mesto rođenjaPetrela Tifernina, Italija

Đovani Di Stefano (rođen 1. jula 1955) je engleski biznismen i osuđeni prevarant. Učestvovao je u pravnim slučajevima visokoozloglašenih optuženika širom sveta; nema pravne kvalifikacije, zakonom mu je zabranjeno da radi u Velikoj Britaniji i nije registrovan da radi kao advokat u Velikoj Britaniji i Italiji [1]. O njemu se govori kao „Đavoljem advokatu“ zbog njegovog zalaganja u ime takvih klijenata kao što su Sadam Husein i Slobodan Milošević.[2][3] Takođe je bio poslovni saradnik srpskog paravojnog vođe i optuženog ratnog zločinca Željka Ražnatovića.[3]

U Irskoj i Velikoj Britaniji četiri puta je osuđivan zbog prevare i povezanih krivičnih dela, a služio je ukupno osam i po godina za osude između 1975. i kraja 1980-ih. Sudija ga je opisao kao „jednog od najvećih prevaranata“.[4] Njegova poslednja presuda bila je u martu 2013. godine, kada je osuđen na 14 godina zatvora pošto je proglašen krivim ili je priznao krivicu za 27 optužbi, uključujući obmanu, prevaru i pranje novca između 2001. i 2011. vezane za „varanje ljudi da misle da je on pravni profesionalac.“[5]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Di Stefano je rođen u Petreli Tifernini blizu Kampoboso-a u južnoj Italiji. Kada se njegov otac preselio u Englesku gde je radio u fabrici obuće, Đovani i njegova majka su se nastanili u Irčesteru, Northamptonšir, tada je Đovani imao šest godina.[6][7] Zatim je nastavio da se školuje u školi Džon Lea u Velinburgu, a kasnije je proveo jednu godinu u Velinburg Gramar školi (koja je kasnije postala škola Vren).[8][9][10] Tvrdio je da je stekao doktorat prava na Univerzitetu Kembridž, ali je kasnije utvrđeno da ta tvrdnja nije osnovana.[11][11] U svojim dvadesetim godinama, tvrdio je da je „zaradio bogatstvo uvozeći videokasete“ iz Hong Konga. Uprkos tome što je veliki deo svog ranog života živeo u Engleskoj, smatrao se Italijanom.[12] Za to vreme u školi u Engleskoj često su ga zvali „Džon“, na engleskom jeziku „Đovani“.[13][14]

Di Stefano je živeo u Engleskoj do 1989. Zatim se preselio na nekoliko lokacija: Los Anđeles između 1989. i 1992. 1992. njegova ponuda za kupovinu filmskih studija MGM nije uspela, a on je pobegao u Jugoslaviju zato što je zbog raspada Jugoslavije stvorena ratna zona i niko ga tamo ne bi tražio. U Jugoslaviji je postao prijatelj njenog tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića koji mu je dodelio jugoslovensko državljanstvo sa jugoslovenskim pasošem. Pored toga, postao je portparol, poslovni partner i lični pravni zastupnik srpskog ratnog vojskovođe Arkana.[15] Takođe je bio general u Srpskoj dobrovoljačkoj gardi (Arkanovi tigrovi), iako se nikada nije borio.[16][17] U Srbiji je boravio do 1999. godine i kasnije, u Italiji od 1999. do 2011. godine,a dok je radio u Velikoj Britaniji kao advokat. 2011. godine uhapšen je i izručen Velikoj Britaniji, jer nije imao zakonske uslove potrebne za rad advokata u Velikoj Britaniji. 2013. godine u zatvoru u Velikoj Britaniji osuđen je na 14 godina zatvora.[1]

Pravna karijera[uredi | uredi izvor]

Di Stefano je imao kancelariju u Rimu, Studio Legale Internacionale.[18] On je dobro potkrepljen dokumentima, jer je u britanskim medijima branio „neke od najpoznatijih negativaca u zemlji“. Jednom je prokomentarisao da će "... braniti Adolfa Hitlera ili Sotonu." Kaže da "brani neodbranjivo", i da se njegova autobiografija zove Odbrana neodbranjivog.[19] Na pitanje o njegovoj motivaciji odgovorio je: "Nikada se niko nije pitao:" Ima li sotona slučaj? Ima li on dobar slučaj? ""

Škotske novine Škotlanđanin (The Scotsman) opisuje Di Stefana kao "živopisnog i često kontroverznog advokata";[20] Gardijan ga je nazvao "sigurno jedinim čovekom na svetu koji smatra Sadama Huseina za ličnog prijatelja i Deliju Smit za ličnog neprijatelja ", posle neuspešne ponude za kupovinu Norvih Siti fudbalskog kluba.

Di Stefano je na svojoj vizitkarti koristio italijanski naslov „avvocato“ („advokat“) i zavaravao klijente i sudove da veruju da je kvalifikovan advokat.[21] Dana 27. marta 2013. godine ga je osudila porota na sudu Sautvark Kraun u Londonu na 25 optužbi, uključujući obmanu, prevaru i pranje novca između 2001. i 2011. godine. Tokom suđenja rekao je sudu o svojim vezama sa Robertom Mugabeom, Osamom bin Ladenom, Sadamom Huseinom (koga je opisao kao "lepog momka") i "prijateljstvom" sa ćerkom Slobodana Miloševića.[22]

Uzeo je titulu „advokata“ nakon presude Višeg suda iz 2002. godine koja mu je omogućila da zastupa Nikolasa van Hogstratena u njegovoj žalbi na ubistvo. U dokazima je priznao da nije kvalifikovan advokat, ali da je to shvatio kad je već bilo kasno.

Di Stefano je privukao klijente nakon BBC-jevog dokumentarca pod nazivom Notorius"; među njima je bio i Paul Buš, koji je 2003. godine osuđen na doživotni zatvor zbog otmice i ubistva, čija je supruga platila 20.000 funti za pravne usluge, a ukupno 100.000 funti da bi Stefano obezbedio kauciju za njenog supruga - novac je primljen pre nego što je ubici rečeno da nikad nije postojala mogućnost kaucije. Veći deo garancije za kauciju od 100.000 funti nikada nije vraćen, čak ni nakon što je žalba odbijena. Roditelji krijumčara kokaina Laurenta Penčefa platili su Stefanu 10.000 evra u junu 2005. za pravne usluge, konkretno CCRC i savete u vezi sa povratkom u Francusku, međutim nikada mu nisu dati jasni saveti o tome kako bi se njegova 18-godišnja zatvorska kazna sprovela u Francuskoj i ništa nije učinjeno odvođenjem njegovog slučaja na CCRC. Novac su Penčefovi roditelji poslali banci u Rimu, ali tužitelj David Aronberg KUK je rekao: „Gospodin Di Stefano je učinio malo ili ništa da pomogne.“ „Nije bio bolje kvalifikovan advokat nego„što je kvalifikovan kao hirurg za obavljanje operacije ili kvalifikovan pilot za letenje aviona ", rekao je gospodin Aronberg.[23]

Znamenite tužbe[uredi | uredi izvor]

Istaknuti ljudi koje je Đovani Di Stefano zastupao:

2002. godine uspeo je da obori osudu za ubistvo protiv Hugstratena i oslobođa ga iz zatvora.[44]

U januaru 2004. Di Stefano je ponovo stekao slavu kada je u televizijskim intervjuima tvrdio da radi za serijskog ubicu Harolda Šipmana. Međutim, Šipmanov advokat kaže da je Šipman odbio ponudu Di Stefana u maju 2003. godine i da ni on ni bilo koji član Šipmanove porodice ne veruju da Di Stefano nastupa za Šipmana. Ovo i incident tokom suđenja Džonu Palmeru 2004. godine su pokrenuli istragu kvalifikacija Di Stefana za advokata (vidi odeljak „lična pravna istorija“)[45][46]

Dana 17. marta 2007. godine, Di Stefano je pisao lordu Goldsmitu (u to vreme generalnom tužiocu za Englesku i Vels) tražeći dozvolu za krivično gonjenje sudije Raufa Rašida Abda al Rahmana, koji je Sadama Huseina osudio, prema Zakonu o Ženevskim konvencijama iz 1957. godine.[47] Dana 14. januara 2008, Di Stefano je saopštio "Požurena pravda nije pravda", nakon što velikobritanski zahtevani klijent, koji je osvojio milion funti u Nacionalnoj lutriji, nije uspeo da prisustvuje sudu kao svedok u slučaju napada. Sudija Kristofer Elven ju je svakako zatvorio na 14 dana.[48]

U januaru 2007. Di Stefano je zatražio od međunarodnog krivičnog suda da sprovede potpunu istragu o suđenju ubistvima u Al-Dujailu za polubrata Sadama Huseina Barzana Ibrahima al-Tikritija i šefa iračkog pravosuđa Avada Hamed al-Bandara.[49] Di Stefano je prosledio belešku koju je Barzan napisao gde objašnjava da nije odgovoran za ubistva u Dujailu zbog kojih je osuđen na smrt.

