Anatolij Baniševski
| Anatolij Baniševski | |||
|---|---|---|---|
.png) | |||
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 23. februar 1946. | ||
| Mesto rođenja | Baku, Sovjetski Savez | ||
| Datum smrti | 10. decembar 1997. (51 god.) | ||
| Mesto smrti | Baku, Azerbejdžan | ||
| Pozicija | napadač | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1964–1978 | FK Nefči | 288 | (121) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 1965–1973 |
 SSSR | 50 | (20) |
| Trenerska karijera | |||
| 1981–1982 1984–1987 1987–1988 |
FK Nefči Avtomobilist Burkina Faso (olimp.) | ||
Nagrade
| |||
Anatolij Andrejevič Baniševski (rus. Анатолий Андреевич Банишевский, azer. Anatoli Andreyeviç Banişevski; 23. februar 1946 — 10. decembar 1997) bio je sovjetski fudbaler i trener.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen i odrastao u Bakuu, ceo svoj život je ostao u ovom gradu.[1] Pridružio se lokalnom klubu Nefči sa 16 godina i brzo se probio u prvi tim. Oni koji su videli nastupe mladog Baniševskog divili su mu se i prepoznali njegov nesumnjivi talenat. Poznati klubovi u Sovjetskom Savezu ponudili su mu da dođe u veće gradove Moskvu i Kijev, ali je nastavio da igra u gradu gde je rođen. Sa 19 godina, selektor Nikolaj Morozov ga je pozvao u tim Sovjetskog Saveza, gde je postigao sedam golova u osam mečeva. Jedan od golova postigao je glavom sa 25-40 metara (izvori nemaju konsenzus) protiv Brazilaca na Marakani.
Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 1966. godine u Engleskoj, gde je reprezentacija stigla do polufinala, zauzevši 4. mesto. Iste godine, Neftči je osvojio treće mesto u prvenstvu SSSR-a.
Posle Evropskog prvenstva 1972. godine na kome je reprezentacija SSSR-a zauzela drugo mesto, on je okarakterisan kao jedan od glavnih krivaca za poraz u finalu protiv Zapadne Nemačke, prestao je da bude pozivan u nacionalni tim. Ovo je delovalo depresivno na Baniševskog, čak je želeo da napusti fudbal i nije igrao neko vreme. Ali se kasnije vratio i završio igračku karijeru u Nefčiju.
Neko vreme po završetku karijere radio je kao trener u Neftčiju i trenirao omladince u Burkini Faso. Međutim, počele su da ga savladavaju nove bolesti, pankreatitis i dijabetes i morao je da prestane da trenira. Baniševskom je dijagnostifikovana dijabetička koma 1991. godine, pošto je preživeo prvi napad 1987. godine.[2] Doživeo je cerebralnu atrofiju kao rezultat drugog napada, što je takođe izazvalo gubitak pamćenja.[2] Posle toga, nakon lošeg tretmana od strane njegove žene, izgubio je vlasništvo nad svojom kućom, što ga je navelo da živi teškim životom u alkoholizmu na ulicama Bakua.[2][3] Međutim, iz ove teške situacije ga je spasila njegova stara ljubav i životna saputnica Saida, koja se brinula o njemu u poslednjim godinama njegovog života i na kraju se udala za njega. Baniševski je preminuo 10. decembra 1997. godine.[4] Sahranjen je u Drugoj aleji zaslužnih u Bakuu.
Stadion u Masaliju nosi njegovo ime. Godine 2003. godine, za 50. godišnjicu UEFA, fudbalske organizacije zemalja članica proglasile su najboljeg igrača u poslednjih 50 godina. Fudbalski savez Azerbejdžana proglasio je Anatolija Baniševskog za najboljeg fudbalera.[5] Izdavačka kuća Propaganda centar (Moskva, 2008) objavila je knjigu „Trag komete. Stranice života Anatolija Baniševskog" (autor Azer Džangirov).
Unuk Baniševskog, Ali Babajev, počeo je da igra u omladinskom timu Neftčija 2011. godine.[6]
Za reprezentaciju SSSR-a odigrao je 50 utakmica i postigao 20 golova.[7] Prvi meč je odigrao protiv reprezentacije Brazila 0:3 (1965).[2] Poslednji meč je bio protiv reprezentacije Zapadne Nemačke 0:3 (1972).[8] Najveći broj postignutih golova na jednoj utakmici je 3 gola protiv reprezentacije Grčke 4:1 (1965).[9]
Uspesi[uredi | uredi izvor]
Reprezentacija[uredi | uredi izvor]
SSSR
- Evropsko prvenstvo drugo mesto: Belgija 1972.
Individualne nagrade[uredi | uredi izvor]
- Jedan od dobitnika nagrade „Najbolji debitanti sezone“: 1964.
- Lista 33 najbolja fudbalera sezone u SSSR-u: br. 2 - 1965, 1966; 1967.
- Međunarodni majstor sporta SSSR-a (1990)
- Zaslužni majstor sporta SSSR-a (1991)
- Najbolji fudbaler Azerbejdžana za period 1954-2003 (jubilarna nagrada za 50. godišnjicu UEFA)
Priznanja[uredi | uredi izvor]
- Orden slave (1996)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Beseda s Kazbekom Tuaevыm”. Svoboda.org. Arhivirano iz originala 2020-03-27. g.
- ^ a b v g Anatoliй BANIŠEVSKIЙ:BAKINSKIЙ PIŽON (jezik: ruski)
- ^ "Banişevski araq içməyi SSRİ yığmasında öyrəndi" Arhivirano 27 februar 2010 na sajtu Wayback Machine (jezik: azerski)
- ^ Vernostь i masterstvo[mrtva veza] (jezik: ruski)
- ^ V Baku budet počtena pamяtь Anatoliя Baniševskogo. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. mart 2012)Newsazerbaijan.ru
- ^ „Vnuk Baniševskogo v Neftči”. Arhivirano iz originala 2014-08-08. g. Pristupljeno 2013-07-30.
- ^ Anatoli Banishevski National Football Teams, 7. 6. 2024.
- ^ Matthias Arnhold (29. 2. 2012). „Anatoliy Andreyevich Banishevskiy – Goals in International Matches”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Pristupljeno 29. 3. 2012.
- ^ Futbolistы mira. Anatoliй Baniševskiй. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. novembar 2020)Footballplayers.ru
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Anatolij Baniševski na sajtu UEFA (jezik: engleski)
- Anatolij Baniševski na sajtu Transfermarkt (jezik: engleski)
- Anatolij Baniševski na sajtu Soccerbase (jezik: engleski)
- Anatolij Baniševski na sajtu National Football Teams (jezik: engleski)
|
|
|
