Jozef Krips

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jozef Krips
Josef Alois Krips
Puno imeJosef Alois Krips
Datum rođenja(1902-04-08)8. april 1902.
Mesto rođenjaBeč, Austrougarska
Datum smrti13. oktobar 1974.(1974-10-13) (72 god.)
Mesto smrtiŽeneva, Švajcarska
ZanimanjeDirigent
Aktivni period1921 - 1973
Veb-sajtjosefkrips.blogspot.ch

Jozef Alojz Krips (nem. Josef Alois Krips; 8. april 1902 — 13. oktobar 1974) bio je austrijski dirigent i violinista.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Krips je rođen u Beču. Otac mu je bio Jozef Jakob Krips,[1] lekar i pevač amater,[2] a majka Alojzija, rođena Zajc. Jozef je bio jedan od petorice sinova.[3] Krips je postao učenik Feliksa Vajngartnera[4] [5] [6] i Euzebija Mandičevskog.[7] [6] Od 1921. do 1924. služio je kao Vajngartnerov asistent u Bečkoj narodnoj operi, i još kao repetitor i hor majstor. Zatim je dirigovao nekoliko orkestara, uključujući u Orkestar u Karlsrueu od 1926. do 1933. godine. Godine 1933. vratio se u Beč kao povremeni dirigent Bečke narodne opere i redovni dirigent Bečke Državne opere.[4] Postavljen je za profesora na Muzičkoj akademiji u Beču 1935. godine. Redovno je dirigovao na Salcburškom festivalu između 1935. i 1938. godine.

Godine 1938, nacistička aneksija Austrije (ili Anšlus) primorala je Kripsa da napusti zemlju. Odgajan je kao rimokatolik, ali bi bio isključen iz muzičke aktivnosti jer mu je otac rođen kao Jevrej.[8] [9] Krips se preselio u Beograd[10] gde je radio godinu dana u Beogradskoj operi i Filharmoniji, sve dok se i Jugoslavija nije uključila u Drugi svetski rat. Do kraja rata radio je u Beču kao „industrijski činovnik“[11] u fabrici hrane.[12] [13] [14] [15] [16] [17]

Na kraju rata 1945. godine, Krips je bio jedan od retkih dirigenta kojima je dozvoljeno da nastupa, pošto nije radio pod nacističkim režimom. Prvi je dirigovao Bečkom filharmonijom i Salcburškim festivalom u posleratnom periodu.[18] [19] Radeći sa kolegama dirigentima Klemensom Krausom i Karlom Bemom, Krips je pomogao da se Bečka državna opera i Bečka filharmonija vrate na predratni nivo.[20]

Od 1950. do 1954. Krips je bio glavni dirigent Londonskog simfonijskog orkestra.[21] Potom je vodio Filharmonijski orkestar Bafala od 1954. do 1963.[22] [23] [19] [24] Pod Kripsovim rukovodstvom ovaj orkestar je rastao po dužini nastupajuće sezone i po broju muzičara koje je orkestar zapošljavao. Krips je vodio orkestar na turneje po istočnim Sjedinjenim Državama i Kanadi.[19] Tokom svog vremena sa Filharmonijom Bafala, Krips se „uglavnom koncentrisao na evropsku klasičnu i romantičnu književnost“. Kasnije, tokom svojih poslednjih sezona, Krips je počeo da orkestrira „nekoliko savremenih dela“.[23]

Snimak izvedbe Don Đovanija od Mocarta, Jozef Krips dirigent u Bečkoj državnoj operi, 1955. godine.

Tokom ovog perioda, Krips je gostovao kao dirigent u drugim orkestrima. Na primer, u februaru 1960. godine Krips je gostovao kod Montrealskog simfonijskog orkestra dirigujući kompozicije Mocarta i Bramsa.[25] Krips se pojavio kao gostujući dirigent sa Njujorškom filharmonijom u jesen 1964. godine, a program je uključivao dela Bramsa, Koplanda i Šumana.[26]

Napuštajući Filharmoniju Bafala 1963.[27] Krips je postao muzički direktor Simfonije iz San Franciska od 1963. do 1970. [28] [29] [30] [31] Tokom svog mandata u Simfoniji San Franciska, Krips je dirigovao sa 210 kompozicija. Od ovih dela, 91. kompozicija je bilo delo kompozitora iz dvadesetog veka.[32] U San Francisku Krips je dirigovao nekoliko svetskih premijera. Premijerno je izveo Prvu simfoniju Kirkea Mehema 1965. godine,[33] [34]a 1970. je dirigovao Improvizaciju Vilijama Voltona na Improvizaciju Bendžamina Britna.[35]

Krips je debitovao u Kovent Gardenu 1947. a u Metropoliten operi 1966. godine. Krips se prvi put pojavio sa Bostonskim simfonijskim orkestrom na Berkširskom festivalu 1968. godine. [36] Godine 1970. postao je dirigent Nemačke opere u Berlinu. Između 1970. i 1973. bio je glavni dirigent Bečke simfonije.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Krips se ženio tri puta.