U oktobru 2007. žalio se da je istraga smrti civila Blekvater u Iraku bila nepravedna, jer su bili prisiljeni da deluju u klimi i uslovima koji su ih prisiljavali da prvo pucaju a postavljaju pitanja kasnije.[50]

Takođe u oktobru 2007. godine, on je tvrdio da su irački zvaničnici morali da prihvate zahtev za pomilovanje za Ali Hasan al-Majidu (Hemijski Ali), jer je 30-dnevni rok izvršenja koji je odredio sud prošao.[51][52] Američka vojska je kasnije odbila da pusti Alija na njegovo pogubljenje sve dok na pravna pitanja nisu dobili odgovor.[53] Ali je u februaru 2008. ponovo osuđen na smrt po različitim optužbama.[54] Pogubljenje je dodatno odloženo u decembru 2008. godine, jer je protiv njega otvoreno novo suđenje uz dodatne optužbe. Ali je pogubljen 25. januara 2010. godine, ispunivši osam smrtnih kazni.[55]

15. januara 2008. Di Stefano je rekao da zna za šestu žrtvu ubica Mura Iana Brejdija i Mire Hindli zvane Dženifer Tighe. Rekao je da ima njenu fotografiju i da je nameravao da razgovara sa Brejdijem da vidi da li će ubica priznati ovu poslednju tvrdnju. 21. januara 2008. policija Velikog Mančestera (GMP) izdala je saopštenje u kome je rečeno da je Dženifer Tighe živa i da je "gospodin Di Stefano ranije iznosio tvrdnje u vezi sa ubistvima Mura u medijima, ali nije pružio nikakve detalje policiji Velikog Mančestera."[56] Di Stefano pozvao je GMP na razgovor sa svojim klijentom i pružio odgovarajuće dokaze da je Tighe još uvek živa.[57]

Ian Brejdi, ubica Mura, hranjen je silom u bolnici najviše sigurnosti, od kada je započeo štrajk glađu u septembru 1999.[58] U septembru 2007. godine, Brejdi je preko Di Stefana tražio da bude premešten u konvencionalni zatvor, gde je nameravao da gladuje do smrti. Kasnije, u novembru 2008. godine, kada je Brejdi još uvek hranjen na silu, Đovani je optužio državu da zakonski izgladnjuje Brejdija do smrti tako što mu ne daje dovoljno hrane. Di Stefano je 2009. - 2010. uputio apele da ga presele u Škotski zatvor da bi tamo mogao umreti, čemu se škotska vlada snažno protivila.[59][60]

U septembru 2009. godine, delujući u ime Manuela Noriega, Di Stefano je podneo žalbu francuskom predsedniku Nikolasu Sarkoziju, rekavši da je presuda protiv Noriega pogrešno doneta u odsustvu optuženog.[61]

U maju 2010. uputio je žalbu u ime Benguita Omara rekavši da je bio pogrešno osuđen za ubistvo Jong-Ok Šina.[62]

U januaru 2011. Di Stefano je izvestio da je tražio dozvolu Čarlsa Mensona da ga zastupa, u zahtevu za preispitivanje suđenja zasnovanog na kršenju šestog amandmana i pravnog argumenta koji nije iznesen tokom suđenja Mensonu, iako je još morao dobiti odgovor. Oko 26. januara 2011. Di Stefano je tvrdio da je podneo zahtev međuameričkoj komisiji za ljudska prava u ime Mensona, tvrdeći isto.

Lična pravna istorija[uredi | uredi izvor]

Di Stefano je uhapšen u junu 1984. godine i optužen za prevaru pre nego što je pušten uz kauciju.[63] Ponovo je uhapšen u avgustu te godine i odbio je kauciju. Godine 1986. Di Stefanu je suđeno za zavere radi pribavljanja imovine obmanom i lažnim trgovanjem, a osuđen je nakon suđenja u trajanju od 78 dana, na zatvor na pet godina i zabranjeno mu je da bude direktor kompanije 10 godina;[64] od ukupno 11 tačaka za prevaru, osuđen je po 3 tačke optužnice i od 8 oslobođen.

U presudi, sudija ga je nazvao "jednim od prevaranata prirode ... prevarantom bez brige i savesti."[65][66] i rekao da je "motivisan ličnom pohlepom i pretenzijom". Sudski zapisi pokazuju da je jedini pokušaj Di Stefano-a da uloži žalbu na presudu odbijen 1987. godine,[67] a daljnji zapisi objavljeni 2005. godine pokazali su da je odslužio punu kaznu.[68][69]

Apelacioni sudija pravde Stefan Braun rekao je da je "[suđenje] otkrilo veoma duboku i široku meru prevare. Ovo je čovek koji je nesumnjivo želeo da izvrši finansijsku prevaru gde god je mogao da natera ljude da podležu tvrdnjama vešto napravljenim u obliku lažnih finansijskih dokumenata. "[70] Di Stefano je javno tvrdio da je njegova žalba iz 1987. bila uspešna, sve dok kopiju neuspele žalbe nije objavio 2004. godine Rouzi Kovan iz Independent-a(The Independent). Di Stefano je tvrdio da je pokrenuo pravne postupke na italijanskim sudovima protiv Kovana i protiv Martina Hanana iz Škotske, ali pravna odeljenja njihovih novina su rekla da nemaju saznanja o bilo kakvim pravnim postupcima koje je Di Stefano pokrenuo protiv njih.

Takođe se neuspešno žalio 1989. godine Evropskoj komisiji za ljudska prava tvrdeći da je njegovo hapšenje kršilo Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Di Stefano je u članku BBC-a tvrdio da je osuda ukinuta na drugoj žalbi 1988. godine i da „ostaje osećaj nepravde, čineći svaku pobedu protiv sistema slatkom osvetom“.[71]

Prema Gardijanu i irskom Independentu, on je već odležao šestomesečnu kaznu za prevaru i lažne izgovore 1975. u Irskoj, a trogodišnju kaznu za pribavljanje imovine obmanom i drugim optužbama 1976. u Velikoj Britaniji. Di Stefano insistira na tome da su te osude pripadale drugoj osobi, zvanoj "Džon" umesto "Đovani", mada imaju isto prezime, rođendan i mesto rođenja. Prema novozelandskom Heraldu, Di Stefano je već negirao da je „Džon Di Stefano“ koji je osuđen 1986. godine, ali, takođe, prema novozelandskom Heraldu, novozelandska policija je uspela da dokaže da su ista osoba upoređujući njihove otiske prstiju. Di Stefano je negirao da je ikada deportovan i da su mu ikada uzeti otisci prstiju.

Disciplinski sud za advokate presudio je 1990. godine da Di Stefano ne može zaposliti nijednog advokata u Engleskoj ili Velsu bez odobrenja Pravnog društva, zbog njegove krivične evidencije,[72] iako je još mogao ugovoriti advokata da deluje u njegovo ime.

