Pređi na sadržaj

Akutni bakterijski prostatitis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Akutno bakterijsko zapaljenje prostate
SinonimiProstatosis
Mikrografija upaljene prostate, histološki korelat prostatitisa. Na levoj strani slike se vidi normalna neupaljena prostatična žlezda.
Specijalnostiurologija

Akutni bakterijski prostatitis (ABP) ili akutno bakterijsko zapaljenje prostate ozbiljna je, akutna, febrilna bolest uzrokovana najčešće koliformnim bakterijama, koje povremeno kolonizuju mušku uretru. Prostata je važna žlezda u telu muškarca koja proizvodi deo semene tečnosti, koja pomaže u prenosu sperme. Veoma je važan organ kako za potpuno psihičko tako i za fizičko zdravlje muškaraca, pa kada je ova žlezda zahvaćena zapaljenjem, pati celokupno zdravstveno stanje, jer izaziva probleme sa mokrenjem , seksualnu disfunkciju i opšte zdravstvene probleme, kao što su osećaj umora i depresija.[1]

Akutni bakterijski prostatitis ima najburnije simtome od svih oblika prostatitisa, koji se brzo razvijaju: učestalo i bolno mokrenje zamućenog urina, urgentno mokrenje sa inkontinencijom, groznica, jeza, drhtavica, povišena temperatura, bolovi u genitalnoj regiji, donjem delu stomaka, krstima. Mokrenje je otežano i danju i noću, počinje u slabom mlazu koji se prekida pa do potupne nemogućnosti spontanog mokrenja (akutne retencije moikraće), što je posledica otečene prostate. Stanje može da napreduje do sepse sa tahikardijom, tahipnejom i hipotenzijom.

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Prostata (kestenjača) je polna žlezda koja čini deo reproduktivnog trakta muškarca. Glavna uloga prostate je proizvodnja sekreta koja čini sastavni deo ejakulata. Nalazi se iza simfize, ispred rektuma, ispod mokraćne bešike i iznad urogenitalne prelčage. Mokračna cev svojim proksimalnim delom prolazi kroz prostatu i u celosti je okružena tkivom prostate.[2]

Da je prostatitis uobičajeno stanje kod muškaraca, ukazuje podatak da je na globalnom nivou prijavljeno da je 35–50% muškaraca barem jednom tokom života pogođeno simptomima koji ukazuju na prostatitis.[3]

Na osnovu populacije >10.600 ispitanika, sistematski pregled je otkrio na ovom uzorku 8,2% prevalenciju simptoma prostatitisa.[2]

Simptomatski, hronični i asimptomatski oblici prostatitisa, kako ih definiše Nacionalni instituti za zdravlje Sjedinjenih Američkih Država,[4] u svom izdanju od 1999. godine, prikazani su kao 4 sindroma prostatitisa (vidi tabelu) u kojoj su hronični bakterijski prostatitis i hronični prostatitis/sindrom hroničnog karličnog bola prikazani kao posebni sindromi.

Klasifikacija prostatitisa i hroničnog sindrom karličnog bola[2]
Tip Naziv i opis
I Akutni bakterijski prostatitis
II Hronični bakterijski prostatitis

Ponovljene infekcije mokraćnog trakta Hronične infekcije prostate

III Hronični nebakterijski prostatitis - hronični karlični bolni sindrom (CPPS)

(neprijatan osećaj ili bol u predelu karlice, koji traje najmanje tri meseca sa različitim poremećajima mokrenja i seksualnih tegoba)

IIIa - Inflamatorni hronični nebakterijski prostatitis (leukociti u spermi)

IIIb - Neinflamatorni hronični nebakterijski prostatitis (bez leukocita u spermi)

IV Asimptomatski inflamatorni prostatitis(histološki prostatitis)

Dokazi o zapaljenju u bioptatu, spermi/ekskretu prostate, bez simptoma

Iako imaju značajan negativan uticaj na kvalitet života pacijenata[5] i predstavljaju dijagnostičke i terapijske izazove za lekare, prostatitis i sindrom hroničnog karličnog bola su u literaturi dobili relativno malo pažnje, u poređenju sa drugim urološkim stanjima.[6]

Odsustvo čvrstih i jasnih epidemioloških podataka može takođe odražavati nedostatak jedinstvene definicije i preklapanje simptoma sa drugim stanjima, kao što su dobroćudno povećanje prostate i rak prostate.

