Јозеф Крипс

С Википедије, слободне енциклопедије
Јозеф Крипс
Josef Alois Krips
Пуно имеJosef Alois Krips
Датум рођења(1902-04-08)8. април 1902.
Место рођењаБеч, Аустроугарска
Датум смрти13. октобар 1974.(1974-10-13) (72 год.)
Место смртиЖенева, Швајцарска
ЗанимањеДиригент
Активни период1921 - 1973
Веб-сајтjosefkrips.blogspot.ch

Јозеф Алојз Крипс (нем. Josef Alois Krips; 8. април 1902 — 13. октобар 1974) био је аустријски диригент и виолиниста.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Крипс је рођен у Бечу. Отац му је био Јозеф Јакоб Крипс,[1] лекар и певач аматер,[2] а мајка Алојзија, рођена Зајц. Јозеф је био један од петорице синова.[3] Крипс је постао ученик Феликса Вајнгартнера[4] [5] [6] и Еузебија Мандичевског.[7] [6] Од 1921. до 1924. служио је као Вајнгартнеров асистент у Бечкој народној опери, и још као репетитор и хор мајстор. Затим је дириговао неколико оркестара, укључујући у Оркестар у Карлсруеу од 1926. до 1933. године. Године 1933. вратио се у Беч као повремени диригент Бечке народне опере и редовни диригент Бечке Државне опере.[4] Постављен је за професора на Музичкој академији у Бечу 1935. године. Редовно је дириговао на Салцбуршком фестивалу између 1935. и 1938. године.

Године 1938, нацистичка анексија Аустрије (или Аншлус) приморала је Крипса да напусти земљу. Одгајан је као римокатолик, али би био искључен из музичке активности јер му је отац рођен као Јевреј.[8] [9] Крипс се преселио у Београд[10] где је радио годину дана у Београдској опери и Филхармонији, све док се и Југославија није укључила у Други светски рат. До краја рата радио је у Бечу као „индустријски чиновник“[11] у фабрици хране.[12] [13] [14] [15] [16] [17]

На крају рата 1945. године, Крипс је био један од ретких диригента којима је дозвољено да наступа, пошто није радио под нацистичким режимом. Први је дириговао Бечком филхармонијом и Салцбуршким фестивалом у послератном периоду.[18] [19] Радећи са колегама диригентима Клеменсом Краусом и Карлом Бемом, Крипс је помогао да се Бечка државна опера и Бечка филхармонија врате на предратни ниво.[20]

Од 1950. до 1954. Крипс је био главни диригент Лондонског симфонијског оркестра.[21] Потом је водио Филхармонијски оркестар Бафала од 1954. до 1963.[22] [23] [19] [24] Под Крипсовим руководством овај оркестар је растао по дужини наступајуће сезоне и по броју музичара које је оркестар запошљавао. Крипс је водио оркестар на турнеје по источним Сједињеним Државама и Канади.[19] Током свог времена са Филхармонијом Бафала, Крипс се „углавном концентрисао на европску класичну и романтичну књижевност“. Касније, током својих последњих сезона, Крипс је почео да оркестрира „неколико савремених дела“.[23]

Снимак изведбе Дон Ђованија од Моцарта, Јозеф Крипс диригент у Бечкој државној опери, 1955. године.

Током овог периода, Крипс је гостовао као диригент у другим оркестрима. На пример, у фебруару 1960. године Крипс је гостовао код Монтреалског симфонијског оркестра диригујући композиције Моцарта и Брамса.[25] Крипс се појавио као гостујући диригент са Њујоршком филхармонијом у јесен 1964. године, а програм је укључивао дела Брамса, Копланда и Шумана.[26]

Напуштајући Филхармонију Бафала 1963.[27] Крипс је постао музички директор Симфоније из Сан Франциска од 1963. до 1970. [28] [29] [30] [31] Током свог мандата у Симфонији Сан Франциска, Крипс је дириговао са 210 композиција. Од ових дела, 91. композиција је било дело композитора из двадесетог века.[32] У Сан Франциску Крипс је дириговао неколико светских премијера. Премијерно је извео Прву симфонију Киркеа Мехема 1965. године,[33] [34]а 1970. је дириговао Импровизацију Вилијама Волтона на Импровизацију Бенџамина Бритна.[35]

Крипс је дебитовао у Ковент Гардену 1947. а у Метрополитен опери 1966. године. Крипс се први пут појавио са Бостонским симфонијским оркестром на Беркширском фестивалу 1968. године. [36] Године 1970. постао је диригент Немачке опере у Берлину. Између 1970. и 1973. био је главни диригент Бечке симфоније.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Крипс се женио три пута.

Надгробна плоча Јозефа Крипса на гробљу Нојштифт код Беча.

