Javno zdravlje

Javno zdravlje (doslovnim prevođenjem termina engl. public health) ili narodno zdravlje je društveno delovanje kojim se želi poboljšati zdravlje i kvalitet života i produžuti životni vek celokupnog stanovništva neke zemlje ili prostora na Zemlji, promocijom zdravlja, prevencijom bolesti ili primenom nekih drugih oblika zdravstvene zaštite.

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nesposobnosti. Zdravo stanovništvo je neophodno za postizanje strateških, socijalnih i ekonomskih ciljeva svakog društva i države i zato su brojne akcije u oblasti javnog zdravlja, kolektivni napor od strane zajednice (države) usmeren ka pojačavanju kontrole koju zajednica ima nad determinantama zdravlja, i posledično, nad unapređenjem zdravlja. Zbog toga svaka država nalazi svoj interes u oblasti javnog zdravlja, i maksimalno svojim mogućnostima pruža podršku za neprekidni razvoj i unapređenje ove oblasti. Tako sve državne zajednice nastoje da obezbede što veću dostupnost javnog zdravlja, koja mora biti takav da je odgovarajuća zdravstvena služba na raspolaganju ili dostupna, da zadovolji potrebe svih njenih korisnika, kao i opseg u kome su zdravstvene usluge dostupne prema odgovarajućem obimu i mestu, kao deo plana zdravstvene zaštite neke zemlje ili teritorije.

Briga za javno zdravlje je obaveza SZO i svih zemalja sveta

Osnovni pojmovi

Lingvistički aspekti naziva javno zdravlje odnosno narodno zdravlje

Nazivi javno zdravlje i javno zdravstvo uvedeni su u zvaničnu, institucionalnu upotrebu u Srbiji promenom republičkih propisa u toku prve decenije 21. veka, kada je izvršena promena dotadašnjih naziva; narodno zdravlje, zaštita zdravlja i zdravstvena zaštita, ne smo u zakonskim, pravnim aktima nego i u nazivima brojnih medicinsko–zdravstvenih ustanova.

Terminološki naziva javno zdravlje i javno zdravstvo, najverovatnije je nastao kao potrebe doslovnog prevođenja engleskog termina engl. public health na srpski jezik, uprkos postojanju već ustanovljenog naziva narodno zdravlje, koji se tradicionalno upotrebljavao još od kraja 19. veka.

„ Stručnjaci iz oblasti medicine, pozivajući se na istorijske i stručne činjenice, pokušavali su da ukažu na terminološku manjkavost novih prevodnih naziva, imajući u vidu pre svega nepodudarnost konceptualnog opsega novoimenovanog pojma „javno zdravlje“ i izvornog pojma „narodno zdravlje“, ali i nedovoljnu leksičko-semantičku prozirnost naziva javno zdravlje u srpskom jeziku. S druge strane, i anglisti su s aspekta prevođenja i semantičkih odnosa između engleske lekseme public i njenih prevodnih ekvivalenata u srpskom jeziku, utvrdili neadekvatnost prevedenog naziva javno zdravlje. Tako su i medicinski stručnjaci i anglisti dali primat upotrebe sintagmi narodno zdravlje. ”

Imajući u vidu da je javno zdravlje zvanični terminološki izraz čija primena je regulisan republičkim propisima u Srbiji, u ovom tekstu kao takav on će biti i korišćen, bez obzira na to što se sa tim ne slažu srpski lingvisti i brojni lekari.

Značaj

Često se na izdatke za zdravlje u pojedinim sredimana gleda kao na kratkotrajni trošak i „neracionalno bacanje novca“, a ne kao dugoročna investicija društva. Tek s kraja 20. veka, sredstva uložena u javno zdravlje prepoznaju se kao ključni pokretač ekonomskog rasta jednog države.

Zdravlje je stanje kod ljudi, zahvaljujući kojem mogu do kraja da ispune i ispolje sopstvene funkcionalne kapacitete i potencijale, koji im sa druge strane dozvoljavaju da vode jedan samostalan, društveni i ekonomski produktivan život. Zato za zdravlje kažemo da je tesno povezano sa ekonomskim rastom i održivim ekonomskim razvojem. Postoje brojni dokazi da ulaganje u javno zdravlje evidentno doprinosi razvitku ekonomije jedne države i obrnuto:

Dobro zdravlje, prema podacima SZO, poboljšava očekivano trajanja životnog veka pri rođenju za 10%, povećava ekonomski rast za 0,35% godišnje.

