Alipaša (pripovetka)

Alipaša je druga Andrićeva posthumno objavljeno pripovetka u zbirci Kuća na osami (1976).

Mostarski vezir Alipaša Rizvanbegović Stočević, je prikazan u ovom pripovedanju kao onaj koji je upamćen u narodu po smislu za unapređenje Hercegovine ali i po tiraniji kojom je pratio uređivanje zemlje. Andrić opisuje period kada je Rizvanbegović uklonjen sa položaja i dvonedeljno izdržavanje kazne po naredbi Omerpaše Latasa. Po kazni Alipaša je trebalo da uzjaše magarca natraške, a da mu sin vodi magarca, ali kada su oni, koji daju sramnu naredbu, shvatili da je on jedan od rastom najviših ljudi u Hercegovini, odobrili su da zatvorenik uzjaše mazgu.

Mladost

Zulfikar Rizvanbegović je bio kapetan u Stolcu. Imao je šest sinova i bio je prek čovek. Njegovi sin, Rizvanbegović Stočević, rodio se 1783. godine, u mladosti se zamerio svome ocu i otišao je u Tursku, gde je proveo nekoliko godina, a vratio se u Stolac tek posle očeve smrti, i to sa lepim imanjem i bogatstvom. Gde je tačno bio? Kako je stekao? To su mnogi pitali, ali to nije saznao niko.

„ Aliaga, kako su ga tada još zvali, bio je jedan od onih ljudi
o kojima se može saznati samo ono što oni hoće da se zna
” — Ivo Andrić

Borba sa braćom za prvog čoveka Hercegovine

Ubrzo kada se vratio iz Turske, ušao je u sukob sa svojom braćom i drugim odžakovićima svoga kraja za položaj prvog čoveka u Hercegovini. Njegov brat Mehmed, koga su zvali Hadžunom - hutovski krvnik - jer je bio omražen od naroda, pružao mu je najveći otpor. Na kraju je ubio svoga brata kod stolačke tvrđave. Raja je potpomagala Aliagu Rizvanbegovića protiv Hadžuna.

Hercegovina administrativno odvojena od Bosne

Kada je morao da bira između raje i sultana, uvek je bez razmišljanja stajao nasuprot bosanskih feudalaca. U bosanskom ustanku (1831-1832) bio je za sultanove reforme. Kao nagradu za vernost sultanu dobio je nagradu.

„ Kad je pokret bosanskih feudalaca slomljen. Hercegovina je odvojena administrativno od Bosne,
a za prvog vezira u Mostaru postavljen je stolački kapetan Rizvanbegović.
To je bila nagrada za vernost sultanu i plod višegodišnjih Alipašinih napora.
Od tada on će vladati Hercegovinom onako kako je sam rekao kad je došao na vlast.
„Od danas ne treba niko da ide caru u Stambul. Evo vam Stambul-Mostar, a evo vam i cara u Mostaru“ ” — Ivo Andrić

Period vladanja

Kako je Alipaša Rizvanbegović Stočević vladao? To je bio jedan od onih malih sultana koji su uspevali da se, na duže ili na kraće, zacare u raznim turskim pokrajinama, u prvoj XIX polovini veka, kad je centralna vlast stala da gubi i poslednje snage. Upravljao je „svojom“ zemljom kao pravi oštar i lukavi tiranin, ali i kao dobar domaćin. Postigao je sledeće:

• Navodnjavao zemljišta
• Podsticao da se sadi i gradi
• Zidao palate, džamije i tekije
• uveo je u Hercegovini sađenje pririnča, masline, duda, i gajenje svilene bube;čak i kafu je pokušao da sadi.
• Prvi je počeo Austriji da prodaje koncesije za izvoz drveta.
• Ratovao je i mirio se sa Crnom Gorom.
• Varakao se i lagao sa vezirima u Carigradu i pašama u Travniku.
• Mitio je koga je trebalo.
• Uvek je bio za sultana, na rečima i za reforme, ali u praksi, u svom pašaluku, protiv njih.
• Obogatio se i osilio.
• Sa četiri žene izrodio velik porod.

„ Tako je gotovo dvadeset godina vladao „strogo i pravično“, po njegovom mišljenju,
a samovoljno i svirepo po mišljenju većine podložnika. ” — Ivo Andrić

Propast njegovog vladanja

Kad je 1850. godine poslan u Bosnu Omerpaša da najposle skrši otpor feudalaca i uvede nizam, Rizvanbegović je pokušao da se tome odupre svojim toliko puta isprobanim lukavstvom. Ali, ovoga puta ništa nije pomagalo, ni laž ni mito ni odugovlačenje. Rizvanbegović je tada imao već sedamdeset godina i nadvladao ga je i nadmudrio mlađi, lukaviji i bezobzirniji carski mušir Omerpaša Latas. Oborio ga je neočekivano i potpuno, lišio ga vezirske časti, zaplenio mu sva imanja, i naredio da ga uhapse, posade na magare i provodaju, kao poslednjeg zlikovca, po celoj Bosni i Hercegovini, da ljudi „vide u koga su se uzdali“, a zatim da se protera u Aziju. Tako je i učinjeno.

„ Ali kad je Alipaša na svom gorkom putovanju bio u selu Dobrinju, u blizini Banje Luke, ubijen je iznenada, na spavanju. Rečeno je da se jednom od askera koji su ga provodili omakla puška. Sahranjen je u lepom belom turbetu kraj Ferhadpašine džamije u Banjoj Luci. Porodica mu je upućena u Carigrad. Tu su neki od njegovih sinova postali ugledni osmanlijski službenici i prvaci ” — Ivo Andrić

Spoljašnje veze

• https://web.archive.org/web/20140327023146/http://www.ivoandric.org.rs/html/zaduzbina.html