Godine 1990. Đovani Di Stefano otputovao je na Novi Zeland, gde je u ime kompanije sa sedištem u Beverli Hilsu napravio nekoliko višemilionskih ponuda za imovinu.[73][74][75][76] Vlasti su otkrile da on nije obelodanio presudu u Engleskoj 1986. godine, proglasile su ga nedozvoljenim imigrantom i on je nakon toga vraćen u svoju rodnu zemlju.

Godine 1991. prešao je u Jugoslaviju.[77] U novembru 2002. godine dobio je jugoslovensko državljanstvo i pasoš ličnim ovlašćenjem predsednika Slobodana Miloševića.[78] Prema Škotlanđaninu i irskom Independentu, Di Stefano se preselio u zemlju bez sporazuma o izručivanju Velikoj Britaniji, kako bi izbegao nalog za optužbu za prevaru.

Otprilike 1992. godine, dok je pokušavao da kupi filmski studio MGM, Služba za imigraciju i naturalizaciju Sjedinjenih Država ga je deportovala iz Sjedinjenih Država zbog osude za prevaru u Velikoj Britaniji 1986. godine. Nekoliko meseci kasnije, on je zatražio neimigrantsku vizu za ponovni ulazak i rečeno mu je da mu je potrebno odricanje od razloga neprihvatljivosti da bi ispunio uslove da aplicira za vizu.[79] Federalna agencija je odbila zahtev za odricanjem, zbog čega je viza takođe odbijena. Godine 1993. žalio se Okružnom sudu Sjedinjenih Država koji je presudio da nema nadležnost za preispitivanje odbijanja zahteva za odustajanje. Godine 1995. Apelacioni sud Sjedinjenih Država za deveti krug potvrdio je presudu okružnog suda presudivši da Di Stefano nije imao osnov da osporava odbijanje zahteva za odricanje prema Zakonu o imigraciji i državljanstvu.

U novembru 1999. godine Di Stefano je uhapšen u Rimu i izručen Britaniji da bi mu se sudilo zbog optužbi za prevaru zbog insolventnosti 1991. godine za pet hotela u engleskom Midlandsu i kompanije koja se zvala Sandhurst Asets. Britanski istražitelji prepoznali su njegovo ime kada su novine izveštavale o njegovim ponudama za fudbalski klub Dande i za Elington Kolieri i postupile po poternici iz 1991. godine.[80] U junu 2001. godine, nakon što je Di Stefano proveo 18 meseci u zatvoru, sudija je presudio da mu se ne može suditi jer je prošlo previše vremena od navodnih krivičnih dela.[81] Tokom boravka u zatvoru Rebibija, ubijen je njegov prijatelj Arkan, a njegov drugi prijatelj Milošević zatvoren je malo pre nego što je Di Stefano pušten; Di Stefano tvrdi da je sve to bio deo zavere da se Milošević izoluje od svog najvernijeg savetnika.

Godine 2002. guverner HM zatvora Belmarš zabranio je Di Stefanu pristup klijentu u zatvoru, Nikolasu van Hugstratenu. Na ograničenje je uložena žalba Višem sudu pravde protiv guvernera zatvora Belmarša[82][83] koji je presudio protiv guvernera zatvora.[84][85]

Odluka je sadržala da guvernerova zabrana posete klijentima Di Stefana nije podneta blagovremeno i da neki dokazi sugerišu da je Di Stefano italijanski advokat i da je italijanskim advokatima, po pravilu, dozvoljena poseta u britanskim zatvorima kao evropskim advokatima. Sudija je nadalje presudio da će uskraćivanje Di Stefanovih poseta zatvoreniku prouzrokovati neopozive posledice za pravnu odbranu klijenta, njemu se to pravo ne može uskratiti dok se ne izvrši blagovremena i uspešna žalba.[86] Uprkos ovim problemima, uspeo je da oslobodi Hugstratena iz zatvora 2004. (vidi odeljak „ugledni ljudi“). U novembru je Viši sud doneo drugačiju presudu za drugi zatvor, ovaj put rekavši da Di Stefano nije pružio adekvatne akreditive i sprečio ga da poseti Džona Palmera u zatvoru.

U decembru 2003. godine, Di Stefano je prikazan u BBC-jevoj dokumentarnoj seriji pod nazivom Notorious, koja je obuhvatila četvoricu preduzetnika koji su svoje bogatstvo stekli kontroverznim sredstvima; njegovo se poglavlje zvalo Đavolji advokat.[87] U dokumentarcu je rekao da Hitler nikada ne bi bio osuđen za ubistvo Jevreja, čime je naljutio jevrejsku zajednicu. U to vreme Di Stefano je pokušavao da bude direktor FK Dande-a, a navijači kluba su takođe bili ogorčeni jer je prilikom davanja tih izjava nosio duks Dande-a. Takođe se pohvalio prijateljstvom sa Sadamom Huseinom i srpskim ratnim vojskovođom Arkanom.

U januaru 2004. godine, časopisi Gardijan i Dejli Rekord[88] izvestili su da su pravne kvalifikacije Di Stefana pod istragom od strane britanske policije i Pravnog društva od proleća 2003. godine, da bi videli da li se lažno predstavljao kao akreditovani advokat, što krši Zakon o advokatima iz 1974. godine.[89]

Kao rezultat istrage na kraju je uhapšen 2011. u Španiji (videti odeljak dole). Advokatsko društvo je izjavilo da "nije advokat, registrovani strani advokat, niti registrovani evropski advokat",[90] i da nisu u mogućnosti da provere ni njegovu pravnu kvalifikaciju, niti njegov status stranog advokata, uprkos svom trudu i tome što su tražili odgovore i od Di Stefana. Pravno društvo Škotske[91] i Rimski "Ordine Degli Avvocati" takođe su rekli da nije registrovani advokat. Njegovo ime nije upisano u državni registar pravnika Italije. Di Stefano tvrdi da se za obavljanje prakse u Velikoj Britaniji ne treba registrovati ni u Pravnom društvu, niti u bilo koju italijansku advokatsku komoru, zahtev koji je Advokatsko društvo odbacilo.

Od 2004. godine, Di Stefano nije mogao direktno da zastupa svoje klijente, morao ih je zastupati preko Paul Martin & Co, firme koja je povezana sa njegovom pravnom firmom Studio Legale Internazionale (Studio Legale Internazionale) koja deluje kao njegov agent.[92] Alistar Kuk, ko-direktor BBC-jeve serije koja je napravila dokumentarni film o Di Stefanu, rekao je "(...) Posmatrali smo ga na sudu, on se u stvari nikada ne postavlja i pretvara da je advokat. On okuplja pravni tim i deluje kao srednji čovek, šapuće advokatima dok deluju u ime klijenata. Poznaje dosta kriminalaca i upoznaje ih sa svojim pravnim timom koji im skidaju kazne na tehnikalije ili im pomažu da zadrže imovinu."[93]

U martu 2006. godine, vrhovni sudija Irske Muri rekao je Di Stefanu da će morati da pruži dokaz o svojoj pravnoj kvalifikaciji pre nego što može da deluje za Patrika 'Dači' Holanda i bude njegov pravni zastupnik[94][95] i na kraju je presudio da Di Stefano nije uspeo da dostavi nikakav akreditiv.[96][97]

Di Stefano je tužio Murija zbog negativnih primedbi o njemu tokom slučaja,[98] ali je kasnije odustao od žalbe rekavši da ne želi da nanese štetu „velikom sudiji“ samo da bi dobio slučaj.[99]

Engleski zakon o klevetama izmijenjen je Zakonom o kleveti iz 2013. godine, umanjivši mogućnost da zloupotrebe iskažu smrzavajući efekt.[100]

Hapšenje i suđenje[uredi | uredi izvor]

