Jurij Skuratov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jurij Skuratov
Ime po rođenjuЮ́riй Ilьíč Skurátov
Datum rođenja(1952-07-03)3. jul 1952. (71 god.)
Mesto rođenjaUlan Ude, SSSR
DržavljanstvoRusija
ObrazovanjeMoskovski državni univerzitet Lomonosov

Jurij Iljič Skuratov (rus. Ю́рий Ильи́ч Скура́тов; Ulan Ude, 3. jul 1952) ruski je pravnik i bivši političar.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Skuratov je rođen u Ulan Udeu. Od 1995. do 1999. godine bio je generalni tužilac Rusije. U februaru 1999. otkrio je postojanje FIMACO-a [1]

Podržan revizijom finansijskih i ekonomskih aktivnosti Kancelarije Generalnog tužioca Rusije koju je istraživao Nikolaj Jemeljanov (rus. Николай Емельянов), Skuratov je predvodio istragu o korupciji protiv bivšeg vršioca dužnosti generalnog tužioca Rusije Alekseja Iljušenka (rus. Алексей Николаевич Ильюшенко) i njegovog prijatelj Pet Jančeva (rus. Петр Янчев).[2][3][4][5][6] Iljušenko je bio primoran da podnese ostavku 8. oktobra 1995. zbog optužnice na 97 tomova teksta, koja uključuje krađu 25 miliona tona ruske nafte vrednosti 2,7 milijardi rubalja, od kompanije Balcar Trading (rus. СП Балкар-Трейдинг ) koja je formirana u Balašihi i bila je jedna od najvećih ruskih trgovaca naftom početkom i sredinom 1990-ih i u konkurenciji sa interesima Borisa Berezovskog. BAM-Kredit ( rus. банк «БАМ-кредит» ), koji je imao račune Balkar Trading, bio je dominantni finansijer iskopavanja zlata u oblastima Ikrkutsak i Magadan. Zbog švajcarske krivične istrage, ženevski istražitelj S. Espozito zamrznuo je švajcarske račune švajcarskog ogranka Balkar Trejding-a, koji je 28. juna 1994. godine osnovana lažna kompanija u vlasništvu obe njegove supruge Tatjane Vladimirovne Iljušenko (rus. Татьяна Владимировна Ильюшенко), koji je takođe bio advokat Balkarske banke (rus. "Балкар-банка"), i Pjotr Golovinov (rus. Петр Головинов) koji je bio Jančevova desna ruka i organizovao kretanje stranih sredstava Balkar Tradinga, BAM-Credita i Ruskog doma Selenga (RDS) (rus. АОЗТ «Русский Дом Селенга» (РДС) švajcarskoj firmi „Balcar Trading Sari“. Dana 1. novembra 1996. godine, optužnica tužioca u Ženevi potvrdila je zamrzavanje račune u Švajcarskoj i Iljušenko je bio pritvoren u pretpretresnom zatvoru tokom naredne dve godine. Međutim, 11. maja 2001. ove optužbe protiv Alekseja Iljušenka i njegovog prijatelja Petra Jančeva (rus. Петр Янчев), koji je bio na čelu Balkar Trading, odbacio je Vladimir Ustinov.[7][8][9][10][11]

Krajem 1990-ih, Skuratov i Karla Del Ponte sa Filipeom Turoverom koji je obezbedio dokaze, istraživali su korupciju u koju su umešani visoki ruski zvaničnici.[12][13][14] Ranije su i italijanski i nemački poreski službenici započeli istrage o korumpiranim ruskim zvaničnicima. Felipe Turover Čudinov, viši obaveštajac u direkciji za spoljne obaveštajne poslove KGB-a, tvrdi da je 15 milijardi dolara sredstava MMF-a prebačeno preko Švajcarske, Lihtenštajna i karipskih zemalja kao neprijavljen gotov novac ili obščak za podršku operacijama i kompanijama koje su prijateljske spram Kremlja.[15][16][17][18][19][20][21][22]

U aprilu 1999. tadašnji šef FSB-a Vladimir Putin i ministar unutrašnjih poslova Sergej Stepašin održali su televizijsku konferenciju za štampu na kojoj su razgovarali o video snimku koji su i Mihail Švidkoj i Mihail Lesin pristali da objave i koji je emitovan širom zemlje 17. marta na državnom kanalu RTR koji je prikazivao golog čoveka veoma sličnog Skuratovu, u krevetu sa dve mlade žene.[23][24] Ovaj video je objavljen nakon što je istraživao brojne korumpirane zvaničnike, uključujući Aleksandra Mamuta i Pavela Borodina i Vladimira Putina i počeo je da ispituje optužbe za korupciju predsednika Borisa Jeljcina i njegovih saradnika: video je navodno služio za kompromitovanje Skuratova.[25][26] On je otpušten samo nekoliko dana pre drugog pretresa vlasnika Mabeteka, albanskog biznismena Bedžeta Pacolija, koji je povezan u tekućoj istrazi o pranju novca koja je počela 1992. u Bernu, u koju su bili uključeni Pacoli i zvanični Jakutija (rus. Якутия). Oni su se bavili zlatom i dijamantima, posebno gradonačelnik Jakutska Pavel Pavlovič Borodin koji je bio Putinov čovek za prenos imovine predsedničkog odeljenja za upravljanje imovinom na DOO preduzeća i zajednička preduzeća tokom početka 1997. godine.[27][28][29][30][31]