Neposredno nakon objavljivanja ovog sistema klasifikacije prostatitisa, grupa istraživača počela je da proučava asimptomatski inflamatorni prostatitis. Na osnovu dokaza 98% bolesnika sa asimptomatskim inflamatornim prostatitisom takođe je imalo inflamatornu reakciju.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Prostatitis ima visoku prevalencu. Polovina muškaraca ima simptome prostatitisa barem jednom u životu a predstavlja najčešći poremećaj urinarnog trakta kod muškaraca mlađih od 50 godina i najčešće stanje kod muškaraca starijih od 50 godina.[7][8] Međutim, samo 7% ovih muškaraca ima akutni bakterijski prostatitis sa potvrđenom bakterijom, koji čini oko 10–15% svih prostatitisa. Ostali imaju nebakterijski hronični prostatitis ili sindrom hroničnog karličnog bola sa nepotvrđenom infekcijom u mokraći.[9] U većini slučajeva, asimptomatski prostatitis se slučajno dijagnostikuje kod bolesnika sa hipertrofijom ili karcinomom prostate posle biopsije ili hirurške intervencije.[10][11]

Oko 4,2% bolesnika mogu da razviju akutni bakterijski prostatitis posle transrektalne biopsije prostate vođene ultrazvukom i transuretralnih manipulacija (nakon kateterizacije i cistoskopija), savetuje se profilaksa antibioticima pri planiranju ove procedure.[8][12]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Escherichia coli je u 65–80% slučajeva uzročnik ABP

Uzročnici akutniog bakterijskog prostatitisa su bakterije koje izazivaju cistitis, uretritis ili epididimitis. Najčešći izazivači akutniog bakterijskog prostatitisa su:[1][7][13][14][15][16][17]

  • Gram negativne enterobakterije, uglavnom Escherichia coli (65–80%)
  • Pseudomonas aeruginosa (10–15%)
  • Klebsiella species
  • Enterobacter
  • Serratia species

Veoma retko uzročnici mogu biti:

Kod imunokompromitovanih bolesnika (npr inficirani virusom humane deficijencije) pored navedenih opisuju se Salmonella typhi i Neisseria gonorrhoeae kao uzročnici akutniog bakterijskog prostatitisa.[18]

Kod osoba koje putuju ili žive u južnom delu Azije ili u severnoj Australiji akutni bakterijski prostatitis može da uzrokuje Burkholderia pseudomallei koja je endemska u ovim područjima.[19][20]

Gljivica Coccidioides može da dovede do gljivičnog prostatitisa kod osoba koje su na imunosupresivnoj terapiji.[21]

Patogeneza[uredi | uredi izvor]

Anatomija prostate

Postoji nekoliko načina nastanka prostatitisa, širenjem:[1]

  • infekcije iz uretre ascedentnim putem,
  • direktno iz susednih struktura,
  • preko limfnih sudova iz rektuma
  • hematogeno iz drugih organa.

Smatra se da prostatitis najčešće nastaje migracijom bakterija iz uretre ili bešike kroz kanale prostate putem refluksa mokraće. Zbog otežanog prolaska mokraće kroz uretru, najčešće usled dobročudnih hiperplazije prostate i stenoze uretre, povećava se pritisak i nastaje refluks. Tako se prenose bakterije iz mokraće u tkivo prostate. Inflamaciji doprinosi i sama mokraća, jer hemijski iritira tkivo prostate.

Akutni bakterijski prostatitis može nastati direktnom inokulacijom posle transrektalne biopsije prostate vođene ultrazvukom i transuretralnih manipulacija (nakon kateterizacije i cistoskopija).[12]

Nastanku akutnog bakterijskog prostatitisa mogu da pogoduju i nošenje stalnog mokračnog katetera, oslabljen imunitet usled bolesti ili lečenja, prisustvo fimoze, epididimitisa, visokorizično seksualno ponašanje.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Opšti znaci i simptomi bolest počinju iznenada, sa opštim znacima infekcije koji dominiraju kliničkom slikom i hematogenog su oblika. Ako se infekcija proširila iz mokraćnog trakta na prostatu, znacima akutnog prostatitisa obično prethode mokraćni, posebno uretralni, simptomi infekcije, među kojima dominiraju:

  • temperatura, koja je često visoka i preko 39°S,
  • glavobolja,
  • malaksalost,
  • gubitak apetita,
  • mučnina, čak i povraćanje ,
  • jeza i drhtanje,
  • teško ili gotovo nemoguće kretanje.
  • lokalni simptomi koji uključuju bol u skrotumu i rektumu, koji mogu biti veoma jaki, grčeviti, posebno tokom defekacije,
  • osećaj punoća i stranog tela u rektumu.