Loše zdravlje, predstavlja veliko finansijsko opterećenje za zajednicu. Oko 50% razlike u privrednom rastu između bogatih i siromašnih zemalja je zbog lošeg zdravlja i kratkog očekivanog trajanja životnog veka.

Definicije javnog zdravlja

Najstariju definiciju javnog zdravlja dao je profesor Čarls Edvard Vinslov:

„ Javno zdravlje je nauka i umetnost sprečavanja bolesti, produženja života, unapređenja mentalnog i fizičkog zdravlja, efikasnosti kroz organizovane napore zajednice za zaštitu životne okoline, kontrolu infekcija u zajednici, edukaciju individua o principima lične higijene, organizovanje zdravstvene službe za ranu dijagnozu i preventivnu terapiju bolesti i razvoj socijalnih mehanizama koji će obezbediti da svaka individua u zajednici ima standard života koji će joj omogućiti da očuva zdravlje. ”

U Američkom rečniku termina stoji da je javno zdravlje:

„ Nauka i praksa zaštite i unapređenja zdravlja u lokalnoj zajednici putem preventivne medicine, zdravstvenog vaspitanja, kontrole zaraznih bolesti, sanitarnog nadzora i praćenja ekološkog hazarda ”

Svetska zdravstvena organizacija javno zdravlje definiša kao:

„ Nauku i umetnost unapređenja zdravlja, sprečavanja bolesti i produženja života ljudi kroz organizovane napore zajednice. ”

Zdravlje, zdravstveno stanje i kvalitet života stanovništva

Zdravlje i kvalitet života ljudi predstavljaju preduslov razvoja, unapređenja i prosperiteta jedne države. Zdravlje je izvor svakodnevnog života, a ne samo predmet življenja, i zato je pozitivan koncept koji u prvi plan stavlja društvene i lične potencijale (resurse), kao i fizičke sposobnosti.

Zdravo stanovništvo je neophodno za postizanje strateških, socijalnih i ekonomskih ciljeva svakog društva i države, i zato svaka država nalazi svoj interes u promociji javnog zdravlje, što se oslikava kroz podršku koju je država spremna da pruži za razvoj i unapređenje ove oblasti.

U oblasti javno-zdravstvene zaštite stanovništva i rada zdravstvene službe u dvadesetom veku, postoji mreža instituta i zavoda za javno zdravlje, čiji rad se ogleda u unapređenju zdravlja stanovništva, a pre svega u sprečavanju masovne pojave zaraznih, nezaraznih bolesti i traumatizma, bolestima koje su u prošlosti a i danas predstavljale vodeći zdravstveni problem.

Zahvaljujući ubrzanom socijalno-ekonomskom razvoju, sprovođenjem mera i aktivnosti u prevenciji zdravlja su:

• suzbijanja, eliminacije i iskorenjivanje zaraznih bolesti,
• saniranjem životne sredine,
• poboljšanje zdravlja majki i dece,
• obezbeđenju zdravije pijaće vode i hrane,
• prepoznavanju mnogih faktora rizika po zdravlje stanovništva

Pokazatelji zdravstvenog stanja i determinante zdravlja

Pokazatelji zdravstvenog stanja i determinante zdravlja upućuju na sledeće konstatacije:

• veliki broj stanovnika oboleva, prerano umire ili biva onesposobljeno usled bolesti i povreda koje su značajnim delom mogu sprečiti
• vodeće bolesti i povrede dele zajedničke faktore rizika kao što su: pušenje, nepravilna ishrana, zloupotreba alkohola, fizička neaktivnost, gojaznost, stres
• vodeće bolesti i povrede su i direktno povezane sa socijalnim i ekonomskim determinantama zdravlja, odnosno nesrazmerno prisutniji kod siromašnog i vulnerabilnog stanovništva, što doprinosi nejednakosti u zdravlju unutar jedne zemlje postoje značajne razlike u dostupnosti i kvalitetu rada zdravstvene službe u različitim delovima sveta, pojedinih regiona ili zemalja

Učesnici u sprovođenju javnog zdravlja

Problemi u funkcionisanju sistema javnog zdravlja i zdravstveno stanje stanovništva su problemi u čijem rešavanju treba da učestvuju svi akteri koji sprovode javno zdravlje u nekoj zemlji.

