Ćilimarska škola u Pirotu
Ćilimarska škola u Pirotu je škola koju je osnovala Žensko društvo 1907. godine.
Osnivanje Ćilimarske škole[uredi | uredi izvor]
Juna 1905. godine je Žensko društvo iz Beograda kontaktiralo podružinu u Pirotu sa ciljem da otvore Ćilimarsku školu u Pirotu. Podružina u Pirotu je pak odgovorila da one nemaju niti moći niti para za tako nešto[1]. Članice podružine su ipak 1905. godine kupile razboje kako bi učenice počele da tkaju ćilime. U maju 1906. godine su predstavnice Ženskog društva iz Beograda došle i razgovarale sa direktorom gimnazije o izgradnji radionice za tkanje ćilima.
Odbor Pirotske opštine je na sednici 15. oktobra 1906. godine odlučio da im ustupi plac kod stare crkve radi podizanja Tkačke škole i Ćilimarske radionice. Sledeće godine su upraviteljka Radeničke škole i upravna članica razgovarale o nadležnim poslovima oko osnivanja Ćilimarske škole. Od Ministarstva privrede su dobile 4000 dinara za školu[2]. Tako je nastala Ćilimarska škola u Pirotu, kao škola beogradskog Ženskog društva a ne pirotske podružine iako su članice podružine bile i članice upravnog odbora.
Škola je zvanično otvorena 23. oktobra 1907. godine i tada je upisano 16 učenica. Svečanosti su prisustvovali okružni načelnik, direktor gimnazije, cela uprava pirotske podružine i građani. Na čelu odbora Ćilimarske škole je bio Nikola Rakić a ostali članovi Milan Stanojević, Ljubica Pandurović, Stevana Stevanović, Jevta Ćirić.
Žensko društvo je vršilo nadzor na Školom pa je svakog meseca dolazila po jedna članica u obilazak. Kasnije direktora škole menja nadzornica. Škola je imala odlične uspehe u drugoj godini, imala je u prvom razredu 14 učenica a u drugom 5. Stalnih tkalja je bilo tri. Ipak, prodaja proizvoda Škole nije bila dovoljna da podmiri troškove te je Ministarstvo narodne privrede novčano pomagalo Školu[3].
Tek od 1910. godine je uprava Škole imala sve veće prihode od prodaje gotove i obojene pređe za tkanje drugim pirotskim tkaljama. Učenice su dobijale deo zarade, plaćalo im se od 2 do 14 dinara po aršinu tkanja. Takođe je bilo sve više i više narudžbi ćilima toliko da je bilo obezbeđenog posla u naredne tri godine.
Godine 1911. su učenice i učiteljice imale izložbu u Torinu na kojoj je Beogradsko žensko društvo prikazalo njihove proizvode. Učestovale su sa ćilimima na izložbama i u Sarajevu, Novom Sadu i Ljubljani.
Po ugledu na ovu Školu, Ćilimarske škole su počele da se nižu u Srbiji, u Požarevcu pa u Sjenici.
Kako bi se unapredila proizvodnja ćilima, krajem maja 1914. godine je Savez za profesionalnu nastavu u Ministarstvu privrede donelo odluku da se osnuje Viša ćilimarska škola u Pirotu. Zbog početka rata, ova odluka nije sprovedena u delo nikada.
Škola u periodu od 1914-1941[uredi | uredi izvor]
Posle rata je Beogradsko žensko društvo bilo u teškom materijalnom stanju te nije moglo da odmah uspostavi rad u Ćilimarskoj školi. Zbog toga su se trudile da je što pre osposobe kako bi počela prodaja ćilima. U Pirot su tada upućene upravna članica Jelena Marković i Kata Ristić. Pošto nisu uspele da podignu zgradu škole pre 1914. godine, iako su od opštine dobile plac, morale su opet da iznajme zgradu, ali su i obnovile pregovore sa opštinom oko dobijanja placa. Kao učiteljica je počela da radi Joka Ilić Hadžić.
Godine 1922. je Beogradsko žensko društvo predalo Ćilimarsku školu podružini u Pirotu. Pirotska podružina je Ćilimarsku školu pripojila Radeničkoj školi koja je od tada radila kao Niža ženska zanatska škola, otvarajući još jedno odeljenje - ćilimarsko. Prvi uspeh učenica ovog smera je bilo na izložbi koja je organizovana povodom dočeka rumunske princeze Marije i venčanja sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem 8. juna 1922. godine[4].
Tokom 1924. i 1925. ćilimarsko odeljenje broji najmanje učenica - svega 11 u tri razreda. Početak Drugog svetskog rata je otežao okolnosti pod kojima se odvija rad ženskog društva te su se stoga zatvorile sve podružine pa na taj način i škole koje su vodile.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jasmina Milanović, Podružina ženskog društva u Pirotu i ćilimarska škola, Zbornik radova "Od turske kasabe do modernog grada preko Berlina i Versaja", 2018