Početkom 2000. Filipe Turover je iz svoje švajcarske rezidencije poslao poruke moskovskim tužiocima „Spreman sam da pričam o Putinu. Uvek tvoj Turover." Ruski tužilac Ruslan Tamaev (rus. Руслан Тамаев) vodio je rusku istragu o Mabeteku koja je okončana kada su njegova polubraća Hasan i Husein optuženi za ilegalno posedovanje droge i oružja, a on je potom uklonjen iz istrage. Nekoliko meseci kasnije optužbe protiv njegove polubraće su odbačene.[32]

U aprilu 2000. godine, Skuratov je otpušten sa mesta glavnog tužioca nakon što je odslužio suspenziju zbog optuživanja najviših zvaničnika za korupciju.[33][34]

Predsednička kampanja 2000[uredi | uredi izvor]

Skuratov se 2000. godine kandidovao na predsedničkim izborima u Rusiji.

Skuratovova kampanja je uglavnom prikazivala reklame koje su imale za cilj da poprave štetu koju je njegovoj reputaciji naneo video snimak koji je objavljen 1999.[35] Ove reklame su ga prikazivale kao pristojnog porodičnog čoveka i vernog muža koji je bio žrtva „laži“ i „izmišljotina“.[35]

U ograničenom pokrivanju koje mu je dodeljeno, ruski mediji su ga tretirali kao perifernog predsedničkog kandita.[35]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Powell, Bill (28. 3. 1999). „Follow the Money”. Newsweek. Arhivirano iz originala 4. 3. 2014. g. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  2. ^ KARЫŠEV, VALERIЙ. ZAPISKI "BANDITSKOGO ADVOKATA": Zakulisnaя žiznь bratvы glazami "zaщitnika mafii". See Glava vosьmaя: DELA FЭЭSBЭŠNЫE (Chapter 8) sections DELO ЯNIČEVA - ILЬЮŠENKO, Я "NAEZŽAЮ", and MENЯ PODSTAVILI?!
  3. ^ Galaxy (1998)
  4. ^ Galaxy
  5. ^ Galaxy: publications
  6. ^ Galaxy: svit
  7. ^ Ilьюšenko Alekseй Nikolaevič: bыvšiй i.o. Genprokurora RF
  8. ^ Alekseй Nikolaevič Ilьюšenko
  9. ^ Otčetы o prodelannoй rabote
  10. ^ Neprikasaemыe: Čto skrыvaet nekotorыe lюdi v sinih mundirah
  11. ^ Praйs ot Preйsa ili «Russkiй dom selenga» po-angliйski
  12. ^ Yablokova, Oksana (29. 12. 1999). „Skuratov: 'Turover List' Is Real”. The Moscow Times. Arhivirano iz originala 23. 2. 2021. g. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  13. ^ Elsässer, Jürgen (decembar 2002). „Interview by Jürgen Elsässer with Felipe Turover on Carla Del Ponte”. Konkret. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  14. ^ Ovčinnikov, O. (Ovchinnikov, O.) (8. 11. 2000). „CB - centralьnый Band ...” [Central Bank - Central Gang ...]. Compromat.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  15. ^ Belton 2020, str. 91–5.
  16. ^ „Un español, clave en el escándalo de corrupción que salpica al Kremlin: Estados Unidos pide al FMI que suspenda sus préstamos a Rusia” [A Spaniard, key to the corruption scandal that dots the Kremlin: U.S. calls on IMF to suspend its loans to Russia]. El Pais (na jeziku: španski). 28. 8. 1999. Arhivirano iz originala 15. 8. 2014. g. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  17. ^ Fernandez, Rodrigo (28. 8. 1999). „Felipe Turover, un aventurero en el Kremlin: Retrato del español cuyas revelaciones sobre el desvío de fondos implican al entorno de Yeltsin” [Felipe Turover, an adventurer in the Kremlin: Portrait of the Spaniard whose revelations about the diversion of funds involve Yeltsin's surroundings]. El Pais (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 4. 7. 2019. g. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  18. ^ Fernandez, Rodrigo (4. 9. 1999). „Un banquero suizo, hombre clave en la trama internacional de la corrupción rusa: Bruce Rappaport, embajador de Antigua en Moscú, en el punto de mira de la justicia” [A Swiss banker, key man in the international plot of Russian corruption: Bruce Rappaport, Antigua's ambassador to Moscow, in the spotlight of justice]. El Pais (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 15. 