Ponekad se javljaju bolovi u predelu donjih delova slabina i u grudima, butinama i donjem delu trbuha Mokrenje je češće, otežano, mlaz tanak, mokrenje bolno, s prekida ili potpuno zaustavljeno. Manje ili više sekreta se drenira iz uretre, a može se i primetiti krv na kraju mokrenja.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, kliničkog pregleda i labarotorijskih i drugih analiza.

Kod biohumoralnog sindroma prisutni su znaci akutnog zapaljenja, koji podrazumeva povećan broj leukocita, ubrzanu sedimentaciju, kao i druge parametre upala.

Prilikom mokrenja u tri čaše karakteristična je zamućenost, piurija i pojava kratkih debelih končića u mokraći do treće čaše.

Urikultura i ispitivanje sekreta prostate smože da utvrdi uzroka infekcije. Iako je masaža prostate kontraindikovana, prema potrebi, može se se primeniti pažljiv pritisak na žlezdu kako bi se dobio sekret prostate za bakteriološki pregled.

Ultrazvučni prikaz apsces prostate (crvena strelica) koji dovodi do zadržavanja mokraće u mokraćnoj bešici (plava strelica)

Rektalnim tušeom, prostata konstatuje konstatuje se da je uvećana, otečena, topla i veoma bolno osetljiva, napeta i čvrsta, bez mekih žarišta, koja se mogu osetiti u slučaju apscesa (kada se nakon pražnjenja gnoja, palpira udubljenje i okolno područje zadebljanje tkiva). Tokom palpacije može doći do perforacije apscesa u uretru, sa obiljem curenjem gnoja iz uretre. Pregledom eksprimata prostate otkriva se puno leukocita.

Ultrazvučnim pregledom se otkriva uvećana prostata i eventualno gnojna kolekcija.

Propisanom terapijom sanira se upala, a samim tim i zapremina i konzistencija parenhima prostate. Sve ove promene mogu se dijagnostikovati i pratiti rutinski suprapubični ultrazvučni pregled. Prostata je u akutnom zapaljenju uvećan i okrugla, sa više hiposonornog parenhima. U procesu sanacije upale dolazi do pojave hipersonornih žarišta u parenhimu prostate, koji odgovaraju fibroziranju, ili prelasku u hroničnu upalu.

Kod bolesnika sa kliničkim pogoršanjem bolesti uprkos odgovarajućem lečenju, ili kod onih koji su imunokompromitovani ili predisponirani na bakterijemiju ili embolijske komplikacije (dijabetičari, HIV pozitivni), savetuje se snimanje karlice kompjuterizovanom tomografijom ili magnetnom rezonancom, ili pregled ultrazvukom sa transrektalnom sondom, da bi se dijagnostikovao apsces prostate.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Opšte mere

Među uobičajene opšte merama u terapiji prostatitisa spadaju: odmaranje u krevetu, konzumiranje dosta čaja, suzbijanje groznice i bolova. Da bi se sprečio gnojni proces, preporučuju se tople kupke, termofor sa toplom vodom i topli klistir. Za ishranu se koristi lagana, pretežno mlečna hrana. U slučaju zatvor, daju se blagi laksativi.

Odmor, hidratacija, analgetici i spermolitici spadaju u nespecifičnu terapiju.

Ako bolesnik ne može da mokri može se primeniti perkutana suprapubična cistostomia

Često je neophodno hospitalizovati pacijenta sa akutnim prostatitisom.

Drenaža mokraće

Ako bolesnik ne može da mokri drenaža mokraćne bešike vrši se uteralnim kateterom u toku nekoliko dana.

Umesto trajnog kateter, može se primeniti punkciona drenaža mokraćne bešike (perkutana suprapubična cistostomia).

Antibakterijska terapija

Odmah treba primeniti visoke doze baktericidnih antibiotika, kao npr. penicilina širokog spektra, cefalosporina treće generacije ili fluorokinoloni, koji su lekovi prviog izbora.

