Jelisaveta Čajkina
| jelisaveta čajkina | |||
|---|---|---|---|
 Jelisaveta Čajkina | |||
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 28. avgust 1918. | ||
| Mesto rođenja | Penovski rejon,  Ruska SFSR | ||
| Datum smrti | 23. novembar 1941. (23 god.) | ||
| Mesto smrti | Peno, Kalinjinska oblast Ruska SFSR,  Sovjetski Savez | ||
| Delovanje | |||
| Član KPSS od | 1939. | ||
| Učešće u ratovima | Veliki otadžbinski rat | ||
| Heroj | |||
| Heroj SSSR od | 6. marta 1942. | ||
| Odlikovanja |
| ||
Jelisaveta Ivanovna Čajkina (rus. Елизаве́та Ива́новна Ча́йкина; Penovski rejon, 28. avgust 1918 — Peno, Kalinjinska oblast, 23. novembar 1941), sovjetska partizanka, učesnica Velikog otadžbinskog rata i Heroj Sovjetskog Saveza.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođena je 28. avgusta 1918. godine u selu Runo u Penovskom rejonu u Tverskoj oblasti. Završila je osnovnu i srednju školu i nakon toga je radila u biblioteci jednog kolhoza. Godine 1937. je postala član Svesaveznog lenjinskog komunističkog saveza omladine (Komsomol) i bila član Rejonskog komiteta Komsomola u Penu. Od 1938. do 1939. godine je bila dopisnik lista „Lenjinski udarnik” i rukovodilac odeljenja za distrubuciju štampe u penovskoj kancelariji za štampu.[1][2]
Godine 1939. je postala član Svesavezne komunističke partije (boljševika) i bila je izabrana za sekretara Rejonskog komiteta Komsomola u Penu. Na ovoj dužnosti je dočekala početak Velikog otadžbinskog rata, juna 1941. godine. Nakon okupacije Kalinjinske oblasti, oktobra 1941. godine kao sekretar Rejonskog Komsomola pridružila se sovjetskim partizanima i bila borac Penovskog partizanskog odreda. Pored toga ilegalno je politički delovala i okupljala omladinu i komsomolce za pružanje otpora neprijatelju.[1]
Kao sposoban ilegalac, bila je od strane rukovodstva partizanskog odreda poslata u Peno da bi utvrdila jačinu nemačkog garnizona. Na putu za Peno, 22. novembra 1941. godine svratila je do jedne farme gde je živela njena drugarica. Prilikom dolaska na farmu bila je primećena od nekih ljudi, koji su je izdali Nemcima. Oni su je potom uhapsili i odveli u Peno. Tu je bila mučena kako bi odala druge partizanske saradnike i gde se krije partizanski odred. Pošto ništa nije htela da kaže neprijatelju streljana je sutradan 23. novembra 1941. godine.[1]
Ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a od 6. marta 1942. godine posthumno je proglašena za heroja Sovjetskog Saveza i automatski odlikovana Ordenom Lenjina[3]. Jelisaveta Čajkina je stradala svega dva dana nakon čuvene sovjetske partizanke Zoje Kosmodemjanske i pola meseca posle nje je proglašena za heroja. Čajkina je bila peta žena heroj Sovjetskog Saveza i druga, posle Zoje, koja je odlikovana za zasluge u Velikom otadžbinskom ratu.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Biografija Jelisavete Čajkine warheroes.ru
- ^ Biografija Elizabete Čajkine m-necropol.ru
- ^ Ukaz Prezidiuma Verhovnogo Soveta SSSR Ukaz Prezidiuma Verhovnogo Soveta SSSR «O prisvoenii zvaniя Geroя Sovetskogo Soюza tov. Čaйkinoй E. I.» ot 6 marta 1942 goda // Vedomosti Verhovnogo Soveta Soюza Sovetskih Socialističeskih Respublik : gazeta. — 1942. — 25 marta (№ 9 (168)). — S. 1.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- (jezik: ruski) Biografija Jelisavete Čajkine na sajtu Heroji zemlje
Partizanske proglašene za Heroje Sovjetskog Saveza | ||
|---|---|---|
Žene pripadnice sovjetskih partizanskih odreda tokom Velikog otadžbinskog rata koje su proglašene za Heroje Sovetskog Saveza | ||
| poginule |
|  |
| preživele | ||
.svg){kind=small}
