Đorđe Bajić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đorđe Bajić
Đorđe Bajić na Beogradskom sajmu knjiga 2015. godine
Lični podaci
Datum rođenja21. jul 1975.
Mesto rođenjaBeograd, SFRJ

Đorđe Bajić (Beograd, 21. jul 1975) srpski je pisac, filmski i književni kritičar.

Kritika i žurnalistika[uredi | uredi izvor]

Po obrazovanju je magistar teorije umetnosti i medija.

Piše ili je pisao za City Magazine[1], Popboks, Yellow Cab, Huper, Pressing, NIN, Politikin Zabavnik, Filaž. [2] Njegov esej Srpski krimi film: Ubistvo na podmukao i na svirep način i iz niskih pobuda Živorada Žike Mitrovića uvršten je u zbornik Novi kadrovi: skrajnute vrednosti srpskog filma [3]

Sa Ivanom Velisavljevićem i Zoranom Jankovićem objavio je dve knjige kritika: Kritički vodič kroz srpski film, 2000-2017 [4] i Najbolji srpski filmovi 21. veka. [5] Knjiga „Kritički vodič kroz srpski film, 2000-2017“ autora Đorđa Bajića, Zorana Jankovića i Ivana Velisavljevića, objavljena je u izdanju Filmskog centra Srbije. „Kritički vodič kroz srpski film, 2000-2017“, najavljen je kao jedinstvena knjigu u našoj kulturi koja sadrži kritičke tekstove o svim srpskim dugometražnim igranim filmovima prikazanim u redovnoj bioskopskoj distribuciji ili na festivalima u periodu od 2000. do 2017. godine[6]. Ovo kapitalno izdanje trojice predanih i istrajnih srpskih kritičara mlađe generacije i ljubitelja srpskog i jugoslovenskog filma temelji se, između ostalog, i na njihovom dugogodišnjem kritičarskom iskustvu u štampanim i elektronskim medijima i što su se u svom radu specijalizovali upravo za srpski film[7]. Knjiga na engleskom jeziku The Best Serbian Films of the 21st Century autora Đorđa Bajića, Zorana Jankovića i Ivana Velisavljevića nadovezuje se na hvaljeno hit-izdanje, kritičarski zbornik Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017 iste autorske trojke. Nova knjiga sadrži njihove kritike najboljih i najuspešnijih srpskih igranih filmova od početka 21. veka do 1. januara ove godine. Kako je u svom predgovoru istakao Miroljub Stojanović, urednik ove knjige ali i urednik izdavaštva u FCS-u, „u pitanju je potpuno nova knjiga, knjiga koja najpre svojim sadržajem, apdejtovanjem u odnosu na najnoviju filmsku produkciju, a pre svega profilisanim konceptom, vrlo konzistentno ali i polemički, kroz optiku svojih autora, nudi hijerarhiju srpskog igranog filma u ovom milenijumu“.[8]

Spisateljska karijera[uredi | uredi izvor]

Krajem 2010. godine, beogradska izdavačka kuća Paladin je objavila Bajićev prvi roman Ostrvo prokletih.[9] Roman Ostrvo prokletih je početkom 2013. godine osvojio treće mesto u kategoriji Najbolji srpski roman sa elementima fantastike u okviru Izbora najboljeg SF, horor i fentezi romana.[10] Ispred Ostrva prokletih našli su se samo Kneževićev Crni cvet i Pekićevo Besnilo. Drugi roman, triler Žuta kabanica, objavio je u junu 2013. godine.[11] Treći roman, takođe u izdanju Čarobne knjige, Jedno đubre manje, svoju premijeru je imao 25. oktobra 2015. godine, na šezdesetom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. [12] Roman u nastavcima Crveni sneg, izlazio je na sajtu Before After u oktobru 2015. godine.[13] Svoj peti roman, Bajić je objavio za izdavačku kuću Laguna, 6. aprila 2021. godine. U pitanju je misterija Smrt u ružičastom, napisan treći ali hronološki prvi roman u kome važnu ulogu igra inspektor Nikola Liman.[14]

Prijem kod kritike[uredi | uredi izvor]

Hrvatski kritičar Davor Šišović je Ostrvo prokletih pohvalio u Glasu Istre i na svom blogu Knjige za plažu, te naglasio: „Uspio je Đorđe Bajić mnogo toga sabiti između korica svoga romana. Iako mu je ishodište na dalekom Zapadu, u priču su umiješani i likovi porijeklom s Balkana; iako je parodijski, ovaj je roman u neku ruku i apokaliptičan; iako ima vlastitu originalnu priču, znalci će u tekstu iščitati i čitav niz literarnih i filmskih posveta (što je u hororu postalo gotovo pa pravilo, pogotovo u zombijevskom hororu); na jednoj razini ovaj se roman može čitati i kao još jedna u nizu priča o sukobu elita i supkulturnih grupa; i naposletku - zabavan je, jako je zabavan." [15]