U početnoj terapiji, fluorokinoloni se mogu kombinovati sa aminoglikozidima, u početku intravenozno, a kasnije intramuskularno.

Posle normalizacije infekcije, oralna terapija se može nastaviti tokom celog trajanja od 2-4 nedelje. U manje teškim slučajevima, fluorokinoloni se mogu davati oralno u period od 10 dana.

Kako oko 4,2% bolesnika mogu da razviju akutni bakterijski prostatitis posle transrektalne biopsije prostate vođene ultrazvukom i transuretralnih manipulacija (nakon kateterizacije i cistoskopija), savetuje se profilaksa antibioticima pri planiranju ovih procedura.

Nakon završetka terapije akutnog prostatitisa, preporučuje se praćenje kulture sekreta prostate naredna četiri meseca, da bi se izbegla moguća reinfekcija.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

U nekim slučajevima moguća je pojava komplikacija u vidu hroničnog inflamatornog procesa sa razvojem hroničnog bakterijskog prostatitisa ili ili sindroma hroničnog karličnog bola. Kaso moguće komplikacije navode se:

  • apsces prostate,
  • fistula prostate,
  • sepsa, sa tahikardijom, tahipnejom i hipotenzijom.
  • ascendentna urinarna infekcija - cistitis,
  • pijelonefritis,
  • autoimuni poremećaji (neplodnost usled antispermalnih antitela)  