Di Stefano je uhapšen u Palmi, Majorka u Španiji, 14. februara 2011. godine, po evropskom nalogu za hapšenje koji su izdale britanske vlasti. Prema podacima londonske policije, nalog je raspisan u januaru 2011. godine "po pitanju prevara, krađe i pranja novca". Hapšenje je rezultat dugotrajne istrage Uprave policije za ekonomski zločin grada Londona.[101] Prema izjavi španskog Ministarstva unutrašnjih poslova, citirajući nalog za hapšenje, Di Stefano je optužen da je zaradio velike svote novca u Velikoj Britaniji između 2004. i 2009. godine, a da nije dobio dozvolu da se bavi pravom u toj zemlji.[102] Ministarstvo je reklo da se suočava sa 18 optužbi za koje bi mogao dobiti najviše 75 godina zatvora.[103] Di Stefano je dobrovoljno prihvatio izručenje Velikoj Britaniji, i pušten je bez kaucije do datuma izručenja, bez pasoša i sa obavezom da svakim danom ide sudiji i saopštava bilo kakvu promenu prebivališta.[104] Di Stefano kaže da se radi o političkom suđenju, pripremljenom nakon što je rekao da Toniju Bleru treba suditi zbog njegove uloge u ratu u Iraku.[104]

Magistralni sud Vestminster je 25. avgusta uputio na saslušanje 30. septembra[105] slučaj koji uključuje 18 optužbi za prevaru na sudu u Sautvark Kraunu. Nakon saslušanja, Di Stefano je pušten, uz kauciju, do suđenja 14. januara 2013.[106]

U julu 2011. Di Stefano je objavio da je pokrenuo Vesti sveta onlajn (News of the World Online), veb stranicu sa logotipom jarbola sličnim onome nedavno zatvorenih novina Vesti sveta (News of the World).[107] 23. marta 2012. godine, Internacionalne vesti (News International), bivši izdavač lista, tužio je Di Stefana zbog kršenja njegovog zaštitnog znaka.[108][109]

Nakon toga, u predmetu Komisije za žalbe u štampi koji se odnosi na članak u Sandej Mejlu (Sunday Mail)[110] o video snimku na Jutubu (YouTube) koji je objavila Triša Volš-Smit, navodeći „da je uzeo 100.000 funti od pojedinca koji je objavio video“.[111] Sandej Mejl je pristao da štampa izjavu u kojoj se kaže da je "Đovani Di Stefano demantovao da je potkrao Triša Volš-Smit ... Gđa. Volš-Smit je tvrdila da ju je g. Di Stefano naterao da investira u Vesti sveta onlajn, dok je doprinosila nedeljnu rubriku, "Živi i Voli s Trišom Volš-Smit".[112][113] " Četiri optužbe protiv njega u avgustu 2012. povezane sa Volš-Smit; Di Stefano je lažno tvrdio da je advokat, tvrdeći da bi mogao poništiti Volš-Smit pre-bračni sporazum, i nagovorio Volš-Smit da investira u Vesti sveta onlajn. To je podiglo optužbe protiv Di Stefana do dvadeset i osam tačaka za prevaru; njegovo suđenje počelo je na sudu u Sautvark Kraunu 28. januara 2013.[114][115] Dana 6. marta 2013. rekao je sudu da je kvalifikovani zagovornik, jer mu je predsednik Jugoslavije Milošević dodelio počasni pravni doktorat na Univerzitetu u Beogradu, "jednostavno zato što je zatražio".[116]

27. marta 2013. proglašen je krivim za sve optužbe; devet tačaka dobijanja prenosa novca obmanom, osam tačaka za prevaru, tri tačke pribavljanja kriminalne imovine, dve tačke korišćenja lažnog instrumenta, jedna tačka pokušaja prevare prenošenjem novca, jedna tačka pribavljanja imovine obmanom i jedna tačka korišćenja kriminalne imovine. Potom je priznao krivicu za dve dodatne tačke: prevara para za 160.000 funti, uključujući životnu ušteđevinu žene od 75.000 funti, i krađu 150.000 funti muškarcu koji je doživeo saobraćajnu nesreću i izgubio ud.[117]

Osuđen je na 14 godina zatvora. Sudija Alistar MekKrit izjavio je da je Di Stefano mnogim ljudima prouzrokovao jad i frustraciju i nazvao ga grabljivicom zbog njegovog postupanja sa "očajnim i ranjivim" klijentima: "Nisi imao obzira prema njima niti obzira za njihove muke. Jedina tvoja briga je bila da napuniš sopstveni džep. " On je opisao zločine Di Stefanoa kao „planirane i istrajne“, a njegovu odbranu na sudu kao „zapanjujuće ciničnu“, a njegovo celokupno ponašanje pokazalo je „pohlepu, nepoštenost i krajnje nepoštovanje osećaja drugih“.

U saopštenju Službe za tužilaštvo Krune, Hilari Rajen, iz Sektora za organizovani kriminal CPS-a, rekla je: "Dugi niz godina Đovani Di Stefano potencijalnim klijentima se opisao kao advokat i obično kao italijanski "avvocato ". Nije bio ništa slično. Kada ga je zakon sustigao, lažno je tvrdio da je stekao razne formalne pravne kvalifikacije. Zatim je tvrdio da pošto je sam sebe naučio pravo, da ima pravo da se predstavi kao advokat. To je bila prevara po svačijim standardima i šarada koju je vodio više od osam godina da bi napunio sopstvene džepove. (...) Đovani Di Stefano je rutinski prevario svoje klijente i zloupotrebio njihovo poverenje. (...) "[118]

Dana 4. aprila 2014, četrnaestogodišnjoj kazni Di Stefana dodato je osam i po godina, osim ako nije odmah naknadio svoje žrtve. Sudija koji ga je zatvorio u martu 2013. godine na sudu u Sautvark Kraunu, Alistar MekKrit, rekao mu je da "odmah vrati 1,4 miliona funti ili odsluži dodatno vreme". Rekao je da Di Stefano nema nameru da plati i da je "pokazao dva prsta sudu".[119]

Druga interesovanja[uredi | uredi izvor]

Fudbal[uredi | uredi izvor]

Kada se vratio u Italiju u svoj rodni kraj kupio je lokalni fudbalski klub „Campobaso Calcio” koji se zatvorio nakon godinu dana zbog finansijskih problema. U saradnji sa Željkom Ražnatovićem Arkanom on je kupio drugoligaški fudbalski klub „FK Obilić”[120] koji se nakon dve sezone plasirao u UEFA Ligu Šampiona uprkos optužbama za pretnje, zastrašivanje i nameštanje mečeva, što je Di Stefano uvek poricao.[121][122] Di Stefano je objavio da je 1999. godine kupio 34% posto akcija fudbalskog kluba „F.C. Dundee”, ali je upravni odbor poricao da je došlo do bilo kakve saradnje[123]. Klub je konačno odbio ponudu kad je u javnost dospela informacija da Di Stefano sarađuje sa srpskim ratnim profiterom Arkanom i da je Safolska policija izdala nalog za ekstradiciju Di Stefana za optužbe koje datiraju još iz 1991. godine.[124][125] U januaru 2001. godine Di Stefano je objavio da namerava da kupi 6% akcija „FC Norwich City” od bivšeg potpredsednika kluba Džimija Džounsa.[126] Ovaj udeo ne bi doneo Di Stefanu mesto u upravnom odboru, ali je rekao da su mi dopustili da tuži većinske vlasnike da bi dobio mesto u odboru ili da bi dobio veći deo akcija.[127] Zvaničnici kluba su izjavili da kupoprodaja deonica nikada nije izvršena.[127]

