Azot-pentoksid
Appearance
model molekula
| |
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
Dinitrogen-pentoksid
| |
Drugi nazivi
Azot (V)-oksid
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.030.227 |
MeSH | Dinitrogen+pentoxide |
| |
| |
Svojstva | |
N2O5 | |
Molarna masa | 108,01 g/mol |
Agregatno stanje | bela čvrsta supstanca |
Gustina | 2,05 g/cm3, основно |
Tačka ključanja | 32.4 ºC sublimira |
reaguje dajući azotnu kiselinu | |
Struktura | |
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | planarni, C2v (približno D2h) N–O–N ≈ 180º |
Termohemija | |
Standardna molarna
entropija (S |
178.2 J K−1 mol−1 (s) 355.6 J K−1 mol−1 (g) |
Standardna entalpija
stvaranja (ΔfH |
−43.1 kJ/mol (s) +11.3 kJ/mol (g) |
Opasnosti | |
Glavne opasnosti | jak oksidant, stvara jaku kiselinu u kontaktu sa vodom |
NFPA 704 | |
Tačka paljenja | ne gori |
Srodna jedinjenja | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Reference infokutije | |
Azot-pentoksid je oksid azota hemijske formule N2O5, gde je oksidacioni broj azota +5.
Dobijanje
[uredi | uredi izvor]Može se dobiti na više načina[3]:
1. dejstvom azotne kiseline na oksid fosfora:
2. dejstvom hlora na suv srebro-nitrat:
3. dejstvom ozona na azot-peroksid:
Osobine
[uredi | uredi izvor]Ovo je bela kristalna supstanca koja pod običnim pritiskom sublimuje, ne topeći se, a iznad tačke ključanja se raspada. Ukoliko se brzo zagreva, doći će do eksplozije[3][4][5]:
Azot-pentoksid je anhidrid azotne kiseline[3]:
Osobina | Vrednost |
---|---|
Particioni koeficijent[6] (ALogP) | 4,2 |
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) | -2,9 |
Polarna površina[8] (PSA, Å2) | 100,9 |
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ a b v Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
- ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.