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Uz adekvatnu terapiju akutnog prostatitisa, ishod je potpuni oporavak bez ikakvih posledica. Prostatitis je dobročudno stanje koje ne povećava rizik za nastanak karcinoma prostate, iako inflamatorni oblik prostatitisa može da poveća vrednost antigena specifičnog za prostatu (engl. prostate specific antigen – PSA), kao što se dešava tokom karcinoma prostate.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Nickel JC. Prostatitis and related conditions, orchitis, and epididymitis. In: Wein AJ, Kavoussi LR, Novick AC, Partin AW, Peters CA, eds. Campbell-Walsh Urology. 10th ed. Philadelphia: Saunders; 2012:327–56.
  2. ^ a b v Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom :02.
  3. ^ Krieger JN, Lee SW, Jeon J, Cheah PY, Liong ML, Riley DE. Epidemiology of prostatitis. Int J Antimicrob Agents 2008; 31(Suppl. 1): S85–90
  4. ^ Nyberg LM, Krieger JN, Nickel JC. National Institutes of Health Classification of Chronic Prostatitis. In Nickel JC ed, Textbook of Prostatitis. London: CRC Press, 1999: 28
  5. ^ McNaughton Collins, M.; Pontari, M. A.; O'Leary, M. P.; Calhoun, E. A.; Santanna, J.; Landis, J. R.; Kusek, J. W.; Litwin, M. S.; Chronic Prostatitis Collaborative Research Network (2001). „Quality of life is impaired in men with chronic prostatitis: The Chronic Prostatitis Collaborative Research Network”. J Gen Intern Med. 16 (10): 656—62. PMC 1495276 Slobodan pristup. PMID 11679032. doi:10.1111/j.1525-1497.2001.01223.x. 
  6. ^ Pavone-Macaluso, Michele (2007). „Chronic Prostatitis Syndrome: A Common, but Poorly Understood Condition. Part I”. EAU-EBU Update Ser. 5: 1—15. doi:10.1016/j.eeus.2006.10.002. 
  7. ^ a b Nickel, J. C.; Alexander, R. B.; Anderson, R.; Berger, R.; Comiter, C. V.; Datta, N. S.; Fowler, J. E.; Krieger, J. N.; Landis, J. R.; Litwin, M. S.; McNaughton-Collins, M.; O'Leary, M. P.; Pontari, M. A.; Schaeffer, A. J.; Shoskes, D. A.; White, P.; Kusek, J.; Nyberg, L.; Chronic Prostatitis Collaborative Research Network Study Groups (2008). „Category III chronic prostatitis/Chronic pelvic pain syndrome: Insights from the National Institutes of Health Chronic Prostatitis Collaborative Research Network studies”. Curr Urol Rep. 9 (4): 320—7. PMC 2829842 Slobodan pristup. PMID 18765132. doi:10.1007/s11934-008-0055-7. .
  8. ^ a b EAU Guidelines, Urological infections, 2021:33–7
  9. ^ Weidner W, Schiefer HG, Krauss H, Jantos C, Friedrich HJ, Altmannsberger M. Chronic prostatitis: a thorough search for etiologically involved microorganisms in 1,461 patients. Infection 1991;19 (Suppl 3):S119–25.
  10. ^ Nickel, J. C.; Downey, J.; Young, I.; Boag, S. (1999). „Asymptomatic inflammation and/Or infection in benign prostatic hyperplasia”. BJU Int. 84 (9): 976—81. PMID 10571623. S2CID 25119588. doi:10.1046/j.1464-410x.1999.00352.x. . 6. Nelson
  11. ^ WG, De Marzo AM, DeWeese TL, Isaacs WB. The role of inflammation in the pathogenesis of prostate cancer. J Urol 2004;172:S6–11.
  12. ^ a b Kim, S. H.; Ha, U. S.; Yoon, B. I.; Kim, S. W.; Sohn, D. W.; Kim, H. W.; Cho, S. Y.; Cho, Y. H. (2014). „Microbiological and clinical characteristics in acute bacterial prostatitis according to lower urinary tract manipulation procedure”. J Infect Chemother. 20 (1): 38—42. PMID 24462423. doi:10.1016/j.jiac.2013.11.004. .
  13. ^ Murphy, A. B.; MacEjko, A.; Taylor, A.; Nadler, R. B. (2009). „Chronic prostatitis: Management strategies”. Drugs. 69 (1): 71—84. PMID 19192937. S2CID 13127203. doi:10.2165/00003495-200969010-00005. .
  14. ^ Alexander, R. B.; Ponniah, S.; Hasday, J.; Hebel, J. R. (1998). „Elevated levels of proinflammatory cytokines in the semen of patients with chronic prostatitis/Chronic pelvic pain syndrome”. Urology. 52 (5): 744—49. PMID 9801092. doi:10.1016/S0090-4295(98)00390-2. .
  15. ^ Alexander, R. B.; Trissel, D. (1996). „Chronic prostatitis: Results of an Internet survey”. Urology. 48 (4): 568—74. PMID 8886062. doi:10.1016/S0090-4295(96)00234-8. .
  16. ^ Zermann, D. H.; Ishigooka, M.; Doggweiler, R.; Schmidt, R. A. (1999). „Neurourological insights into the etiology of genitourinary pain in men”. J Urol. 161 (3): 903—8. PMID 10022711. doi:10.1016/S0022-5347(01)61802-0. .
  17. ^ Gill, B. C.; Shoskes, D. A. (2016). „Bacterial prostatitis”. Curr Opin Infect Dis. 29 (1): 86—91. PMID 26555038. S2CID 206000265. doi:10.1097/QCO.0000000000000222. .
  18. ^ Lee, L. K.; Dinneen, M. D.; Ahmad, S. (2001). „The urologist and the patient infected with human immunodeficiency virus or with acquired immunodeficiency syndrome”. BJU Int. 88 (6): 500—10. PMID 11678742. S2CID 24331311. doi:10.1046/j.1464-410X.2001.02376.x. .
  19. ^ Heyse, A. M.; Dierick, J.; Vanhouteghem, H.; Ameye, F.; Baert, D.; Burvenich, P.; Wauters, G. (2003). „A case of imported melioidosis presenting as prostatitis”. Infection. 31 (1): 60—2. PMID 12590337. S2CID 38881383. doi:10.1007/s15010-002-2112-3. .
  20. ^ Morse, L. P.; Moller, C. C.; Harvey, E.; Ward, L.; Cheng, A. C.; Carson, P. J.; Currie, B. J. (2009). „Prostatic abscess due to Burkholderia pseudomallei: 81 cases from a 19-year prospective melioidosis study”. J Urol. 182 (2): 542—7. PMID 19524969. doi:10.1016/j.juro.2009.04.010. .
  21. ^ Muratani, T.; Inatomi, H.; Ando, Y.; Kawai, S.; Akasaka, S.; Matsumoto, T. (2008). „Single dose 1 g ceftriaxone for urogenital and pharyngeal infection caused by Neisseria gonorrhoeae”. Int J Urol. 15 (9): 837—42. PMID 18665871. S2CID 205487640. doi:10.1111/j.1442-2042.2008.02100.x. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акутни_бактеријски_простатитис&oldid=27442589”