Početkom 2002. godine Di Stefano je započeo pregovore o kupovini 60% akcija „F.C. Northampton Town”, međutim njegova odluka o kupovini se promenila nakon vanrednog sastanka članova upravnog odbora.[128] Di Stefano je ponovo vodio pregovore sa zvaničnicima „F.C. Dundee” i 7. avgusta 2003. godine je postavljen za predsednika kluba. U početku klub je privukao velika imena kao što su Kreg Brli i Fabricio Ravaneli, ali je uskoro upao u finansijske probleme i sa petnaest prvotimaca su raskinuti ugovori.[129] Tada je Škotski Fudbalski Savez odbio je da prizna Di Stefana kao direktora kluba zbog optužbi da je prevarant koje ga ne kvalifikuju kao „odgovarajuću osobu” za to mesto odredbom čl. 10 pravilnika Škotskog Fudbalskog Saveza.[130] Upravni odbor ga je zamolio da da ostavku i on je to učinio 22. januara 2004. godine.[131] U aprilu 2005. godine on je izrazio želju da donira 1 milion funti irskom fudbalskom klubu „F.C. Shelbourne”,[132] ali je klub to odbio zbog prethodnih optužbi.[133] U aprilu 2006. godine pojavile su se glasine da Di Stefano želi da kupi klubove „F.C. Drogheda United” i „F.C. Wateford United”, ali su oba kluba poricala da je došlo do bilo kakve saradnje.[134][135][136] U oktobru 2007. godine Di Stefano je putem svog veb sajta objavio nameru da ponovo uspostavi vezu sa zvaničnicima „F.C. Norwich City”.[137] U februaru 2011. godine francuski magazin „So Foot” objavio je intervju u kome se navodi da je Di Stefano razmatrao mogućnost saradnje sa drugima da bi dobio udeo u „AS Monaco FC” i spajanje kluba sa svojim multinacionalnim kompanijama.[138][139]

Muzička produkcija[uredi | uredi izvor]

Godine 2007. on je producirao i objavio „Seriously Single”, album italijanske pevačice Džast Karmen koji je relativno nepoznatu pevačicu u studio u kom su snimale velike zvezde iz prošlosti. Album je bio manji hit, prodat u 40,000 primeraka, ali neki dueti imaju i do 650,000 preuzimanja.[140] Takođe je producirao drugi album Džast Karmen, „I Wish U Love”, u kom su dva nova dueta sa „The Bachelors”.[140][141]

Njegovo interesovanje za muziku dolazi još iz detinjstva, kada je svirao gitarske teme i organizovao muzičke događaje u školi. Izdao je CD sa svojim pesmama „The Next Time” 2009. godine.[142][143]

Politika[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2004. godine, Di Stefano je osnovao političku partiju,[144] Radikalnu stranku Velike Britanije. Registrovao je sebe kod izborne komisije kao lidera,[145] ali stranka nije imala kandidata na izborima održanim 2005. godine, izborima za Londonsku skupštinu 2008. godine, kao i lokalnim izborima održanim iste godine. Prijavljeno je da stranka nije imala nikakve prihode.[146]

U novembru 2007. u intervjuu za dablinski „Hot Press” magazin koji je radio glavni i odgovorni urednik Džejson O’Tul, Di Stefano je pokazao interesovanje za kandidaturu u Evropskom parlamentu ispred Republike Irske sa anti-imigrantskom politikom.[147][148]

Između 1999. i 2002. on je bio generalni sekretar Nacionalne italijanske desnice.[149] Takođe je i bio strani saradnik Jedinice za spacijalne operacije 1999. godine.

Drugi poslovi[uredi | uredi izvor]

Osamdesetih godina Di Stefano je uvezao videokasete iz Hong Konga u Veliku Britaniju, zaradio bogatstvo od 200 miliona funti kada je još bio u dvadesetima.

U periodu od 1992. do 1999, kada je bio u Jugoslaviji, Di Stefano kaže da je ulagao u njihovu nacionalnu avio-kompaniju, koja je bila osnovana zbog rata.

Godine 1990. Di Stefano i neki partneri pokušali su kupiti filmski studio MGM, međutim nisu uspeli.

Di Stefanovi partneri podmićivali su službenike banke „Credit Lyonnais" kako bi dobili kredit za ponudu MGM-u, i na kraju su odustali, Di Stefano je nakon toga deportovan.

Godine 1993. Di Stefano je u ime kompanije „Sandhurst Assets" ponudio da kupi „Viajes Meliá", špansku turističku agenciju u vlasništvu hotelskog lanca „Sol Meliá", kasnije je uhapšen zbog prevare u dogovorima sa „Sandhurst Assets".[150]

