Jan Čajak Mlađi
| Jan Čajak Mlađi | |
|---|---|
 Portret Jana Čajka Mlađeg, rad slikarke Zuske Medveđove | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 18. jul 1897. |
| Mesto rođenja | Selenča, Austrougarska |
| Datum smrti | 3. jul 1982. (84 god.) |
| Mesto smrti | Bratislava, Čehoslovačka |
Jan Čajak Mlađi (svk. Ján Čajak mladší (pseudonim Ján Blatňanský, Ján Svätojánsky, Junior); Selenča, 18. jul 1897 — Bratislava, 3. jul 1982) bio je slovački književnik, novinar, publicista, prevodilac i urednik, sin književnika Jana Čajka, i unuk pesnika Janka Čajka.
Obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Pohađao je gimnazije u Bačkom Petrovcu, Sarvašu, Novom Vrbasu i Novom Sadu. Evangelističku teologiju studirao je u Bratislavi i Prešovu (1915-1919). Obrazovanje je završio na Pedagoškom fakultetu u Beogradu 1925. godine.[1]
Karijera[uredi | uredi izvor]
Od 1919. godine radio je kao profesor u gimnaziji „Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu, gde je predavao slovački jezik i istoriju. Po okupaciji Jugoslavije u Drugom svetskom ratu 1941. interniran je u Mađarsku. U periodu 1942-1944. bio je urednik dnevnika Slovenská jednota u Budimpešti. Od 1945. godine bio je angažovan u Ministarstvu inostranih poslova Čehoslovačke u Budimpešti, a nakon 1948. bio je rukovodilac Odseka za štampu Povereništva za informisanje.[1] Od 1949. živi u Bratislavi, gde je bio urednik, publicista i prevodilac jugoslovenske književnosti. Penzionisao se 1960. godine.[2]
Povodom stogodišnjice rođenja oca Jana, posetio je svoje rodno mesto 1963. godine.
U okviru ciklusa Ličnosti verskog života, slovačka Televizija Bratislava je 1996. godine producirala dokumentarni film o životu Jana Čajka Mlađeg.[2]
Književni rad[uredi | uredi izvor]
Počeo je kao urednik i publicista. Uređivao je slovački časopis u Jugoslaviji Svit (Svit) i istovremeno je u njemu objavljivao recenzije i članke o aktuelnim temama vezanim za Slovačku i njenu književnost. Prve pripovetke objavio je u Svitu 1934. godine, dok je u časopisu Naš život, pored pripovetki, objavljivao i prevode. Na njegovo stvaralaštvo uticali su otac Jan, kao i Martin Kukučin, Jozef Gregor Tajovski i drugi autori. Pored romana, pripovetki i publicističkih dela, pisao je i istorijske eseje, spomenice i memoare, često se baveći osobama iz porodice ili piscima (Janko Čajak, Mihal Godra, Janko Kralj i drugi). Takođe je bio sakupljač slovačkih narodnih pesama u Jugoslaviji i koautor amaterskih etnografskih filmova iz života Slovaka u Jugoslaviji.[1]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Rozprávka o veľkom valachovi (1943)
- Dumný briežok, zbirka pripovedaka iz perioda Drugog svetskog rata (1943)
- Zuzka Turanová (1943)
- Zypa Cupák, satirični roman (1947)
- Po stopách generála Viesta, esejističke uspomene (1947)
- V zajatí na Holíčskom hrade, istorijski roman (1968)
- Miscellanea, ciklus istorijskih eseja (prvo objavljeni u časopisima 1971, a potom u formi knjige 1982)
- Báťa Ondriš Pazúrik, humoristička pripovetka
- Matej Hronec Bickoš, balada
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Ján Čajak, ml.”. www.litcentrum.sk.
- ^ a b „Ján Čajak ml.”. www.slovackizavod.org.rs.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