Nadgrobna ploča Jozefa Kripsa na groblju Nojštift kod Beča.

Njegova prva žena bila je Marija Heler, žena koja je kao udovica vodila modni salon u Ausigu (malom gradu, koji se nalazi između Drezdena i Praga), gde je Krips imao svoj prvi angažman u inostranstvu. Venčanje je obavljeno u Beču 12. avgusta 1925. godine. Marija je je poginula u saobraćajnoj nesreći juna 1928.[37]

Njegova druga žena bila je Marija „Mici“ Vilhajm, pevačica koju je Krips trenirao, da bi potom i oženio 1947. Par je ostao zajedno do njene smrti 8. aprila 1969.[38]

Krips se oženio svojom trećom ženom 9. oktobra 1969. [39] Harijeta Frojn fon Prohaska bila je ćerka dr Otokara Frajhera fon Prohaske i Marije, rođene Dresler.[40] Kripsova treća supruga umrla je 12. januara 2015.[41]

Kripsov brat Henri Krips emigrirao je u Australiju i bio je 23 godine (1949-1972) glavni dirigent Simfonijskog orkestra Južne Australije (kasnije poznatog kao Simfonijski orkestar Adelaide) .[42] [43] Oba brata su se zajedno pojavila kao dirigenti na koncertu Kvinslendskog simfonijskog orkestra 1963. godine.[44]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Krips je umro u 72. godini u Ženevi, Švajcarska 1974.[45] [46] [47] Uzrok smrti bio je rak pluća.[46]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sudrabs, Zaiga (2007). „Henry Joseph Krips (1912–1987)”. Australian Dictionary of Biography. 17. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  2. ^ „Josef Krips”. Current Biography. H. W. Wilson Company. 1. 6. 1965. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  3. ^ Krips, Josef; Krips, Harrietta (2004). Josef Krips : pas de musique sans amour : souvenirs. Prevod: Athanasiadès, Georges. Saint-Maurice: Editions Saint-Augustin. str. 12. ISBN 9782880113520. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  4. ^ a b „The Conductor”. Brooklyn Academy of Music. februar 1972. Pristupljeno 21. 8. 2017. 
  5. ^ Terkel, Studs (2005). And They All Sang: Adventurs of an Eclectic Disk Jockey. New York: The New Press. str. 39. ISBN 9781595586551. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  6. ^ a b „Josef Krips”. Hutchinson's Biography Database. Helicon Publishing. 2011. Pristupljeno 18. 8. 2017. 
  7. ^ Vienna Philharmonic. „100th birthday of Josef Krips”. Vienna Philharmonic. Arhivirano iz originala 03. 10. 2020. g. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  8. ^ Ewen, David (1978). Musicians Since 1900. Wilson. str. 426. ISBN 9780824205652. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  9. ^ McFadden, Robert D. (14. 10. 1974). „Josef Krips, the Conductor, Dies of Cancer in Geneva”. New York Times. Pristupljeno 18. 8. 2017. 
  10. ^ „Krips, Brüder”. Oesterreichisches Musiklexikon online. Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. n.d. Pristupljeno 23. 8. 2017. 
  11. ^ Lebrecht, Norman (2001). The Maestro Myth: Great Conductors in Pursuit of Power. New York: Citadel Press. str. 99. ISBN 9780806520889. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  12. ^ „1969 Berkshire Festival” (PDF). Boston Symphony Orchestra. 1969. str. 34. Pristupljeno 21. 8. 2017. 
  13. ^ Vienna Philharmonic. „100th birthday of Josef Krips”. Vienna Philharmonic. Arhivirano iz originala 03. 10. 2020. g. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  14. ^ Prodhan, Georgina (10. 3. 2013). „Vienna Philharmonic acknowledges honoring Nazi war criminal”. Reuters.com. Reuters. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  15. ^ Vigeland, Carl (16. 8. 1995). „The Human Side of Conductor Josef Krips”. The Buffalo News. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  16. ^ Brown, Emily Freeman (2015). A Dictionary for the Modern Conductor. Lanham, MD: Rowman & Littlefield. str. 186. ISBN 9780810884014. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  17. ^ Peress, Maurice (2016). Maverick Maestro. Milton Park: Routledge. ISBN 9781315478951. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  18. ^ Vienna Philharmonic. „100th birthday of Josef Krips”. Vienna Philharmonic. Arhivirano iz originala 03. 10. 2020. g. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  19. ^ a b v Buffalo Philharmonic Orchestra. „Josef Krips BPO Music Director: 1954-1963”. Buffalo Philharmonic Orchestra. Arhivirano iz originala 12. 07. 2021. g. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  20. ^ McKelvey, John P. (May—June 1993). „Conductor Profile: Karl Böhm”. American Record Guide. 56 (3): 50+. Pristupljeno 18 August 2017.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  21. ^ Stewart, Andrew (2004). „London Symphony Orchestra -- Recordings”. London Symphony Orchestra. Pristupljeno 21. 8. 2017. 
