Džon Vanbru

Džon Vanbru
Godfri Neler: Portret Džona Vanbrua u Nacionalnoj galeriji portreta u Londonu.
Datum rođenja	(1664-01-24)24. januar 1664.
Mesto rođenja	London, Engleska
Datum smrti	26. mart 1726.(1726-03-26) (62 god.)
Mesto smrti	Vestminster, Velika Britanija

Džon Vanbru (engl. Sir John Vanbrugh, IPA: ˈvæn.brə/ ili IPA: /ˈvænbruː/ ; 1664—1726) je britanski dramaturg i arhitekta , najznačajniji predstavnik engleskog baroka. Godine 1714. kralj Džordž I dodelio mu je titulu ser.

Detinjstvo i mladost

Poreklom je Flamanac. Bio je ubeđeni vigovac i smatrao je da je britanska parlamentarna demokratija u opasnosti. Učestvovao je u zaveri kojom je tadašnjeg kralja Džejmsa II valjalo svrgnuti, a na tron dovesti Vilijama Oranskog. Godine 1690, na povratku iz Haga, gde je bio u poseti Vilijamu, Vanbrua su u Kaleu uhapsile francuske vlasti optuživši ga za špijunažu. U francuskom zatvoru proveo je dve godine.

Književni rad

Za vreme zatočeništva, Vanbru je proučio principe Molijerovih komedija kako bi mogao napisati svoju komediju. Godine 1695, u Londonu je postavljena njegova prva komedija karaktera - „Nepopravljivi, ili vrlina u opasnosti“ (The Relapse, or, Virtue in Danger) - koju je publika prihvatila sa oduševljenjem. Vanbru je i sa sledećom komedijom, naslovljenom „Uvređena žena“ (The Provoked Wife) (1697), doživeo uspeh.

Popularnost Vanbruovih predstava smetala je puritanskim slojevima društva koji su njegove komedije smatrali nepristojnim. Vanbru je, uprkos svemu, pisao francuske farse do navršene četrdeset godine, kada se kod njega iznenada probudilo interesovanje za arhitekturu.

Arhitektonska dela

Njegov prvi projekat bio je zamak Hauard (Castle Howard), koji je uradio 1702. za kraljevskog rizničara, lorda Karlajla. Već u prvom radu Vanbru pokazuje interes za barok kontinentalne Evrope, posebno za teatralne efekte i konvencije. Ovaj stil nije bio prihvaćen u tadašnjoj Engleskoj, pa su njegove kreacije locirane severno od Lamanša.

Vanbruovu prenaglašenu maštovitost i sklonost ka dramatičnosti kanalisao je Vanbruov saradnik Nikolas Hoksmur, iskusni profesionalac koji je dugo radio sa Kristoferom Renom. Vanbru i Hoksmur su verovatno najslavniji par u istoriji arhitekture. Njihovo zajedničko remek-delo je Blenimska palata, projektovana 1705. za Džona Čerčila, vojvodu od Molboroa.

Svađa sa vojvodinom ženom primorala je Vanbrua da otkaže učešće u realizaciji svoga najboljeg projekta i prihvati druge porudžbine. Lord Karlajl ga je preporučio kraljici Ani, koja je Vanbruu poverila izgradnju Opere na Hajmarketu u Londonu. Pozorište Hajmarket i danas postoji, ali se, zbog slabe akustike, računa u Vanbruove neuspehe.

Posle Hoksmurove smrti, Vanbru nastavlja da radi sam, pri čemu njegove zamisli vremenom zadobijaju čvršću geometriju i svedenost. Njegovim poslednjim remek-delom smatra se imanje Siton Delaval u Nortamberlandu — omanja građevina, slična zamku, dobro raspoređene mase i veličanstvenih proporcija.

Vanbru se bavio i vrtnom arhitekturom. Od 1711. do 1735. sa dizajnerom Čarlsom Bridžmenom dizajnirao je i oblikovao vrt na imanju Stou (engl. Stowe House). Inspirisani radovima Džordža Londona, Henrija Vajza i Stivena Svicera, vrt prvobitno koncipiraju u engleskom baroknom stilu. Iz tog perioda su i Vanbruovi Bahusov hram iz 1718. i piramida podignuta 1726.

Literatura

• Berkowitz, Gerald M., Sir John Vanbrugh and the End of Restoration Comedy, Editions Rodopi (January. 1981. ISBN 978-90-6203-503-8.
• Beard, Geoffery. The work of John Vanbrugh. Batsford. 1986. ISBN 978-0-7134-4678-4.
• Boswell, James (11 August.). Boswell's London Journal, 1762–1763 (Yale Editions of the Private Papers of James Boswell) (2nd Revised ed.). . Edinburgh University Press. 2004. ISBN 978-0-7486-2146-0. 
• Bill Bryson. At Home: A Short History of Private Life. . Doubleday. 2010. ISBN 978-0-385-61917-2. 
• Dobrée, Bonamy . Introduction to The Complete Works of Sir John Vanbrugh, vol. 1. . Bloomsbury: The Nonesuch Press. 1927. 
• Downes, Kerry (1987). Sir John Vanbrugh:A Biography. London: Sidgwick and Jackson.
• Green, David (1982). Blenheim Palace. Oxford: Alden Press. 
• Halliday, E. E. (1967). Cultural History of England. London: Thames and Hudson.
• Hart, Vaughan (2008). Sir John Vanbrugh: Storyteller in Stone. London and New Haven: Yale University Press. 
• Hume, Robert D. (1976). The Development of English Drama in the Late Seventeenth Centurylocation= Oxford. Clarendon Press. 
• Hunt, Leigh (ed.) (1840). The Dramatic Works of Wycherley, Congreve, Vanbrugh and Farquhar.
• Lowe, Robert William; Cibber, Colley; (1889). An apology for the life of Mr. Colley Cibber. London: Charles Whittingham and Co. pp. 338. Pristupljeno 23 June 2010.
• Mallgrave, Harry Francis (2005). Modern Architectural Theory: A Historical Survey, 1673–1968. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79306-3. 
• McCormick, Frank . Sir John Vanbrugh: The Playwright as Architect. . University Park, Pennsylvania: Pennsylvania State University Press. 1991. 
• Milhous, Judith . Thomas Betterton and the Management of Lincoln's Inn Fields 1695—1708. . Carbondale, Illinois: Southern Illinois University Press. 1979. 
• Sherwood, Jennifer; Pevsner, Nikolaus (1974). Oxfordshire. London: Penguin. ISBN 978-0-14-071045-8. )
• Watkin, David (1979). English Architecture. London: Thames and Hudson.
• Williams, Harold (1958). The Poems of Jonathan Swift. Oxford University Press. str. 430.