Alisa Bešević
Alisa Bešević | |
|---|---|
 Alisa za vreme studija u Rimu (oko 1918) | |
| Ime po rođenju | Alisa Sofia Erjapea (est. Alice Sofía Erjapea) |
| Datum rođenja | 29. januar 1898. |
| Mesto rođenja | Petrograd, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 6. jul 1976. (78 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, SFRJ |
| Zanimanje | pijanistkinja |
| Supružnik | Nikola Bešević (1921—1970) |
Alisa Bešević, devojačko Erjapea (est. Alice Erjapea, Petrograd, 29. januar 1898 – Beograd, 8. jul 1976) bila je srpska pijanistkinja estonskog porekla i profesorka klavira. Deo njene zaostavštine nalazi se u legatu porodice Bešević u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Alisa je rođena 29. januara 1898. godine u Petrogradu, za vreme carske Rusije, od oca Hansa (est. Hans Erjapea) i majke Elizabete, rođene Lerhenbaum (est. Elisabeth Lerchenbaum). Njen otac bio je poznati petrogradski advokat i pravni zastupnik Rusije u spoljnoj trgovini.[1] Bila je najstarija od četvoro dece, brata Ilmara i sestara Silvije i Hele.
Alisa je u Petrogradu učila muzičku školu i gimnaziju.[2] Neposredno pred Prvi svetski rat, kada joj je bilo šesnaest godina, Alisa je sa svojom mlađom sestrom Helom prešla u Estoniju, domovinu svoga oca. Početak rata odložio je okupljanje čitave porodice, te su neko vreme njih dve živele same. Da bi izdržavala sebe i svoju sestru, Alisa je radila u estonskom Ministarstvu spoljnih poslova, gde se zaposlila zahvaljujući dobrom poznavanju čak osam jezika.[1] Nakon revolucija u Rusiji, u Talinu im se pridružio i ostatak porodice.
Po okončanju posleratnih nemira, Alisa odlazi na studije klavira i pevanja na konzervatorijumu Santa Cecilia u Rimu. Tokom boravka u prestonici Italije, kojom je bila opčinjena, upoznala je Nikolu Beševića, tada još uvek nepoznatog srpskog slikara koji je u Rim došao da studira umetnost. Venčali su se 1921. godine u luteranskoj crkvi sv. Karla Španskog u Talinu, gde su boravili neko vreme kod Alisinih roditelja. Tu se rodio i njihov sin prvenac Ivo Bešević. Imali su četvoro dece, Ivu, koji će postati jedan od čuvenih dečjih hirurga u Beogradu, Ivanku, novinarku Politike, Olgu i Stevana.
Godine 1924. porodica se preselila u Beograd, gde su se Alisa i Nikola zaposlili kao nastavnici, on u u Umetničkoj školi i gimnaziji, a ona u Muzičkoj školi. Alisa je u Muzičkoj školi u Beogradu radila od 1927. do 1937. godine, a potom je prešla na Muzičku akademiju, po njenom osnivanju 1937, i tu je radila kao docent i profesor klavira do 1957. godine.[3] Alisa je, osim što je podučavala klavir i muziku, i sama koncertirala. Po dolasku u Beograd nastupala je u organizaciji Narodnog konzervatorijuma. Primenjivala je metod Ervina Baha, sa kojim je i direktno sarađivala. Bila je jedan od osnivača pedagoške grupe „Oktet” (1939-1940) u kojoj su delovali profesori Muzičke škole. Pisala je o muzičkom životu severnih zemalja.[2]
Preminula je 8. jula 1976. godine u Beogradu.
Foto-galerija[uredi | uredi izvor]
-
Alisa u ranom detinjstvu (oko 1900) -
Alisa sa decom: Ivankom (levo) i Ivom (desno) -
Alisa sa decom: Ivom, Olgom, Ivankom i Stevanom. -
Alisa i Nikola u Estoniji sa decom. -
Alisin putni kovčeg koji je bio izložen na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Nalazi se u Udruženju „Adligat”. -
Kovčeg je osvojio nagradu za najlepši predmet u svojoj kategoriji (Grand Prix Paris 1900) -
Program klavirskog koncerta Alise Bešević, koji se održao u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 10. aprila 1935. godine.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Bešević-Boreli, Ivanka. (1998). Radost boja : život i delo Nikole Beševića. Narodni muzej. str. 41—42. OCLC 47804928.
- ^ a b Leskovac, Mladen,, Forišković, Aleksandar,, Popov, Čedomir,, Bešlin, Branko, 1960-, Leskovac, Mladen,, Forišković, Aleksandar,. Srpski biografski rečnik. Novi Sad. str. 518. ISBN 86-83651-49-5. OCLC 61286184.
- ^ „ISTORIJAT • MŠ "Mokranjac"”. MŠ "Mokranjac" (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-05.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Legat porodice Bešević na veb-sajtu Adligata.