Joanis Kosos

Joanis Kosos
Joanis Kosos
Lični podaci
Datum rođenja	1. januar 1822.
Mesto rođenja	Tripoli, Grčka
Datum smrti	1. januar 1875. (53 god.)
Mesto smrti	Atina, Grčka
Umetnički rad
Polje	vajarstvo
Pravac	antika, neoklasicizam
Uticao na	Georgios Vrutosa

Joanis Kosos (Ιωάννης Κόσσος) — grčki vajar, jedan od prvih i najpoznatijih vajara savremene Grčke, autor mnogih spomenika i skulptura u Atini, Patrasu i drugim gradovima.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Joanis Kosos rodio se u porodici drvoresca Petrosa Kososa u Tripoliju (Τρίπολη), na Peloponezu. Odmalena je pomagao ocu u malom brodogradilištu na ostrvu Poros, praveći drvene skulpture za krme brodova. Godine 1847. upisuje umetničku školu (Athens School of Arts) gde uči vajarstvo pod rukovodstvom nemačkog skulptora klasiciste Kristiana Zigela (Siegel). Dobivši stipendiju Ministarstva pomorstva 1849. se obreo u Rimu gde studira na akademiji Sveti Luka (Accademia di San Luca). Posle završenih studija i dvogodišnjim boravkom u Parizu i Londonu, vratio se u Atinu 1855. godine i osnovao sopstveni studio, koji je postao škola za nekoliko vajara sledeće generacije. Dok je još bio student, njegov rad predstavljen je na izložbama na Nacionalnom tehničkom univerzitetu u Atini (1847, 1848). Učestvovao je i na izložbama „Olimpija“ (1859, 1870, 1875), kao i na međunarodnim izložbama u Parizu (1855), Londonu (1862). Na Svetskoj izložbi u Beču (1873) nagrađena je njegova alegorijska skulptura Grčke.

Kossosov učenik bio je i vajar Georgios Vrutos (Γεώργιος Βρούτος).

Tematika i stil[uredi | uredi izvor]

Birao je alegorijske i mitološke teme i radio spomenike i poprsja, posebno grčkih revolucionarnih heroja, pa se smatra nacionalnim vajarem. Inspiracija su mu bila klasične grčke skulpture i savremeni neoklasicistički radovi, što je i očekivano posle studija u Rimu. U njegovom opusu prevlađuju principi neoklasicizma: generalni pristup, idealizacija figure; bele, glatke površine, oči bez zenica, harmonične proporcije pojedinih delova i jasne konture.

Odabrana dela[uredi | uredi izvor]

1860. bista kneza Miloša Obrenovića.
1864. statua mecene Evangelosa Zapasa.

Nacionalna galerija u Atini:

1864. „Noć“
1867 bista italijanske glumice Adelaide Ristori

Propileji Atinskog univerziteta:

1871. statua Rige od Fere; prvi spomenik posle proglašenja Atine za prestonicu Grčke, otkriven za 50godičnjicu Grčke revolucije.
Statua Adamantiosa Koraisa; Kosos je uradio samo maketu, a statuu je dovršio Georgiosom Vrutos;
25 bisti heroja revolucije 1821.

Nacionalni park u Atini: