Pređi na sadržaj

Људска микоплазма

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ljudska mikoplazma
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Bacteria
Tip: Mycoplasmatota
Klasa: Mollicutes
Red: Mycoplasmatales
Porodica: Mycoplasmataceae
Rod: Mycoplasma
Vrsta:
M. hominis
Binomno ime
Mycoplasma hominis
(Freundt 1953) Edward 1955

Ljudska mikoplazma (lat. Mycoplasma hominis) je uslovno patogenih Mikoplazma koja ima sposobnost da prodre u unutrašnjost ljudskih ćelija. [1] Zajedno sa ureaplazmama, mikoplazme su najmanji poznati slobodni mikrorganizmi, koji nemaju ćelijski zid i stoga se ne boje po Gramu.[2] Ljudska mikoplazma je povezana sa zapaljenjskom bolešću karlice,[3][4] bakterijskom vaginozom, [5] muškom neplodnošću[6] i polno prenosivim bolestima. Takođe ovaj patogen može latentno inficirati tkiva horionskih resica trudnica, i time uticati na ishod trudnoće.[7] Da bi se utvrdio pravi etiološki značaj mikoplazmi u patogenezi razvoja negativnih posledica po reproduktivno zdravlje žena, potreban je veliki broj multicentričnih randomizovanih kliničkih ispitivanja.[8]

Osetljiva je na antibiotik klindamicin,[9] a rast njenih kolonija u obliku „prženih jaja“ na podlozi sa glukoznim agarom u roku od 24–48 sati jedna je od njenih karakteristika.

Biologija i biohemija[uredi | uredi izvor]

Tip i morfologija[uredi | uredi izvor]

Ljudska mikoplazma je oportunistička vrsta mikoplazme koja živi u donjim partijama urogenitalnog trakta ljudi. [10] Ovu uobičajenu ljudsku vrstu urogenitalne mikoplazme kakarkteriše nedostatak ćelijskog zida, tako da je ona otporan na β-laktame i sve antibiotike koji ciljaju ćelijski zid. [11] Pored toga, ljudska mikoplazma je i najjednostavniji mikroorganizam koji se samoreplicira.[12] Zbog činjenice da nema ćelijski zid, ljudska mikoplazma se ne boji po gramu [13] iako se u literaturi često opisuje kao gram-negativna bakterija.

Morfologija ljudske mikoplazme je prilično varijabilna i delimično zavisi od starosti kulture jer je najmanji uočeni oblik, koji dolazi iz elementarnog tela, širok od 80 mµ do 100 mµ.[14]

Uočeni su različiti ćelijski oblici ljudsklj mikoplazme koji variraju od kokoidnih ćelija do filamenata i struktura nepravilnog oblika sa preovlađujućim kokoidnim oblicima i ćelijama u obliku prstena ili diska.[15] Kokoidni oblici ove vrste su povezani sa binarnom fisijom, dok su fragmentarni filamenti i ćelije koje pupaju takođe moguće. Ova činjenica zajedno sa činjenicom da su u različitim laboratorijama iste vrste rasle različitim brzinama, navodi na zaključak da su uslovi u kulturi uticali na brzinu deobe i ćelijsku morfologiju ove vrste mikroorganizama.[16]

Unutrašnje komponente mnogo većih ćelija u vrsti su takođe promenljive. Ove ćelije mogu da sadrže različite strukture kao što su granule slične ribozomima, nuklearne oblasti mrežastih niti, gusta citoplazmatska tela i velike vakuole. Ova zapažanja ukazuju na to da ovaj mikroorganizam ima više načina reprodukcije.[17]

Metabolizam[uredi | uredi izvor]

Analiza sekvence genoma ljudske mikoplazme PG21 pokazuje da je ovaj mikroorganizam drugi najmanji genom među slobodnim živim organizmima koji se samorepliciraju. [18] Zbog svog minimalnog genoma, ljudska mikoplazma ima smanjene metaboličke sposobnosti koje karakterišu različiti putevi generisanja energije. [18] Tri energetska puta kroz koja ljudska mikoplazma može da prođe su Embden-Meyerhoff-Parnas (EMP), arginin dihidrolaza i metabolizam riboflavina. [18]

Rast kulture[uredi | uredi izvor]

Ćelije ljudska mikoplazma pripremljene iz šaržnih kultura pokazuju ujednačen eksponencijalni rast i izgleda da se dele kroz proces binarne fisije sa pleomorfnim oblicima koji se pojavljuju nakon dalje inkubacije. [19] Slično ponašanje pokazalo je još jedan laboratorijski prilagođen soj i tri druga klinička izolata, što je činilo karakterističnim za ovu vrstu.[19] Ljudska mikoplazma raste u različitim definisanim laboratorijskim podlogama, kao što je bujon arginina, a takođe se može uzgajati u vodi. [20] Rast ove vrste, kao i svih vrsta mikoplazmi, pokreće anaerobno disanje.[21]

Studije genoma[uredi | uredi izvor]

Podaci o DNK sekvenci ljudske mikoplazme su nepotpuni. Ljudska mikoplazma koristi atipičan oblik energetskog metabolizma, koji zavisi od razgradnje arginina. Druge mikoplazme nemaju ovu karakteristiku. Određivanje genoma može pružiti informacije koje bi olakšale razumevanje metaboličkih rekonstitucija.[22]

Uloga u bolestima[uredi | uredi izvor]

Lokalizacije[uredi | uredi izvor]

Primarna lokalizacije ljudske mikoplazme, koja je sposobna da zarazi ljudska bića, kao i primate koji nisu ljudi,[23] su usnoždrelni (orofarinks) i mokraćnopolni (genitourinarni) trakt sa pozitivnom patogenošću. [24]

Ljudska mikoplazma je više nego verovatno umešana u mnoge različite bolesti ( uključujući i inflamatornu bolest karlice koja može izazvati ektopičnu (vanmateričnu) trudnoću), [25] ali njena uloga je nejasna za većinu bolesti.

Prosperira u okruženju koje stvaraju druge gram negativne bakterije umešane u bakterijsku vaginozu i može biti uzrok prevremenog porođaja i pobačaja. Takođe je uključen u postpartalnu groznicu, jer može biti uzrok endometritisa. Takođe se sumnja da je uzročnik neonatalnih infekcija kao što su konjuktivitis, respiratorni distres, groznica, meningitis, apscesi i urođena pneumonija. [25] Kod odraslih, može biti umešan u faringitis, septikemiju, infekcije pluća, infekcije centralnog nervnog sistema, druge infekcije respiratornog trakta, infekcije zglobova i infekcije rana. Infekcije ljudskom mikoplazmom obično se ne vide kod zdravih odraslih osoba. [25]

Period inkubacije[uredi | uredi izvor]

Period inkubacije ljudske mikoplazme nije poznat

Terapija[uredi | uredi izvor]

Mnogi antibiotici ubijaju bakterije tako što slabe njihove čelijske zidove, ali pošto ih bakterije mikoplazme nemaju, neki antibiotici, poput penicilina, neće delovati protiv njih. [26]

Oralni tetraciklini su istorijski bili lekovi izbora za upotrebu protiv urogenitalnih i sistemskih infekcija izazvanih ljudskom mikoplazmom. [27] Na mestima i populacijama pacijenata gde su otpornost na tetraciklin ili neuspesi lečenja česti, druge lekove kao što su fluorokinoloni treba uzeti u obzir na osnovu podataka o osetljivosti in vitro kada je to moguće. [27]

Neke infekcije se mogu lečiti jednim antibiotikom. [28] U drugim slučajevima, kao što su teške infekcije ljudskom mikoplazmom koje se javljaju kod imunokompromitovanih pacijenata, preporučuje se kombinacija lekova koji su obično aktivni protiv mikoplazme. U tim slučajevima ostaje da se utvrde smernice za optimalnu terapiju. Trenutna terapijska razmatranja zasnovana su samo na izveštajima o pojedinačnim slučajevima. [28]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Kako se bakterija najčešće prenosi seksualnim odnosima, da bi se ova infekcija sprečila, trebalo bi koristiti metode bezbednog seksa. [29]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Mycoplasma hominis PG21”. Site du Genoscope. 2013-10-19. Arhivirano iz originala 23. 09. 2015. g. Pristupljeno 2015-08-30. 
  2. ^ „Gram Staining Rules”. www.atsu.edu. Pristupljeno 2020-08-02. 
  3. ^ Taylor-Robinson, D (oktobar 1996). „Infections due to species of Mycoplasma and Ureaplasma: an update”. Clin Infect Dis. 23 (4): 671—82. PMID 8909826. doi:10.1093/clinids/23.4.671. 
  4. ^ Ljubin-Sternak, Suncanica; Mestrovic, Tomislav (2014). „Review: Chlamydia trachomatis and Genital Mycoplasmias: Pathogens with an Impact on Human Reproductive Health”. Journal of Pathogens. 2014 (183167): 183167. PMC 4295611 Slobodan pristup. PMID 25614838. doi:10.1155/2014/183167 Slobodan pristup. 
  5. ^ Mastromarino, Paola; Vitali, Beatrice; Mosca, Luciana (2013). „Bacterial vaginosis: a review on clinical trials with probiotics” (PDF). New Microbiologica. 36 (3): 229—238. PMID 23912864. 
  6. ^ C. Huang; H.L. Zhu; K.R. Xu; S.Y. Wang; L.Q. Fan; W.B. Zhu (septembar 2015). „Mycoplasma and ureaplasma infection and male infertility: a systematic review and meta-analysis”. Andrology. 3 (5): 809—816. PMID 26311339. doi:10.1111/andr.12078 Slobodan pristup. 
  7. ^ „Investigation on silent bacterial infections in specimens from pregnant women affected by spontaneous miscarriage.”. J Cell Physiol. 234 (1): 100—9107. 2018. PMID 30078192. doi:10.1002/jcp.26952 Slobodan pristup. 
  8. ^ Vladimirovna, Belova Anastasiя; Pavlovič, Nikonov Andreй (2015). „Genitalьnыe mikoplazmы (U. parvum, U. urealyticum, M. hominis, M. genitalium) v strukture infekcionnыh osložneniй v akušerstve, ginekologii i perinatologii”. Alьmanah kliničeskoй medicinы (39): 140—150. ISSN 2072-0505. 
  9. ^ „Clindamycin” (PDF). FA Davis Company. 2017. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 11. 2017. g. Pristupljeno 15. 12. 2017. 
  10. ^ Pereyre, Sabine; Sirand-Pugnet, Pascal; Beven, Laure; Charron, Alain; Renaudin, Hélène; Barré, Aurélien; Avenaud, Philippe; Jacob, Daniel; Couloux, Arnaud (oktobar 2009). „Life on arginine for Mycoplasma hominis: clues from its minimal genome and comparison with other human urogenital mycoplasmas”. PLOS Genetics. 5 (10): e1000677. ISSN 1553-7404. PMC 2751442 Slobodan pristup. PMID 19816563. doi:10.1371/journal.pgen.1000677. 
  11. ^ Pereyre, Sabine. “Mycoplasma Hominis, M. Genitalium and Ureaplasma Spp.” Mycoplasma Species (M. Hominis, M. Genitalium, M. Fermentans) - Infectious Disease and Antimicrobial Agents, 2002, www.antimicrobe.org/m06.asp.
  12. ^ Lo, Shyh‐Ching; Wang, Richard Y.‐H.; Grandinetti, Teresa; Zou, Nianxiang; Haley, Christine L.‐D.; Hayes, Michael M.; Wear, Douglas J.; Shih, James W.‐K. (2003-05-15). „Mycoplasma hominis Lipid‐Associated Membrane Protein Antigens for Effective Detection of M. hominis –Specific Antibodies in Humans”. Clinical Infectious Diseases (na jeziku: engleski). 36 (10): 1246—1253. ISSN 1058-4838. doi:10.1086/374851. 