Vodeću ulogu u oblasti javnog zdravlja u Republici Srbiji i mnogim zemljama sveta imaju specijalizovani zavodi i instituti za javno zdravlje. Ove ustanove u cilju obavljanja specifičnih delatnosti organizuju se na državnom, regionalnom i gradskom nivou. Njihov glavni zadatak im je da koordiniraju sveobuhvatnu oblast javnog zdravlja i neposredno učestvuju u promociji zdravlja, prevenciji bolesti, unapređenju fizičkog i mentalnog zdravlja stanovništva, zaštitu životne i radne sredine u saradnji sa drugim relevantnim ustanovama i organizacijama. Prema Međunarodnom udruženju nacionalnih zavoda za javno zdravlje ove ustanove se definišu kao:

„ Ključni činioci u podršci delovanja zdravstvenih sistema, ostvarivanjem mandata javnog zdravlja kroz procenu zdravlja naroda, praćenja bolesti i povreda, unapređenja zdravlja, sprečavanja bolesti i povreda, zaštitu zdravlja i pripremu i reagovanje na vanredne situacije. ”

Pored zavoda i instituta za javno zdravlje, javnim zdravljem bave se i mnoge druge ustanove, od kojih su neke direktno uključene u zdravstveni sistem, kako bi posredno doprinele kvalitetu javnog zdravlja. Ustanove koje predstavljaju deo zdravstvenog sistema mogu biti:

• Ministarstvo zdravlja
• Domovi zdravlja
• Državne zdravstvene ustanove
• Privatne zdravstvene ustanove
• Stručne Komisije i tela
• Lekarska i druge komore zdravstvenih radnika.

Pored navedenih institucija, značajan doprinos u sprovođenju javnog zdravlja daju i:

• Lokalna samouprava
• Komunalne i inspekcijske službe
• Nevladine organizacije
• Mas-medija
• Udruženje građana-volontera
• Verske organizacije
• Predškolske institucije, škole, univerziteti i fakulteti
• Škole javnog zdravlja
• Referentne Institucije ili službe
• Domaće i strane agencije
• Institucije kulture.

Staro i novo javno zdravlje

Javno zdravlje, kako je to uređeno u Zakonu o javnom zdravlju Republike Srbije.; „se uređuje ostvarivanje javnog interesa, stvaranjem uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja putem sveobuhvatnih aktivnosti društva usmerenih na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja stanovništva, očuvanje životne i radne okoline, sprečavanje nastanka i uticaja faktora rizika za nastanak poremećaja zdravlja, bolesti i povreda, način i postupak, kao i uslovi za organizaciju i sprovođenje javnog zdravlja“.

Staro javno zdravlje

Prvobitno je javno zdravlja, kasnije nazvano „staro javno zdravlje“, imalo uži obim obaveza i bavilo se uglavnom po zdravlje rizičnim faktorima, vazduhom i vodom, sigurnom hranom, rešavanjem infektivnih, toksičnih i traumatskih uzroka smrti.

U periodu takvog razmišljanja u oblasti javnog zdravlja, mentalni, socijalni i zdravstvene problemi u jednom društvu koji mogu da deluju na intenziviranje međusobnih efekata ponašanja i blagostanja osoba manjinskih grupa. Isitovremeno iz dana u dan bolesti zavisnosti, seksualno prenosive bolesti nasilje i zloupotreba ovih osoba s jedne strane, i zdravstveni problememi kao što su brojne bolesti (specifične samo za pojedine manjinske grupe), depresija i aksioznost s druge strane, su sve više bivali rasprostranjeni među manjinskim grupama i otežavali im da se sa njima izbore u uslovima visoke nezaposlenosti, niskih primanja, (što često ograničava i njihovo obrazovanje), rodne i polne diskriminacije, nezdravog načina života i zdravstvene, verske, pravna i druge diskriminacije .

Novo javno zdravlje

Sagledavajući napred navedene ali i druge sve brojnije probleme javnog zdravlja, posebno manjinskih i zdravstveno ugroženjnih grupa, SZO je proširila obaveze javnog zdravlja. Tako je nastala definicija novog javnog zdravlja, sa mnogo širim i sveobuhvatnijim obavezama.

Pored klasičnih oblasti javnog zdravlja, nasleđenih iz starog javnog zdravlja, „novo javno zdravlje“, nastoji da se bavi i problemima koji se odnose i na pravično korišćenje zdravstvenih usluga, ekologiju, javnu-zdravstvenu politiku, povezanost zdravlja sa socijalnim i ekonomskim razvojem, (Ncayiyan et al. 1995) u kome svoja prava obezbeđuju i osobe manjinskih grupa, kao što su npr. homoseksualno orijentisane osobe, koje su odlukom SZO priznate kao mentalno i fiziološki zdrave, i koje se ne razlikuju od većinske heteroseksualne populacije, na koje se donedavno uglavnom nisu odnosila brojna prava iz javnog zdravlja.