Његова прва жена била је Марија Хелер, жена која је као удовица водила модни салон у Аусигу (малом граду, који се налази између Дрездена и Прага), где је Крипс имао свој први ангажман у иностранству. Венчање је обављено у Бечу 12. августа 1925. године. Марија је је погинула у саобраћајној несрећи јуна 1928.[37]

Његова друга жена била је Марија „Мици“ Вилхајм, певачица коју је Крипс тренирао, да би потом и оженио 1947. Пар је остао заједно до њене смрти 8. априла 1969.[38]

Крипс се оженио својом трећом женом 9. октобра 1969. [39] Харијета Фројн фон Прохаска била је ћерка др Отокара Фрајхера фон Прохаске и Марије, рођене Дреслер.[40] Крипсова трећа супруга умрла је 12. јануара 2015.[41]

Крипсов брат Хенри Крипс емигрирао је у Аустралију и био је 23 године (1949-1972) главни диригент Симфонијског оркестра Јужне Аустралије (касније познатог као Симфонијски оркестар Аделаиде) .[42] [43] Оба брата су се заједно појавила као диригенти на концерту Квинслендског симфонијског оркестра 1963. године.[44]

Смрт[уреди | уреди извор]

Крипс је умро у 72. години у Женеви, Швајцарска 1974.[45] [46] [47] Узрок смрти био је рак плућа.[46]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sudrabs, Zaiga (2007). „Henry Joseph Krips (1912–1987)”. Australian Dictionary of Biography. 17. Приступљено 15. 8. 2017. 
  2. ^ „Josef Krips”. Current Biography. H. W. Wilson Company. 1. 6. 1965. Приступљено 15. 8. 2017. 
  3. ^ Krips, Josef; Krips, Harrietta (2004). Josef Krips : pas de musique sans amour : souvenirs. Превод: Athanasiadès, Georges. Saint-Maurice: Editions Saint-Augustin. стр. 12. ISBN 9782880113520. Приступљено 15. 8. 2017. 
  4. ^ а б „The Conductor”. Brooklyn Academy of Music. фебруар 1972. Приступљено 21. 8. 2017. 
  5. ^ Terkel, Studs (2005). And They All Sang: Adventurs of an Eclectic Disk Jockey. New York: The New Press. стр. 39. ISBN 9781595586551. Приступљено 15. 8. 2017. 
  6. ^ а б „Josef Krips”. Hutchinson's Biography Database. Helicon Publishing. 2011. Приступљено 18. 8. 2017. 
  7. ^ Vienna Philharmonic. „100th birthday of Josef Krips”. Vienna Philharmonic. Архивирано из оригинала 03. 10. 2020. г. Приступљено 2. 8. 2017. 
  8. ^ Ewen, David (1978). Musicians Since 1900. Wilson. стр. 426. ISBN 9780824205652. Приступљено 15. 8. 2017. 
  9. ^ McFadden, Robert D. (14. 10. 1974). „Josef Krips, the Conductor, Dies of Cancer in Geneva”. New York Times. Приступљено 18. 8. 2017. 
  10. ^ „Krips, Brüder”. Oesterreichisches Musiklexikon online. Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. n.d. Приступљено 23. 8. 2017. 
  11. ^ Lebrecht, Norman (2001). The Maestro Myth: Great Conductors in Pursuit of Power. New York: Citadel Press. стр. 99. ISBN 9780806520889. Приступљено 15. 8. 2017. 
  12. ^ „1969 Berkshire Festival” (PDF). Boston Symphony Orchestra. 1969. стр. 34. Приступљено 21. 8. 2017. 
  13. ^ Vienna Philharmonic. „100th birthday of Josef Krips”. Vienna Philharmonic. Архивирано из оригинала 03. 10. 2020. г. Приступљено 2. 8. 2017. 
  14. ^ Prodhan, Georgina (10. 3. 2013). „Vienna Philharmonic acknowledges honoring Nazi war criminal”. Reuters.com. Reuters. Приступљено 15. 8. 2017. 
  15. ^ Vigeland, Carl (16. 8. 1995). „The Human Side of Conductor Josef Krips”. The Buffalo News. Приступљено 2. 8. 2017. 
  16. ^ Brown, Emily Freeman (2015). A Dictionary for the Modern Conductor. Lanham, MD: Rowman & Littlefield. стр. 186. ISBN 9780810884014. Приступљено 2. 8. 2017. 
  17. ^ Peress, Maurice (2016). Maverick Maestro. Milton Park: Routledge. ISBN 9781315478951. Приступљено 2. 8. 2017. 
  18. ^ Vienna Philharmonic. „100th birthday of Josef Krips”. Vienna Philharmonic. Архивирано из оригинала 03. 10. 2020. г. Приступљено 2. 8. 2017. 
  19. ^ а б в Buffalo Philharmonic Orchestra. „Josef Krips BPO Music Director: 1954-1963”. Buffalo Philharmonic Orchestra. Архивирано из оригинала 12. 07. 2021. г. Приступљено 2. 8. 2017. 
