Jan Kolar

Jan Kolar
Jan Kolar
Lični podaci
Datum rođenja	(1793-07-29)29. jul 1793.
Mesto rođenja	Mošovce, Habzburška monarhija
Datum smrti	24. januar 1852.(1852-01-24) (58 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrijsko carstvo

Jan Kolar (slč. Ján Kollár; Mošovce, 29. jul 1793 — Beč, 24. januar 1852), poznat pod pseudonimom Čehobrat Protivšturski (slč. Čechobratr Protištúrsky) je bio slovački političar, pesnik i pisac, ideolog slovačkog narodnog preporoda i predstavnik češkog narodnog preporoda lingvista, arheolog, evangelistički sveštenik i glavni ideolog Panslavizma.

Biografija

Gimnazija "Jan Kolar" u Bačkom Petrovcu, prva polovina 20. veka

Poreklom je iz seljačko- zanatlijske porodice. Školovao se u Mošovicama i u gimnazijama u Kremnici, Banskoj Bistrici a od 1812.- 1815. godine na evangeličkom liceju u Bratislavi. Posle dvogodišnjeg rada u obrazovanju u Banskoj Bistrici nastavlja sa studijem od 1817.- 1819. godine na evangeličkom univerzitetu u Jeni. U Jeni je zajedno studirao sa mladim Srbinom Joksimom Novićem, preko koga je došao u bliži dodir sa južnoslovenskom kulturom.

Od 1819. godine počinje njegov tridesetogodišnji rad u Budimpešti, gde je bio evangelistički sveštenik. Godine 1835. se oženio Frederikom Šmidtovom, kćerkom evangeličkog sveštenika, koju je upoznao još 1817. godine. Njegove prijateljske veze sa Ljudovitom Šturom su narušavale zavođenje novog književnog slovačkog jezika koji je jako kritikovao. Tokom i posle revolucionarnih događaja 1848.- 1849. godine delovao je u Beču, u službama carskog dvora kao savetnik i „poverenik za pitanja Slovačke“. Tamo je "pobegao" 1848. godine od šovinistički raspoloženih Mađara. Predložio je samoupravu Slovačke i slovačke škole sa češkim nastavnim programom.

Zbog podrške dvoru tokom revolucije nagrađen je 1849. godine, tako što su ga imenovali za izvanrednog profesora slovenske arheologije na univerzitetu u Beču, gde se interesovao za arheološka istraživanja. Umro je u Beču 1852. godine.

Propovednik slovenske uzajamnosti

Slavenofil Kolar je tokom svog trodecenijskog bavljenja u Pešti izvršio veliki uticaj na mlade Srbe i Hrvate, koji su se tu školovali. Novinar iz Pešte, Teodor Pavlović je bio jedan od njegovih velikih sledbenika. Kolar je za studente sa juga Evrope bio duhovni vođa, učitelj, mentor. Kod njega u skromnom stanu čiji su zidovi bili pokriveni slikama znamenitih Slovena (među kojim i Srba), sastajala se povremeno slovenska omladina. Kolar je širio panslavističke ideje, budio nacionalnu svest kod omladine, potencirao je "Slavjanstvo". Tražio je taj "propovednik jugoslovenstva", da Sloveni na jugu kontinenta pređu na jedan jedinstveni književni jezik, kojim će se moći sačuvati i najlepše izraziti. Objavljivane u to vreme srpske narodne pesme bile su potvrda takvog mišljenja. Godine 1837. izašla je njegova knjiga "Slava dcere" (Kćer Slave), o slovenskoj književnoj uzajamnosti, u kojoj je izneo svoje najbolje ideje. Kolar je bio savremenik i prijatelj sa Vukom, Kopitarem, Gajem, Stratimirovićem, Stamatovićem, Vrazom i drugim kulturnim poslenicima. "Srpski letopis" je objavio prevode više njegovih spisa. Od 1833. godine bio je istaknuti član "Srpskog književnog društva" u Pešti, koje je osnovao Milovuk. Za njega razlike u veri nisu imale nikakav značaj; primarno mu je bilo slovensko bratstvo. Postio je otac Jan samo tri dana godišnje, a jedan od tih dana bio je srpski "Vidovdan" - kada je propalo srpsko carstvo na Kosovu polju. To je bio jedan od dokaza njegove privrženosti Srbima, o čijoj je junačkoj i stradalnoj prošlosti znao i sa pijetetom govorio. Postao je Jan Kolar od 11. juna 1842. godine korespodentni član (strani) Društva srpske slovesnosti u Beogradu.

Delo

Poezija

• Deploratio praesentis status Hungariae
• Básně (Pesme)
• Slávy dcera (Kćer slave)– njegovo životno delo koje je nastalo iz njegove zbirke pesama. Inspiracija za ovo delo je bila Danteova Božanska komedija. Delo je pisano anahronim jezikom i relativno je komplikovano.
• Písně světské lidu slovenského v Uhřích (Pesme slovačkog naroda u Ugarskoj)– dva dela koje je sakupio pomoću Pavel Josef Šafarika i drugih.
• Národnié zpievanky " (Narodne pevalice) u kome se nalaze dva svezka pesama svetskog neroda slovačkog u Ugarskoj.

Naučna dela

• O literárnej vzájemnosti mezi kmeny a nářečími slávskými (O literarnoj uzajamnosti između plemena i narečjima slovenskim) – U ovom delu širi svoje poglede na slovensku uzajamnost i Slovene smatra za narod koji ima 4 osnovna dijalekta:

1. ruski
2. poljski
3. srpskohrvatski
4. čehoslovački

• Sláva bohyně a původ jména Slavův čili Slavjanův (Slava boginje i povod imena Slavov ili Slavenov)
• Paměti (Pamćenja)

Udžbenici

• Čítanka(Čitanka)
• Slabikář(Bukvar)

Propovednička dela

• Nedělní, svátečné i příležitostné kázně a řeči od Jana Kollára(Nedeljne, svečane i prigodne propovedi i predavanja od Jana Kolara)

Putopisi

• Cestopis, obsahující cestu do Horní Itálie a odtud přes Tyrolsko a Bavorsko se zvláštním ohledem na slavjanské živly r. 1841 konanou(Putopis sa puta po Italiji. poznat i pod imenom Staroitalija slavenska) – U ovom delu je izrekao tvrdnju da su Italijani slovenskog porekla.

Dalje je napisao ceo red manjih dela, priloga za časopise i novine. Značan red ovih priloga se ticao jezika.

Galerija

• 
  Skulptura Jana Kolara u Mošovicama
• 
  Rodna kuća Jana Kolara
• 
  Muzej Jana Kolara u Mošovcama
• 
  Moto
• 
  Fotografija Jana Kolara
• 
  Naslovna strana Slávy Dcera (Kćer slave) (1852)

Literatura

• Národní muzeum v Praze (1846). Hlasowé o potřebě jednoty spisowného jazyka pro Čechy, Morawany a Slowáky. W kommissí u Kronbergra i Řiwnáče. 

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu SANU
• Životopis