Di Stefano je vodeći poslove iz zatvora 1999. godine započeo pregovore o kupovini „Ellington Colliery", rudnika dubokog uglja koji je bio pred zatvaranjem, za 10 miliona funti, međutim nije dobio potrebne dozvole.[151] Nakon Arkanove smrti, 2000. godine, Di Stefano više nema interese u poslu sa kupovinom rudnika.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Bogus Italian lawyer Giovanni di Stefano is jailed for 14 years”. BBC News. 28. 3. 2013. 
  2. ^ Geoghegan, Tom (31. 3. 2005). „Jonathan King's 'best friend'”. BBC News. Pristupljeno 2007-05-24. 
  3. ^ a b Esther Addley (25. 10. 2002). „The devil's advocate”. The Guardian. London. Pristupljeno 2007-05-24. 
  4. ^ „Self-styled 'lawyer' jailed for 14 for deception, fraud and money laundering”. City of London Police. 28. 3. 2013. Arhivirano iz originala 11. 12. 2013. g. 
  5. ^ „Bogus Italian lawyer Giovanni di Stefano found guilty”. BBC News. 27. 3. 2013. Pristupljeno 27. 3. 2013. 
  6. ^ Russell Miller (21. 8. 2005). „A law unto himself”. London: Times Online (www.timesonline.co.uk). Arhivirano iz originala 22. 01. 2016. g. Pristupljeno 31. 05. 2020. 
  7. ^ Orlando Sandro (12. 4. 1999). „Il palazzinaro di Milosevic”. Corriere della Sera. 
  8. ^ Renzo Cianfanelli (12. 6. 1995). „Il Boss di Belgrado City”. Corriere della Sera (na jeziku: italian). 
  9. ^ Wellingborough Grammar School, ur. (1972). Magazine (PDF). str. 15, 26, 33. Arhivirano iz originala (PDF) 2009-03-27. g. 
  10. ^ Peter Popham (3. 7. 2008), „A Law unto Himself”, The Independent, Arhivirano iz originala 25. 12. 2013. g.  (registration required)
  11. ^ a b „Club's saviour revealed as 'a swindler'”, The Scotsman, 12. 10. 2003 
  12. ^ „Torment for royal named in sex and drugs plot”. Evening Standard. 29. 10. 2007. Arhivirano iz originala 25. 10. 2008. g. 
  13. ^ Kate McClymont (9. 7. 2004). „Marsden's invitation to Baghdad”. Sydney Morning Herald. Pristupljeno 2008-07-24. 
  14. ^ Hannan, Martin (12. 10. 2003), „Giovanni Di Stefano: The Truth”, The Scotsman, Edinburgh, Pristupljeno 2007-12-29 
  15. ^ Maria Margherita Peracchino (12. 12. 2006). „Parla Di Stefano, l'avvocato italiano di Saddam”. News ITALIA PRESS (na jeziku: italian). Arhivirano iz originala 5. 7. 2009. g.  (online translation [1])
  16. ^ Henry Langston (januar 2010), „Meet the lawyer who's trying to get Charles Mason out of jail”, Vice, Arhivirano iz originala 2013-02-05. g. 
  17. ^ Conn, David (22. 5. 2002). „Arkan's lawyer has ambitions to take over Northampton”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 2. 1. 2008. g. Pristupljeno 2007-11-05. 
  18. ^ Cowan, Rosie (21. 1. 2004). „Fraudster lawyer's claim to act for Shipman is bogus, says family's solicitor”. The Guardian. London. Pristupljeno 2008-04-20. 
  19. ^ Giovanni di Stefano (2005). Stilgrafica, ur. Defending the Indefensible. Rome. 
  20. ^ Wright, Angus (4. 12. 2003). „Marr brothers promise to write off Dundee debts”. The Scotsman. Arhivirano iz originala 23. 5. 2005. g. Pristupljeno 2007-12-29. 
  21. ^ „Former Dundee director Giovanni di Stefano found guilty of pretending to be a lawyer”. Scottish Daily Record. 27. 3. 2013. Pristupljeno 27. 3. 2013. 
  22. ^ Legge, James (27. 3. 2013). „'Devil's advocate' – the fake lawyer Giovanni di Stefano who claimed links to Osama bin Laden and Saddam Hussein – found guilty on 25 charges”. The Independent. London. Pristupljeno 27. 3. 2013. 
  23. ^ Dixon, Hayley (27. 3. 2013). „The 'Devil's advocate' is facing jail”. Daily Telegraph. London. Pristupljeno 27. 3. 2013. 
  24. ^ „Devil's advocate: The world's most notorious lawyer defends himself”. 3. 7. 2008. 
  25. ^ Jim Cusack (28. 8. 2005), „New 'lawyer' for Gilligan and Holland is a conman”, Irish Independent 
  26. ^ AP Photo/Mohammad abu Ghosh. „Photograph”. Arhivirano iz originala 7. 7. 2009. g. „Giovanni di Stefano, a defence lawyer for Saddam Hussein, speaks during an interview with The Associated Press in the Jordanian capital of Amman, Tuesday 5 December 2006” 
  27. ^ David Fickling and agencies (21. 6. 2006). „Gunmen kill Saddam lawyer”. The Guardian. „The London-based lawyer Giovanni di Stefano, who is on Saddam's defence team (...)” 
  28. ^ „Haider Aziz Al-sayer Jassim Ali Rasheed, et al., vs. Saddam Hussein, et al., Civil Action No. 04-1862 (EGS)”. US District Court for the District of Columbia. 18. 12. 2006. Arhivirano iz originala 27. 3. 2009. g. „(...) Defendant Saddam Hussein (...) to request the Court for an Order to permit Giovanni Di Stefano, Mr. Hussein's lawyer, to have reasonable access to meet and confer with Mr. Hussein, in private, to advise him of the existence of this civil action and to take instructions from Mr. Hussein to present whatever objections he might raise to this pending civil action (...) Defendant Saddam Hussein through one of his lawyers, Giovanni Di Stefano” 
  29. ^ Alison MacFarlane (3. 7. 2004), „The Devil's Advocate; He Boasts of Being a Millionaire, a Friend and Lawyer to Warlords and Violent Criminals, and the Saviour of Dundee FC. Now He Claims He Can Save Saddam from the Noose. Welcome to the Bizarre World of Giovanni Di Stefano”, Daily Mail  (registration required)
  30. ^ „Iraq: Ex-deputy PM is innocent, says defence lawyer - Adnkronos Politics”. 
  31. ^ BBC article and video interview for HARDtalk by David Jessel (first broadcast 2004-03-25)
  32. ^ „Hoogstraten to fight conviction”. BBC NEWS. 12. 3. 2003. Pristupljeno 2010-01-04. 
  33. ^ „Sky Exclusive: 'I Didn't Kill Veronica'”. Sky News. 10. 4. 2006. Arhivirano iz originala 11. 7. 2012. g. Pristupljeno 1. 10. 2011. 
  34. ^ Brian Daly (10. 4. 2006). „Exclusive Sky News Ireland interview with Dutchy Holland”. Sky News Ireland. Arhivirano iz originala 3. 6. 2006. g. Pristupljeno 1. 10. 2011. 
  35. ^ „Five guilty of £10m kidnap plot”. BBC News. 28. 4. 2008. Pristupljeno 2008-07-29. 
  36. ^ „Shelbourne scraps talks with controversial Di Stefano”. Arhivirano iz originala 14. 10. 2012. g. Pristupljeno 31. 05. 2020. 
  37. ^ „US”. Arhivirano iz originala 16. 10. 2011. g. Pristupljeno 31. 05. 2020. 
  38. ^ „Hull Daily News Online & Hull Events - Hull Daily Mail”. Arhivirano iz originala 2013-05-05. g. 
  39. ^ „Glitter planning move here 'as soon as he can'”. Independent.ie. 
  40. ^ Kay, Richard (13. 1. 2005). „Fall and fall of an It-girl”. Daily Mail. London. 
  41. ^ Stefanie Marsh (30. 10. 2007). „The face”. Times Online. London. 
  42. ^ Cathy Vervier (4. 11. 2007). „Checkered career of blackmail case 'devil's advocate'”. London: Independent UK. Arhivirano iz originala 8. 1. 2008. g. 
  43. ^ „Biggs' bid for Christmas release”. BBC News. 4. 4. 2008. Pristupljeno 2010-01-04. 
  44. ^ „Defending the indefensible. The Saturday Profile: Gionanni Di Stefano”, The Scotsman, Edinburgh, 17. 1. 2004 
  45. ^ Cowan, Rosie (15. 1. 2004). „Police probe Shipman lawyer claim”. The Guardian. London. Pristupljeno 2008-04-20. 
  46. ^ Angus Howarth (28. 1. 2004), „Judge queries di Stefano's qualifications”, The Scotsman, Edinburgh 
  47. ^ „Prosecuting Saddam's trial judge in the UK”. JURIST. 27. 4. 2007. Arhivirano iz originala 2. 5. 2008. g. Pristupljeno 2008-04-20. 
  48. ^ „Jailed lotto winner loses appeal”. BBC News. 14. 1. 2008. Pristupljeno 2008-04-20. 
  49. ^ „Barzan's final plea”. The Daily Telegraph. London. 17. 1. 2007. 
