Ђорђе I Грчки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђорђе I Грчки
George I of Greece.jpg
краљ Ђорђе I
Датум рођења(1845-12-24)24. децембар 1845.
Место рођењаКопенхаген
Данска
Датум смрти18. март 1913.(1913-03-18) (67 год.)
Место смртиСолун
Грчка
ДинастијаГликсбург
ОтацКристијан IX Дански
МајкаЛујза од Хесен-Касела
СупружникОлга Константиновна
ПотомствоКонстантин I Грчки, George of Greece and Denmark, Grand Duchess Alexandra Georgievna of Russia, Никола од Грчке и Данске, Maria of Greece and Denmark, Андреј од Грчке и Данске, Christopher of Greece and Denmark
ПретходникОто Грчки
НаследникКонстантин I Грчки
породица Краља Ђорђа

Ђорђе I (грч. Γεώργιος A; Копенхаген, 24. децембар 1845Солун, 18. март 1913) је био син данског краља Кристијана IX и краљ Грчке у периоду 1863—1913. Краљ Ђорђе I је присуствовао отварању првих Летњих олимпијских игара 1896. у Атини.

Биографија[уреди]

Грчка краљевска породица је директно проистекла из краљевске куће Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбург (нем. Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg). Први владар на грчком трону из ове породице био је Краљ Ђорђе I Грчки, дански принц, син данског краља Кристијана IX. Његова супруга била је велика кнегиња Олга Константиновна (1851—1926) нећака руског цара Александра II Романова. Венчали су се 1867. године и са њом је имао седморо деце. Као велики путник, настојао је да искористи своје разгранате везе са владарским породицама Европе како би допринео остварењу грчких дипломатских циљева. После политичких спорова, Ђорђе је 1875. године прихватио начело да убудуће мандат за образовање владе поверава само политичарима који уживају "јасно изражену" подршку већине посланика (дедиломени), што је довело до веће стабилности у политичком животу. Ђорђе је успео да превазиђе противдинастичко расположење које је избило на видело после грчког пораза у рату са Турском 1897. године и одговорио је са пуно слуха на захтеве изражене у време Гудијског удара 1909. године за смањивање принчева краљевске куће са високих положаја. Марта 1913. године, док је боравио у посети Солуну, који је тек недавно ушао у састав грчке државе, убио га је један лудак.[1]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Фридрих Вилхелм од Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Кристијан IX Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Лујза Каролина од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Ђорђе I Грчки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Вилхелм од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Лујза Шарлота од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Олга Константиновна
Olga of Greece VI.jpg
3. септембар 1851. 18. јун 1926.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Константин I Грчки
Constantine1 Greece.jpg
2. август 1868. 11. јануар 1923. Краљица Софија
Ђорђе од Грчке и Данске
Prince Georges of Greece.jpg
24. јун 1869. 25. новембар 1957. Марија Бонапарта
Принцеза Александра
Princess Alexandra of Greece and Denmark (August 30, 1870–September 24, 1891).jpg
30. август 1870. 24. септембар 1891. Велики Кнез Павле Александрович
Никола од Грчке и Данске
Nikolaus von Griechenland.jpg
22. јануар 1872. 8. фебруар 1938. Велика Кнегиња Јелена Владимировна
Принцеза Марија
Princess Maria of Greece and Denmark (Grand Duchess Maria Georgievna).jpg
3. март 1876. 14. децембар 1940. Велики Кнез Ђорђе Михаилович;
адмирал Периклес Јоанидис
Принцеза Олга 1880. 1880. живела неколико месеци
Принц Андреј
Laszlo - Prince Andrew of Greece.jpg
2. фебруар 1882. 3. децембар 1944. Алиса од Батенберга
Принц Христофор
Prince Christopher of Greece.jpg
10. август 1888. 21. јануар 1940. Ненси Стјуарт Вортингтон Лидс;
Франсоаз од Орлеана

Референце[уреди]

  1. ^ Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд. 

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Ото
Грчки краљеви
18631913.

Наследник:
Константин I