Osnovne karakteristike novog javnog zdravlja su:

• prevencije kao primarna strategija intervencije u javnom zdravlju,
• zasnovanost na brojnim disciplinama (multi-disciplinarni pristup javnom zdravlju),
• zasnovanost javnog zdravlja na ideji socijalne pravde,
• povezanost javnog zdravlja sa vladinom i javnom politikom.

Načela

Sveobuhvatne aktivnosti društva u oblasti javnog zdravlja koje su usmerene na očuvanju fizičkog i psihičkog zdravlja stanovništva, očuvanje životne i radne sredine, sprečavanju nastanka i uticaja faktora rizika za nastanak poremećaja zdravlja, bolesti i povreda, način i postupak, kao i uslovi za organizaciju i sprovođenje javnog zdravlja načelno se zasnivaju na sledećim principima-načelima:

1. Naučna zasnovanost

Naučna zasnovanost javnog zdravlja podrazumeva da se delatnosti zasnivaju na naučno proverenim i dokazanim metodama i postupcima koji se u praksi primenjuju radi i očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva.

2. Ekonomičnost i efikasnost

Ekonomičnost i efikasnost u javnom zdravlju se obezbeđuje i ostvaruje postizanjem najboljih mogućih rezultata u odnosu na raspoloživa finansijska sredstva, odnosno postizanjem, uz najniži utrošak sredstava, najvišeg mogućeg nivoa zdravlja.

3. Zdravlje u svim politikama

Prisustvom zdravlja u svim politikama nekog društva ostvaruje se primenom principa očuvanja i unapređenja zdravlja u pozitivnim zakonskim aktima i planovima svih sektorskih politika.

4. Međusektorska saradnja, multidisciplinarni i interdisciplinarni pristup

Međusektorska saradnja, multidisciplinarni i interdisciplinarni pristup očuvanju i unapređenju zdravlja ostvaruje se neprekidnim unapređivanjem saradnje zdravstvenih ustanova koje obavljaju delatnost u oblasti javnog zdravlja sa ostalim učesnicima u javnom zdravlju.

5. Jačanje građanske inicijative u oblasti javnog zdravlja

Jačanje građanske inicijative u oblasti javnog zdravlja postiže se povećanjem svesti o značaju brige o sopstvenom zdravlju i zastupanju zdravlja.

6. Usmerenost na stanovništvo kao celinu i na pojedine društvene grupe

Usmerenost na stanovništvo kao celinu i na pojedine društvene grupe realizuje se sprovođenjem mera na unapređenju zdravlja i prevenciji bolesti, kako stanovništva u celini tako i pojedinih društvenih grupa.

Opšti i specifični ciljevi javnog zdravlja

U donjoj tabeli navedeni su najčešće prisutni ciljevi u strategijama javnog zdravlja većine zemlje koji počivaju na sledećim principima i preduslovima za njihovo ostvarivanje:

Principi	Preduslovi
Odgovornost države i društva za zdravlje	Politika javnog zdravlja zasnovana na dokazima Uspostavljanje nacionalnih prioriteta
Svi oblici partnerstva za zdravlje	Iniciranje, kreiranje, sprovođenje akcija
Usmeravanje na populaciju i populacione grupe	Standardizacija podataka prema standardima Evropske unije
Orijentacija ka lokalnoj samoupravi Intersektorski i multidisciplinarni rad	Unapređenje kvaliteta javnog zdravlja
Socijalno-ekonomske determinante i faktori rizika	Brzo reagovanje u vanrednim situacijama

„ Opšti ciljevi imaju najveći potencijal za unapređenje zdravlja i smanjenje nejednakosti u zdravlju, a specifični ciljevi, kao dalja razrada i operacionalizacija opštih ciljeva, merljivi su, dostižni, realni i vremenski ograničeni. ”

Vidi još

• SZO
• Zdravlje
• Mentalno zdravlje
• Javno zdravlje i LGBT zajednica

Spoljašnje veze

• Institut za javno zdravlje Srbije
• Generalna direkcija za zdravlje Evropske unije
• Svetska zdravstvena organizacija