Srpski kritičar Mića Vujičić je u dnevnom listu Blic napisao „Iako u svom prvencu nepretenciozno ispisuje čistu palp priču, trudeći se da ispoštuje sva pravila žanra, nemoguće je ne primetiti ponešto od te pop erudicije. Đorđe Bajić se igra pričom, ali ne zauzima ciničan odnos prema materiji čije je sve tokove očigledno dobro izučio, već pre stvara utisak da u svemu tome gurmanski uživa."[16] Irena Javorski je u književnom dodatku lista Blic napisala da je roman Ostrvo prokletih je pravi primer žanrovske literature u svom najkomercijalnijem obliku, „idealno štivo za plažu“, i dodala: „Poludetektivska fabula građena je po principu dodavanja mnoštva likova i sadržaja (informacija) koji se više tiču njih, a manje same radnje romana, plus većina dijaloga se čini zamornim, čime se unazađuje glatko vođenje čitaoca ka grandioznom finalu priče koja, na naivan način, donosi kritiku kapitalizma."

Makedonski kritičar Zlatko Geleski je u magazinu Košmar napisao: „Neka neko pod hitno javi Tarantinu i Rodrigezu da se okanu kauboja i mačeta, i late adaptiranja Ostrva prokletih. Knjiga je kao stvorena za njih; tu su na jedno mestu: đalo, vampiri, zombi patuljci i klovnovi, eksploatacija, palp, heroina spremna da ubije, reference na pop-kulturu i porno glumce... Do kraja romana svaki čitalac će poželeti da postane član Agencije!"[17]

O romanu Jedno đubre manje, Vladimir Petrović je napsao: „Sledujući pravilima žanrovske književnosti, Bajić stvara delo sa dobrim zapletom i ništa manje zanimljivim nabojem. Uzori su mu svakako takozvana tvrdo kuvana kriminalistička dela, čiji su najznačajniji predstavnici Dašijel Hemet i Rejmond Čendler. Svet u kojem haraju kontroverzni biznismeni, starlete, prostitutke i bogati naslednici, sjedinjen sa intrigama koje se pletu između vlasti i kriminalnih struktura, a začinjen sa puno droge, alkohola i smrti, rasturiće prkosni, nepotkupljivi i od života umorni detektiv, baš kako to i biva u „tvrdo kuvanim“ klasicima detektivskog žanra. Ipak, bitno je i to što Bajić ne staje samo na tome dajući Jednom đubretu manje izuzetno važan vremenski i lokalni šmek.“[18]

Kritičar Dejan Ognjanović je priču Bajićevu priču Roga u U vrzinom kolu istakako kao najbolju u zbirci[19], dok je kritičarka Milica Cvetković Rogu opisala sledećim rečima: „Priča je toliko interesantna da sam je pročitala u dahu. Pisana u formi istraživačkog novinarskog projekta koji se bavi rasvetljavanjem misterije bizarnog krvavog pira od pre četrdeset godina, uspeva da zamuti granicu između onoga što doživljavamo kao stvarnost ili fikciju. Toliko je vešto ispričana da deluje kao sasvim legitiman događaj. Literarni kvalitet je na visokom nivou.“[20]