  20. ^ McKelvey, John P. (May—June 1993). „Conductor Profile: Karl Böhm”. American Record Guide. 56 (3): 50+. Приступљено 18 August 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  21. ^ Stewart, Andrew (2004). „London Symphony Orchestra -- Recordings”. London Symphony Orchestra. Приступљено 21. 8. 2017. 
  22. ^ Trotter, Herman (May—June 1993). „The Buffalo Philharmonic”. American Record Guide. 56 (3): 14+. Приступљено 18 August 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  23. ^ а б Trotter, Herman (January—February 1999). „Buffalo's new conductor”. American Record Guide. 62 (1): 16+.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  24. ^ Goldman, Mary Kunz (17. 3. 2012). „Encore for Josef Krips; He was the BPO's longest-running music director next to JoAnn Falletta -- and the world is rediscovering his unique gifts.”. The Buffalo News. Приступљено 2. 8. 2017. 
  25. ^ Werenfels, Judi (25. 2. 1960). „Brahms, Mozart”. McGill Daily. 49 (81): 6. Приступљено 2. 8. 2017. 
  26. ^ Hicks, Jack (6. 11. 1964). „Krips Conducts the N.Y. Philharmonic”. The Wagnerian. Staten Island, NY: Wagner College. 34 (4): 4. 
  27. ^ Trotter, Herman (May—June 1993). „The Buffalo Philharmonic”. American Record Guide. 56 (3): 14+. Приступљено 18 August 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  28. ^ Hennion, Reeve (16. 1. 1965). „San Francisco's Orchestra Seeking 1.2 Million Raise”. Chicago Tribune. Приступљено 2. 8. 2017. 
  29. ^ San Francisco Symphony. „From the Archives: Podcasts”. San Francisco Symphony. Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г. Приступљено 2. 8. 2017. 
  30. ^ „Life Guide”. Life. 1. 11. 1963. Приступљено 2. 8. 2017. 
  31. ^ „Ramsey Lewis Set For Appearance With Toronto Symphony Orchestra”. Indianapolis Recorder. 23. 3. 1968. Архивирано из оригинала 10. 07. 2021. г. Приступљено 4. 8. 2017. 
  32. ^ Rustin, Terry (28. 5. 1970). „Josef Krips Departing: Honored Maestro In Final Concert”. The Stanford Daily. 157 (67). Приступљено 15. 8. 2017. 
  33. ^ Mechem, Kirke (2015). Believe Your Ears: Life of a Lyric Composer. Lanham, MD: Rowman & Littlefield. стр. 69. ISBN 9781442250772. Приступљено 15. 8. 2017. 
  34. ^ De Jong, Diederik C.D (July—August 1993). „Mechem: The Jayhawk; Magic Bird Overture: Symphonies Nos. 1 and 2”. American Record Guide. 56 (4): 123+. Приступљено 18 August 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  35. ^ Craggs, Stewart R. (2015). William Walton: A Catalogue. Oxford: Oxford University Press. стр. 153. ISBN 9780193409897. Приступљено 15. 8. 2017. 
  36. ^ „1969 Berkshire Festival” (PDF). Boston Symphony Orchestra. 1969. стр. 34. Приступљено 21. 8. 2017. 
  37. ^ Krips, Josef (1994). Ohne Liebe kann man keine Musik machen - Erinnerungen (edited and documented by Harietta Krips). Wien: Böhlau Verlag. стр. 52, 72. ISBN 3205981588. Приступљено 9. 5. 2022. 
  38. ^ Ewen, David (1978). Musicians Since 1900. Wilson. стр. 426. ISBN 9780824205652. Приступљено 15. 8. 2017. 
  39. ^ Ewen, David (1978). Musicians Since 1900. Wilson. стр. 426. ISBN 9780824205652. Приступљено 15. 8. 2017. 
  40. ^ Wedding announcement for Josef Krips and Harrietta von Prochazka; accessed in the Eve Corker Collection, Sibley Music Library, Rochester, NY.
  41. ^ „Trauerfall Krips Harrietta”. Todesanzeigenportal. 2015. Приступљено 18. 8. 2017. 
  42. ^ Sudrabs, Zaiga (2007). „Henry Joseph Krips (1912–1987)”. Australian Dictionary of Biography. 17. Приступљено 15. 8. 2017. 
  43. ^ McFadden, Robert D. (14. 10. 1974). „Josef Krips, the Conductor, Dies of Cancer in Geneva”. New York Times. Приступљено 18. 8. 2017. 
  44. ^ „Brothers Join In Same Series” (PDF). Semper Floreat. 5. 3. 1963. стр. 7. Приступљено 21. 8. 2017. 
  45. ^ „Josef Krips: Obituary”. The Musical Times. 115 (1582): 1071. 1974. 
  46. ^ а б „Famed Conductor Josef Krips Dies”. Chicago Tribune. 14. 10. 1974. Приступљено 2. 8. 2017. 
  47. ^ „Gestorben Josef Krips”. Der Spiegel. 21. 10. 1974. Приступљено 2. 8. 2017. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јозеф_Крипс&oldid=26798587”