Азот-пентоксид
Изглед
модел молекула
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Динитроген-пентоксид
| |
| Други називи
Азот (V)-оксид
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.030.227 |
| MeSH | Dinitrogen+pentoxide |
| |
| |
| Својства | |
| N2O5 | |
| Моларна маса | 108,01 g/mol |
| Агрегатно стање | бела чврста супстанца |
| Густина | 2,05 g/cm3, основно |
| Тачка кључања | 32.4 ºC сублимира |
| реагује дајући азотну киселину | |
| Структура | |
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | планарни, C2v (приближно D2h) N–O–N ≈ 180º |
| Термохемија | |
Стандардна моларна
ентропија (S |
178.2 J K−1 mol−1 (s) 355.6 J K−1 mol−1 (g) |
Стандардна енталпија
стварања (ΔfH |
−43.1 kJ/mol (s) +11.3 kJ/mol (g) |
| Опасности | |
| Главне опасности | јак оксидант, ствара јаку киселину у контакту са водом |
| NFPA 704 | |
| Тачка паљења | не гори |
| Сродна једињења | |
Сродна
|
једињења- азотни оксидиN2O NO N2O3 NO2 N2O4 |
Сродна једињења
|
Азотна киселина |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Азот-пентоксид је оксид азота хемијске формуле N2O5, где је оксидациони број азота +5.
Добијање
[уреди | уреди извор]Може се добити на више начина[3]:
1. дејством азотне киселине на оксид фосфора:
2. дејством хлора на сув сребро-нитрат:
3. дејством озона на азот-пероксид:
Особине
[уреди | уреди извор]Ово је бела кристална супстанца која под обичним притиском сублимује, не топећи се, а изнад тачке кључања се распада. Уколико се брзо загрева, доћи ће до експлозије[3][4][5]:
Азот-пентоксид је анхидрид азотне киселине[3]:
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Партициони коефицијент[6] (ALogP) | 4,2 |
| Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) | -2,9 |
| Поларна површина[8] (PSA, Å2) | 100,9 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko, Igor V.; Tanchuk, Vsevolod Yu.; Kasheva, Tamara N.; Villa, Alessandro E. P. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl, Peter; Rohde, Bernhard; Selzer, Paul (2000). „Fast Calculation of Molecular Polar Surface Area as a Sum of Fragment-Based Contributions and Its Application to the Prediction of Drug Transport Properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
[уреди | уреди извор]- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