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Srpski krimi film: Ubistvo na podmukao i na svirep način i iz niskih pobuda Živorada Žike Mitrovića, esej u zborniku Novi kadrovi: skrajnute vrednosti srpskog filma (Clio, 2008);
  • Ostrvo prokletih (Paladin, 2010), roman;
  • Crna zvezda (Paladin, 2012), noveleta u okviru antologije U znaku vampira;[21]
  • Žuta kabanica (Čarobna knjiga, 2013), roman.[11]
  • Balamska avet (Paladin, 2014), noveleta u okviru antologije HAARP i druge priče o teorijama zavere.
  • Jedno đubre manje (Čarobna knjiga, 2015), roman.
  • Crveni sneg (2015-2016), roman u nastavcima.
  • Roga (Strahor, 2017), priča u okviru antologije U vrzinom kolu.[22]
  • Žena u ogledalu (Solaris, 2017), priča u okviru antologije Strah i trepet: Srpska horor priča.[23]
  • Košuta (Kostaniotis, 2018), noveleta u okviru antologije BalkaNoar (objavljeno na grčkom).[24]
  • Kritički vodič kroz srpski film, 2000-2017. (Filmski centar Srbije, 2018), knjiga kritika (zajedno sa Zoranom Jankovićem i Ivanom Velisavljevićem).
  • The Best Serbian Films of XXI Century (Filmski centar Srbije, 2019), knjiga kritika na engleskom (zajedno sa Zoranom Jankovićem i Ivanom Velisavljevićem).
  • Besnilo 2.0 (Laguna, 2020), priča u okviru antologije Pre vremena čuda[25]
  • Smrt u ružičastom (Laguna, 2021), roman.[26]
  • Umri ljubavi (Laguna, 2023), roman.[27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Spisak autora portala Siti Magazin”. 
  2. ^ „Biografija na sajtu Art-Anima”. Art-anima.com. 25. 12. 2012. Arhivirano iz originala 14. 08. 2014. g. Pristupljeno 16. 3. 2013. 
  3. ^ [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. фебруар 2017) "Popboks": Novi kadrovi – Skrajnute vrednosti srpskog filma
  4. ^ [2] Делфи кљижаре: Критички водич кроз српски филм, 2000-2017
  5. ^ [3] City Magazine - Прва промоција књиге "The Best Serbian Films of the 21st century"
  6. ^ „KRITIČKI VODIČ KROZ SRPSKI FILM 2000/2017 - Ivan Velisavljević, Zoran Janković, Đorđe Bajić”. www.delfi.rs. Приступљено 2020-08-24. 
  7. ^ A.Ć, Piše:. „„Kritički vodič kroz srpski film, 2000-2017“”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-08-24. 
  8. ^ „THE BEST SERBIAN FILMS OF THE 21ST CENTURY - Zoran Janković, Đorđe Bajić, Ivan Velisavljević”. www.delfi.rs. Приступљено 2020-08-24. 
  9. ^ „Биографија на сајту Дома омладине Београда”. Domomladine.org. Приступљено 16. 3. 2013. 
  10. ^ „Резултати Избора најбољег СФ, хорор и фентези романа у организацији радио емисије Поглед из свемирског брода”. Sfpogled.net. 31. 1. 2013. Архивирано из оригинала 07. 02. 2013. г. Приступљено 16. 3. 2013. 
  11. ^ а б Званични сајт Чаробне књиге, Приступљено 28. 6. 2013.
  12. ^ Званични сајт Чаробне књиге, Приступљено 28. 6. 2013.
  13. ^ Црвени снег - викенд роман у наставцима
  14. ^ „Misterija puna preokreta i uzbuđenja – „Smrt u ružičastom“ u prodaji od 6. aprila | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-04-06. 
  15. ^ [4] Порно-глумице у раљама зомбија (Књига за плажу, 22.03.2011), Приступљено 4. 5. 2013.
  16. ^ Приказ објављен у дневном листу Блиц, 15. маја 2011. године Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2012), Приступљено 4. 5. 2013.
  17. ^ Скен оригиналног текста на македонском, Приступљено 4. 5. 2013.
  18. ^ „Jedno đubre manje – Đorđe Bajić”. Čitaonica, mesto za dobre knjige (на језику: српски). 2016-06-11. Приступљено 2020-08-24. 
  19. ^ Ognjanovic, Dejan (четвртак, 15. новембар 2018). „Кљижевни прикази”. The Cult of Ghoul. Приступљено 2020-08-24.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  20. ^ „Autostoperska paralela – U vrzinom kolu, grupa autora | Autostoperski vodič kroz fantastiku” (на језику: енглески). 2017-10-22. Приступљено 2020-08-24. 
  21. ^ Krojač web dizajn (25. 2. 2013). „Књижара Вулкан - У знаку вампира”. Knjizare-vulkan.rs. Приступљено 16. 3. 2013. [мртва веза]
  22. ^ [5] Архивирано на сајту Wayback Machine (21. jul 2019) Autostoperski vodič kroz fantastiku: U vrzinom kolu, grupa autora
  23. ^ [6] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. mart 2022) Knjige na dlanu: Antologija srpske horor priče
  24. ^ [7] Pisci iz Srbije u antologiji BalkaNoar
  25. ^ „Pre vremena čuda - Grupa autora | Laguna”. www.laguna.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-24. 
  26. ^ „Smrt u ružičastom - Đorđe Bajić | Laguna”. www.laguna.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-04-06. 
  27. ^ „Umri, ljubavi! - Đorđe Bajić | Laguna”. www.laguna.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-09-23. 
Ikona za klice

Ovaj biografski članak vezan za književnika je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Бајић&oldid=26242970”