  13. ^ „Gram Staining Rules”. www.atsu.edu. Pristupljeno 2020-08-02. 
  14. ^ Anderson, D. R.; Barile, M. F. (jul 1965). „Ultrastructure of Mycoplasma hominis”. Journal of Bacteriology. 90 (1): 180—192. ISSN 0021-9193. PMC 315612 Slobodan pristup. PMID 16562016. doi:10.1128/JB.90.1.180-192.1965. 
  15. ^ Bredt, W. 1971. Cellular Morphology of Newly Isolated Mycoplasma hominis Strains. Journal of Bacteriology 105:1 449. < http://jb.asm.org/content/105/1/449.full.pdf>.
  16. ^ Robertson, J & Alfa, Michelle & Boatman, E. (1983). Morphology of the cells and colonies of Mycoplasma hominis. Sexually transmitted diseases. 10. 232-9.
  17. ^ Anderson, D. R.; Barile, M. F. (jul 1965). „Ultrastructure of Mycoplasma hominis”. Journal of Bacteriology. 90 (1): 180—192. ISSN 0021-9193. PMC 315612 Slobodan pristup. PMID 16562016. doi:10.1128/JB.90.1.180-192.1965. 
  18. ^ a b v Pereyre, Sabine; Sirand-Pugnet, Pascal; Beven, Laure; Charron, Alain; Renaudin, Hélène; Barré, Aurélien; Avenaud, Philippe; Jacob, Daniel; Couloux, Arnaud (oktobar 2009). „Life on arginine for Mycoplasma hominis: clues from its minimal genome and comparison with other human urogenital mycoplasmas”. PLOS Genetics. 5 (10): e1000677. ISSN 1553-7404. PMC 2751442 Slobodan pristup. PMID 19816563. doi:10.1371/journal.pgen.1000677. 
  19. ^ a b Robertson, J.; Gomersall, M.; Gill, P. (novembar 1975). „Mycoplasma hominis: growth, reproduction, and isolation of small viable cells”. Journal of Bacteriology. 124 (2): 1007—1018. ISSN 0021-9193. PMC 235991 Slobodan pristup. PMID 1102522. doi:10.1128/JB.124.2.1007-1018.1975. 
  20. ^ Ball, H. J.; Neill, S. D.; Reid, L. R. (januar 1982). „Use of arginine aminopeptidase activity in characterization of arginine-utilizing mycoplasmas”. Journal of Clinical Microbiology. 15 (1): 28—34. ISSN 0095-1137. PMC 272017 Slobodan pristup. PMID 6764773. doi:10.1128/JCM.15.1.28-34.1982. 
  21. ^ Mayer, Gene. Mycoplasma and Ureaplasma, The MicrobeLibrary, www.microbiologybook.org/mayer/myco.htm#:~:text=The mycoplasmas are facultative anaerobes,pear shaped and even filamentous.
  22. ^ „Mycoplasma hominis PG21”. Site du Genoscope. 2013-10-19. Arhivirano iz originala 23. 09. 2015. g. Pristupljeno 2015-08-30. 
  23. ^ “Mycoplasma Hominis.” MSDSonline, www.msdsonline.com/resources/sds-resources/free-safety-data-sheet-index/mycoplasma-hominis/.
  24. ^ Clongen.com, www.clongen.com/mycoplasma-hominis/#:~:text=The incubation period is two,for years in hypogammaglobulinemic patients.
  25. ^ a b v “Mycoplasma Hominis.” MSDSonline, www.msdsonline.com/resources/sds-resources/free-safety-data-sheet-index/mycoplasma-hominis/.
  26. ^ Felson, Sabrina. “Mycoplasma Infections: Symptoms, Treatment, and Prevention.” WebMD, WebMD, 28 Mar. 2020, www.webmd.com/a-to-z-guides/mycoplasma-infections#1.
  27. ^ a b Pereyre, Sabine. “Mycoplasma Hominis, M. Genitalium and Ureaplasma Spp.” Mycoplasma Species (M. Hominis, M. Genitalium, M. Fermentans) - Infectious Disease and Antimicrobial Agents, 2002, www.antimicrobe.org/m06.asp.
  28. ^ a b Pereyre, Sabine. “Mycoplasma Hominis, M. Genitalium and Ureaplasma Spp.” Mycoplasma Species (M. Hominis, M. Genitalium, M. Fermentans) - Infectious Disease and Antimicrobial Agents, 2002, www.antimicrobe.org/m06.asp.
  29. ^ Felson, Sabrina. “Mycoplasma Infections: Symptoms, Treatment, and Prevention.” WebMD, WebMD, 28 Mar. 2020, www.webmd.com/a-to-z-guides/mycoplasma-infections#1.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Људска_микоплазма&oldid=27442385”