8. 2014. g. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  19. ^ „The Enigmatic Mr. Turover & Mabetex Case”. Intelligence Online. 2. 3. 2000. Arhivirano iz originala 15. 1. 2021. g. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  20. ^ Higgins, Andrew (20. 9. 1999). „Swiss Shop Might Carry Clues To Russia Money-Laundering Case”. Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 11. 12. 2020. g. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  21. ^ „Felipe Turover”. Intelligence Online. 8. 3. 2001. Arhivirano iz originala 22. 8. 2020. g. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  22. ^ Blef Archived as Kompromat na Putina eщe "ne vbrošen", no otpor klevetniku Turoveru uže dan
  23. ^ Kačkaeva, Anna (Kachkaeva, Anna) (11. 7. 1999). „Mihail Lesin” [Mikhail Lesin]. Radio Svoboda (na jeziku: ruski). Pristupljeno 20. 8. 2021. 
  24. ^ Litvinenko, Alexander (5. 7. 2006). „The Kremlin Pedophile”. Chechenpress. Arhivirano iz originala 11. 12. 2008. g. Pristupljeno 14. 12. 2008. [potrebna verifikacija]
  25. ^ Hodge, Nathan; Grove, Thomas (11. 1. 2017). „Trump Dossier Spotlights Russian History of 'Kompromat'”. The Wall Street Journal. Moscow. Pristupljeno 11. 1. 2017. 
  26. ^ Bohlen, Celestine; Banerjee, Neela (13. 10. 1999). „Little-Known Power Broker Emerges in Kremlin Scandals”. The New York Times. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  27. ^ Ivanidze, Vladimir (Ivanidze, Vladimir) (7. 5. 2000). „Яkutskiй dom v Lugano. Rossiйskie korni "Mabeteksa"” [Yakut house in Lugano. Russian roots of "Mabetex"]. «Soveršénno sekrétno» (na jeziku: ruski). Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  28. ^ Stepovoй, Sergeй (Stepovoy, Sergey) (13. 10. 2000). „Mersedes za 20 kopeek. Talantы Pavla Borodina. Paša-"Mersedes"” [Mercedes for 20 kopecks. Pavel Borodin's talents. Pasha- "Mercedes"]. «Stringer» ("Stringer") (na jeziku: ruski). Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  29. ^ Bonini, Karlo (Bonini, Carlo); Malagutti, Vittorio (Malagutti, Vittorio) (12. 9. 2000). „Korrupciя: obvineniя protiv klana Elьcina” [Corruption: accusations against the Yeltsin clan]. Corriere della Sera (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 9. 4. 2001. g. Pristupljeno 10. 4. 2021.  Alt URL
  30. ^ „Meždunarodnoe poručenie Devo (Dokument) "Kremlingeйt": zakrыtь nelьzя rassledovatь. V čem šveйcarcы podozrevaюt bыvših vыsokopostavlennыh činovnikov kremlevskoй administracii” [Devo's international mission (Document) "Kremlingate": you can't investigate it. What the Swiss suspect of former high-ranking officials of the Kremlin administration]. «Segodnя» ("Today") (na jeziku: ruski). 12. 9. 2000. Arhivirano iz originala 25. 2. 2001. g. Pristupljeno 10. 4. 2021.  Alt URL
  31. ^ Lurьe, Oleg. PAKKOLI POTRATIL NA VZЯTKI: 15 MILLIONOV ŠVEЙCARSKIH FRANKOV
  32. ^ „Počemu dolžno bыlo razvalitьsя delo "Mabeteksa"” [Why the Mabetex case had to fall apart]. Arguments and Facts website (na jeziku: ruski). 27. 4. 2000. Arhivirano iz originala 31. 7. 2018. g. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  33. ^ „Yeltsin attacks fraud crusader”. the Guardian (na jeziku: engleski). 1999-04-03. Pristupljeno 2020-11-19. 
  34. ^ Cullison, Alan (20. 4. 2000). „Russia's Parliament Dismisses Chief Prosecutor Yuri Skuratov”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 21. 10. 2020. 
  35. ^ a b v „RUSSIAN ELECTION WATCH No. 9, April 2000”. www.belfercenter.org. Harvard University (John F. Kennedy School of Government). april 2000. Pristupljeno 4. 11. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јуриј_Скуратов&oldid=27618372”