  50. ^ „Investigation of Blackwater is unjust”. JURIST. 8. 10. 2007. Arhivirano iz originala 8. 5. 2009. g. 
  51. ^ Gabriel Haboubi (17. 10. 2007). „'Chemical Ali' execution further delayed”. JURIST. Arhivirano iz originala 8. 5. 2009. g. 
  52. ^ „Execution of Al Majid without response to pardon petition would be murder”. JURIST. 16. 10. 2007. Arhivirano iz originala 8. 5. 2009. g. 
  53. ^ Brett Murphy (17. 11. 2007). „'Chemical Ali' transfer for execution will wait until legal questions answered: US”. JURIST. Arhivirano iz originala 8. 5. 2009. g. 
  54. ^ „Saddam loyalists face new charges”. BBC. 28. 12. 2008. Pristupljeno 2010-01-04. 
  55. ^ 'Chemical Ali' executed in Iraq, BBC News, 25. 1. 2010 .
  56. ^ „Moors murder 'victim' is 'alive”. Pristupljeno 26. 1. 2008.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. septembar 2008), Greater Manchester Police –,
  57. ^ Response from Giovanni Di Stefano to Greater Manchester police statement re Moors murders, Studio Legale Internazionale (21 January entry)
  58. ^ Tran, Mark (10. 3. 2000), „Brady loses bid to die”, The Guardian, London, Pristupljeno 29. 9. 2009 
  59. ^ official Youtube account of STV News (uploaded on 1 September 2010), Phone interview with Giovanni Di Stefano (audio)  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  60. ^ heraldscotland staff (14. 9. 2009), „Moors murderer Ian Brady 'wants to die in Scottish prison'”, The Herald 
  61. ^ „Panama, Noriega chiede grazia a Sarkozy. L'ex dittatore, 75 anni, vuole evitare l'estradizione in Francia dove è accusato di riciclaggio di denaro”, Corriere della Sera (na jeziku: Italian), 9. 9. 2009 
  62. ^ „Omicidio Claps Restivo segnalato alla polizia inglese”, La Gazzetta del Mezzogiorno, 7. 5. 2010, Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g., „Benguit Omar's family and the lawyer, Giovanni di Stefano, ask for the reopening of the case and for an investigation for the death of "Oki" Shin by Danilo Restivo. As revealed by the Advocate Di Stefano, an element kept hidden from the defense, the murderer cut a lock of hair from Oki. An element – Tg5 says – that could link her death to the cases of Heather Barnett and Elisa Claps.” 
  63. ^ European Commission of Human Rights (1992). „Application/Requête Nº 12391/86 John Di Stefano v. the United Kingdom. Decision of 13 April 1989 on the admissibility of the application”. Decisions and Reports: Décisions Et Rapports (na jeziku: French). Council of Europe. str. 182—193. ISBN 9789287121608. „Per ces motifs, la Commission déclare la requête Irrecevable”  (at this time he used the name "John")
  64. ^ „Devil's advocate: The world's most notorious lawyer defends himself”, The Independent, London, 3. 7. 2008 
  65. ^ Chris Barton (31. 7. 2004). „Will the real Giovanni Di Stefano please stand up?”. The New Zealand Herald. Pristupljeno 2008-07-24. 
  66. ^ „Investigations pile more pressure on Dundee's benefactor”, Scotland on Sunday, 8. 11. 2003 
  67. ^ Russell Findlay (28. 12. 2003), „Di LAST STRAW; Dundee FC Boss Says Hitler `Innocent' – Giovanni Shows off Saddam Thrones”, Sunday Mail (Scotland), Arhivirano iz originala 08. 03. 2016. g., Pristupljeno 31. 05. 2020  (requires registration)
  68. ^ Jim Cusack (18. 6. 2006), „Millionaire 'lawyer' certified insane here while in jail for fraud”, Irish Independent 
  69. ^ Cathy Vervier (4. 11. 2007), „Chequered Career of Blackmail Case 'Devil's Advocate'”, The Independent of Sunday, Arhivirano iz originala 11. 4. 2013. g.  (registration required)
  70. ^ Martin Brunt (15. 2. 2011), „Wanted 'Devil's Advocate' Lawyer Is Arrested”, Sky News 
  71. ^ Tom Geoghegan (31. 3. 2005). „Jonathan King's 'best friend'”. BBC News. Pristupljeno 2010-01-04. 
  72. ^ Rosie Cowan (19. 1. 2004), „I was ruined by Shipman 'lawyer', says ex-solicitor”, The Guardian, London 
  73. ^ Michael Cieply (4. 6. 1990), „Italian 'Financier' Casts Shadow Over MGM/UA Buyout”, Los Angeles Times 
  74. ^ Jason Bennetto (1. 6. 2005). „'Lawyer' under British scrutiny”. The New Zealand Herald. Pristupljeno 2008-07-24. 
  75. ^ Scott MacLeod (8. 11. 2003). „Soccer team next goal for fraudster”. The New Zealand Herald. Pristupljeno 2008-07-24. 
  76. ^ Australian Associated Press (2. 7. 2004). „Fraudster claims to be defending Saddam”. Yahoo! News Australia & NZ. Arhivirano iz originala 25. 4. 2007. g. Pristupljeno 2008-07-24. 
  77. ^ Kim Sengupta (1. 12. 1999), „Tycoon linked to Saddam arrested for hotel fraud”, Irish Independent, London 
  78. ^ Intervista a Giovanni Di Stefano su Arkan e Milosevic (I parte). Fonte: Lo spettro (na jeziku: italian), dittatore.it, 8. 6. 2002  (second part)
  79. ^ Giovanni Di Stefano, Plaintiff-Appellant, v. Benedict J. Ferro, District Director INS, Rome Italy; Janet Reno, Attorney General, Defendants-Appellees, 53 F.3d 338 (9th Cir. 1995).
  80. ^ „Arkan murder ends mine deal. Collapse of buy-out threatens 450 jobs at RJB colliery”, The Independent, London, 30. 1. 2000 [mrtva veza]
  81. ^ David Sapsted (2. 6. 2001), „Lawyer is cleared over hotels 'swindle'”, The Telegraph, London 
  82. ^ Regina (Van Hoogstraten) v Governor of Belmarsh Prison [2003] 1 WLR 264
  83. ^ „Jeremy Johnson”. 5 Essex Court. Arhivirano iz originala 06. 07. 2009. g. Pristupljeno 31. 05. 2020. „High Court: Whether the governor of a prison was entitled to refuse to allow a prisoner to have legal visits from an Italian Avocato” 
  84. ^ Steven Morris (24. 9. 2002). „Prison ban on lawyer unlawful”. The Guardian. London. 
  85. ^ „Property tycoon 'denied right to see lawyer'”. The Telegraph. London. 23. 9. 2002. Arhivirano iz originala 05. 05. 2013. g. Pristupljeno 31. 05. 2020. 
  86. ^ „copy of court ruling” (PDF). Studio Legale Internazionale. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 3. 2009. g. 
  87. ^ Karen Price (8. 1. 2004), „Dirty Dosh”, Western Mail, Arhivirano iz originala 10. 03. 2016. g., Pristupljeno 31. 05. 2020  (registration required)
  88. ^ Turner, Kevin (16. 1. 2004). „We Can't Let Just Any Old Tom, Dick or Giovanni Practise Law in This Country; Cops and Legal Regulators to Probe Controversial Lawyer Linked to Dundee FC over Whether He Is Qualified to Act as a Solicitor. His Clients Have Included Harold Shipman and Kenneth Noye”. Daily Record (Scotland). Glasgow. Arhivirano iz originala 17. 08. 2016. g. Pristupljeno 2012-09-19.  (needs registration)
  89. ^ Bennetto, James (31. 5. 2005). „Saddam's defender accused of falsifying his legal credentials”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 07. 07. 2009. g. Pristupljeno 2008-08-12. 
  90. ^ „Devil's advocate: The world's most notorious lawyer defends himself”. The Independent. London. 3. 7. 2008. 
  91. ^ Billy Briggs (28. 1. 2004), „Judge queries di Stefano's law qualifications 'Who is that gentleman,' counsel is asked”, The Herald 
  92. ^ Jeremy Fleming (22. 1. 2004), „Serial killer's legal adviser insists he has right to practise”, Law Society Gazette, Arhivirano iz originala 18. 3. 2012. g. 
  93. ^ Billy Briggs (16. 1. 2004). „Dundee board ask di Stefano to quit; Maverick under investigation”. The Herald. Arhivirano iz originala 22. 1. 2016. g. 
  94. ^ „'Dutchy' in court over lawyer's visit”, Irish Independent, 16. 3. 2006 
  95. ^ Ann O'Loughlin (14. 3. 2006), „'Dutchy' lawyer fails to clarify his status”, Irish Independent 