  22. ^ Trotter, Herman (May—June 1993). „The Buffalo Philharmonic”. American Record Guide. 56 (3): 14+. Pristupljeno 18 August 2017.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  23. ^ a b Trotter, Herman (January—February 1999). „Buffalo's new conductor”. American Record Guide. 62 (1): 16+.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  24. ^ Goldman, Mary Kunz (17. 3. 2012). „Encore for Josef Krips; He was the BPO's longest-running music director next to JoAnn Falletta -- and the world is rediscovering his unique gifts.”. The Buffalo News. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  25. ^ Werenfels, Judi (25. 2. 1960). „Brahms, Mozart”. McGill Daily. 49 (81): 6. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  26. ^ Hicks, Jack (6. 11. 1964). „Krips Conducts the N.Y. Philharmonic”. The Wagnerian. Staten Island, NY: Wagner College. 34 (4): 4. 
  27. ^ Trotter, Herman (May—June 1993). „The Buffalo Philharmonic”. American Record Guide. 56 (3): 14+. Pristupljeno 18 August 2017.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  28. ^ Hennion, Reeve (16. 1. 1965). „San Francisco's Orchestra Seeking 1.2 Million Raise”. Chicago Tribune. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  29. ^ San Francisco Symphony. „From the Archives: Podcasts”. San Francisco Symphony. Arhivirano iz originala 18. 12. 2019. g. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  30. ^ „Life Guide”. Life. 1. 11. 1963. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  31. ^ „Ramsey Lewis Set For Appearance With Toronto Symphony Orchestra”. Indianapolis Recorder. 23. 3. 1968. Arhivirano iz originala 10. 07. 2021. g. Pristupljeno 4. 8. 2017. 
  32. ^ Rustin, Terry (28. 5. 1970). „Josef Krips Departing: Honored Maestro In Final Concert”. The Stanford Daily. 157 (67). Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  33. ^ Mechem, Kirke (2015). Believe Your Ears: Life of a Lyric Composer. Lanham, MD: Rowman & Littlefield. str. 69. ISBN 9781442250772. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  34. ^ De Jong, Diederik C.D (July—August 1993). „Mechem: The Jayhawk; Magic Bird Overture: Symphonies Nos. 1 and 2”. American Record Guide. 56 (4): 123+. Pristupljeno 18 August 2017.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  35. ^ Craggs, Stewart R. (2015). William Walton: A Catalogue. Oxford: Oxford University Press. str. 153. ISBN 9780193409897. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  36. ^ „1969 Berkshire Festival” (PDF). Boston Symphony Orchestra. 1969. str. 34. Pristupljeno 21. 8. 2017. 
  37. ^ Krips, Josef (1994). Ohne Liebe kann man keine Musik machen - Erinnerungen (edited and documented by Harietta Krips). Wien: Böhlau Verlag. str. 52, 72. ISBN 3205981588. Pristupljeno 9. 5. 2022. 
  38. ^ Ewen, David (1978). Musicians Since 1900. Wilson. str. 426. ISBN 9780824205652. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  39. ^ Ewen, David (1978). Musicians Since 1900. Wilson. str. 426. ISBN 9780824205652. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  40. ^ Wedding announcement for Josef Krips and Harrietta von Prochazka; accessed in the Eve Corker Collection, Sibley Music Library, Rochester, NY.
  41. ^ „Trauerfall Krips Harrietta”. Todesanzeigenportal. 2015. Pristupljeno 18. 8. 2017. 
  42. ^ Sudrabs, Zaiga (2007). „Henry Joseph Krips (1912–1987)”. Australian Dictionary of Biography. 17. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  43. ^ McFadden, Robert D. (14. 10. 1974). „Josef Krips, the Conductor, Dies of Cancer in Geneva”. New York Times. Pristupljeno 18. 8. 2017. 
  44. ^ „Brothers Join In Same Series” (PDF). Semper Floreat. 5. 3. 1963. str. 7. Pristupljeno 21. 8. 2017. 
  45. ^ „Josef Krips: Obituary”. The Musical Times. 115 (1582): 1071. 1974. 
  46. ^ a b „Famed Conductor Josef Krips Dies”. Chicago Tribune. 14. 10. 1974. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  47. ^ „Gestorben Josef Krips”. Der Spiegel. 21. 10. 1974. Pristupljeno 2. 8. 2017. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јозеф_Крипс&oldid=27730632”