Jogurt

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Poslastica sa jogurtom

Jogurt nastaje prirodnim procesom fermentacije mleka uz pomoć bakterija. Delovanjem bakterija dolazi do fermentacije pri čemu mlečni šećer (laktoza) prelazi u mlečnu kiselinu. Ovaj proces iskorišćen je za industrijsko dobijanje jogurta.

Spravljanje[uredi]

Pod pojmom jogurta kao namirnice podrazumeva se polutečni mlečni proizvod koji se dobija zagrevanjem mleka i dodavanjem bakterija mlečne kiseline (Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus). Na temperaturi 42-45 °C za 2-4 sata dolazi do fermentacije i kiseljenja mleka. Nakon toga jogurt se hladi čime se usporava kiseljenje i produžava trajnost. Jogurt sadrži oko 0,7% mlečne kiseline.

Jogurt se na jednostavan način može pripremiti i u domaćinstvu. Potrebno je zagrejati mleko na 40-42 °C, dodati malo jogurta (na 2 litra mleka dovoljno je 1 decilitar jogurta), dobro izmešati i ostaviti poklopljeno na toplom mestu 2-3 sata. Nakon toga treba ga staviti u frižider.

Hranljivost[uredi]

Jogurt je bogat proteinima, kalcijumom, vitaminom B2 (konkretno riboflavinom) i Vitaminom B12.[1]

Osobe koje ne podnose mlečni šećer (laktozu) mogu slobodno piti jogurt, jer laktoza u procesu fermentacije prelazi u mlečnu kiselinu. Takođe, jogurt se koristi i u medicini, konkretno za lečenje problema sistema za varenje[2] i za sprečavanje proliva uzrokovanog antibioticima.[3]

Po jednom proučavanju postoji mogućnost da jogurt koji sadrži bakteriju Lactobacillus acidophilus pomaže u sprečavanju vulvovaginalne kandidijaze, ali to nije dokazano.[4]

Varijacije[uredi]

Da bi se ublažila prirodna kiselost jogurta, on se može zasladiti, začiniti ili mešati sa voćem ili voćnim kašama. Voćne kaše se često stavljaju umesto voća da bi se omogućila njegova dugotrajnost. U SAD u jogurt se obično stavlja pektin ili želatin.

Poreklo reči[uredi]

Reč „jogurt“ je u srpski jezik došla iz turskog jezika[5] (tur. yoğurt) u kojem je nastala od reči yoğurmak (stiskati se) i yoğun (gusto).[6]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Yale-New havel Hospital nutrition advisor - Understanding yogurt”. Arhivirano iz originala na datum 06. 10. 2008. Pristupljeno 06. 12. 2008. 
  2. ^ O. Adolfsson et al., "Yogurt and gut function", American Journal of Clinical Nutrition 80:2:245-256 (2004)}- ([1])
  3. ^ Ripudaman S. Beniwal, et al., "A Randomized Trial of Yogurt for Prevention of Antibiotic-Associated Diarrhea", -{Digestive Diseases and Sciences 48:10:2077-2082 (October, 2003)
  4. ^ Erika N. Ringdahl, "Treatment of Recurrent Vulvovaginal Candidiasis", American Family Physician 61:11 (June 1, 2000)
  5. ^ „Rečnik Merijam-Vebster onlajn: Jogurt”. Arhivirano iz originala na datum 27. 02. 2012. Pristupljeno 06. 12. 2008. 
  6. ^ Članak Ahmeta Topraka o jogurtu

Spoljašnje veze[uredi]