  96. ^ Diarmaid Mac Dermott (21. 3. 2006), „Dutchy's lawyer is slammed”, The Mirror, Arhivirano iz originala 5. 11. 2012. g. 
  97. ^ Ann O'Loughlin (21. 3. 2010), „Dutchy fails to show credentials of Italian lawyer”, Irish Independent 
  98. ^ Eugene Hogan (15. 3. 2006), „Lawyer to sue Chief Justice for remark on ignorance”, Irish Independent 
  99. '^ Kevin McDonnell (12. 11. 2006), „Bid to sue top judge dropped”, Sunday Mirror, „Now Di Stefano has dropped the action. He said: 'Mr Murray is a great jurist and his loss would outweigh the benefit of a victory in a defamation case.” 
  100. ^ Association, Press (30. 12. 2013). „Libel: new Defamation Act will reverse 'chilling effect', ministers claim” — preko The Guardian. 
  101. ^ "Lawyer Giovanni di Stefano held in Spain." BBC News, 15 February 2011
  102. ^ "Spain arrests lawyer linked to Saddam defense team". The Associated Press, 15 February 2011
  103. ^ "„Spanish police arrest 'Saddam's lawyer'”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. septembar 2012)". Agence France-Presse, 5 February 2011
  104. ^ a b Agencia EFE (19. 2. 2011), Abogado de Sadam Husein será extraditado a Londres por supuestos 18 delitos (na jeziku: Spanish) 
  105. ^ Angus Howarth (26. 8. 2011). „Giovanni di Stefano case goes to Crown Court”. The Scotsman. Edinburgh. Pristupljeno 17. 9. 2011. 
  106. ^ „Ex-Dundee FC director and 'Devil's advocate' to stand trial on fraud charges in 2013”, STV, 20. 10. 2011 [mrtva veza]
  107. ^ Alan Carson (24. 7. 2011), „'Devil's advocate' Giovanni di Stefano sets up online version of the News of the World”, Sunday Mail 
  108. ^ Larson, Erik (27. 3. 2012), „News Corp. Sues Saddam's Lawyer Over News of the World Site”, Bloomberg 
  109. ^ Mark Sweney (30. 3. 2012). „News International sues 'News of the World Online' website. News Group files claim against lawyer Giovanni Di Stefano and company using News of the World name”. The Guardian. London. 
  110. ^ Russell Findlay (11. 3. 2012). „The Devil's Advocate Took Me for a Mug; Exclusive Actress Rages at di Stefano”. Sunday Mail. [mrtva veza] (needs registration)
  111. ^ „Tricia Walsh Smith's Official Website - Videos”. 
  112. ^ „Mr Giovanni Di Stefano v Sunday Mail”. Press Complaints Commission. 4. 5. 2012. Arhivirano iz originala 15. 5. 2012. g. Pristupljeno 13. 5. 2012. 
  113. ^ „For the record.(News)(Correction notice)”. Sunday Mail. 29. 4. 2012. Arhivirano iz originala 23. 3. 2015. g. 
  114. ^ „Di Stefano: The 'Devil's Advocate' in the Dock”. Court News UK. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 13. 4. 2013. 
  115. ^ „The Crown Court at Southwark Daily List for 28 January 2013”. CourtServe. Pristupljeno 29. 1. 2013. [mrtva veza]
  116. ^ „Di Stefano tells of links to Saddam, bin Laden, Mugabe and Milosevic”, The Herald, 7. 3. 2013 
  117. ^ Cheston, Paul (28. 3. 2013). „Jailed: Bogus lawyer who conned £1m from clients”. Evening Standard. London. 
  118. ^ Bogus lawyer Giovanni Di Stefano convicted, Crown Prosecution Service, 27. 3. 2013, Arhivirano iz originala 10. 7. 2013. g., Pristupljeno 7. 5. 2013 
  119. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 2014-09-30.  |first=Eamon| last= Dillon |date = 4. 4. 2014
  120. ^ „Di Stefano on board at Dens”. BBC Sport. 7. 8. 2003. Pristupljeno 2010-01-04. 
  121. ^ „B92 reveals: Arkan planned UEFA chief murder”, Insajder (Insider), B92, 21. 1. 2008, Arhivirano iz originala 4. 11. 2012. g. 
  122. ^ „'Swindler' di Stefano at centre of Shels shocker”, Irish Independent, 21. 4. 2006 
  123. ^ Jackson, Keith; Campbell, Iain (13. 3. 1999). „DUN DEAL; Serb Dens link is sealed as Marr denies go-ahead.”. Daily Record (Glasgow, Scotland). [mrtva veza]
  124. ^ „Dundee bidder claims smear campaign”, The Herald, 26. 4. 1999 
  125. ^ „Article: Is this any way to run a football club?”, Scottish Daily Record & Sunday, 16. 4. 1999 
  126. ^ Mike Reynolds; Phil Harris (jun 2002). „Canaries sing for stakeholder power” (PDF). Department for Culture, Media and Sport. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 12. 2006. g. Pristupljeno 2007-11-08. 
  127. ^ a b Graham Dunbar, Recipe for disaster (175), When Saturday Comes, Arhivirano iz originala 22. 05. 2012. g., Pristupljeno 31. 05. 2020 
  128. ^ „Cobblers Deal Off”. BBC Sport. 27. 8. 2002. Arhivirano iz originala 24. 06. 2003. g. Pristupljeno 2007-11-05. 
  129. ^ „Di Stefano steps down”. BBC Sport. 22. 1. 2004. Pristupljeno 2007-11-05. 
  130. ^ Martin Hannan (9. 11. 2003). „Dual investigations pile more pressure on Dundee's beleaguered benefactor”. Scotland on Sunday. Arhivirano iz originala 22. 1. 2016. g. 
  131. ^ Huband, Graham (23. 1. 2004). „Di Stefano quits but still has eyes for Dundee FC”. The Courier (Dundee). Arhivirano iz originala 2. 1. 2008. g. Pristupljeno 2008-04-20. 
  132. ^ „Di Stefano requests Shels talks”. BBC Sport. 20. 4. 2006. Pristupljeno 2007-05-24. 
  133. ^ „Statement regarding Di Stefano's interest in investing in the club”. Shelbourne Football Club. Arhivirano iz originala 15. 02. 2018. g. Pristupljeno 31. 05. 2020. 
  134. ^ O'Hehir, Paul (4. 4. 2006), „Waterford deny Di Stefano talks”, The Irish Times 
  135. ^ Drogs deny di Stefano investment talks, BreakingNews.ie, 25. 4. 2006 
  136. ^ „Drogheda not for sale”, The Irish Times, „Drogheda United and Waterford United have denied having had any contact with Giovanni Di Stefano (...)” 
  137. ^ „Saddam's lawyer wants to help Canaries”. 24. 10. 2007. Arhivirano iz originala 6. 7. 2009. g. Pristupljeno 2007-11-08. 
  138. ^ Thomas Pitrel; Pierre Boisson (2. 2. 2011), Di Stefano: "Je veux racheter l'AS Monaco" (I want to redeem the AS Monaco) (na jeziku: French) (83) 
  139. ^ „L’ASM entre les mains de "l’avocat du Diable"? (The ASM in the hands of "the Devil's advocate"?)”, Monaco Hebdo, 23. 2. 2011, Arhivirano iz originala 16. 02. 2018. g., Pristupljeno 18. 04. 2021 
  140. ^ a b Jason O'Toole (30. 8. 2008). „A collaboration with the sultry Italian singer JustCarmen has propelled Ireland's '60s hit machine, The Bachelors, back into the limelight”. 
  141. ^ „JustCarmen: I wish u love”. cdbaby.com. Arhivirano iz originala 04. 10. 2012. g. Pristupljeno 31. 05. 2020. 
  142. ^ „The Next Time: CD Giovanni Di Stefano available soon”. Studio Legale Internazionale. Arhivirano iz originala 6. 7. 2009. g. 
  143. ^ „The Next Time – Limited Edition”. cdbaby.com.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. februar 2009)
  144. ^ MacDonell, Hamish (3. 3. 2005). „Saddam's lawyer eyes Dundee poll”. The Scotsman. Edinburgh. Pristupljeno 2008-04-20. 
  145. ^ „The Electoral Commission Register of political parties”. 
  146. ^ Electoral Commission register of party finances and statements of account
  147. ^ „A date with the devil's advocate - Features - Interview - Hot Press”. 
  148. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 19. 8. 2008. g. Pristupljeno 2007-12-30. 
  149. ^ Gorodisky Daria; Stella Gian Antonio (23. 4. 1999). „Elezioni europee, la carica dei 58 simboli”. Corriere della Sera. 
  150. ^ A.L.D. (16. 1. 1993), „Oferta de Sandhurst por Viajes Meliá el mismo dia que Global retira la suya”, ABC (na jeziku: Spanish), str. 39 
  151. ^ „Mine 'saved from closure'”, BBC News, 25. 11. 1999 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђовани_Ди_Стефано&oldid=27777921”