Овај чланак је добар. Кликни овдје за више информација.

Фудбалска репрезентација Грчке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грчка
Greece football association.svg
Надимак Гусарски брод
Савез ЕПО
Конфедерација УЕФА (Европа)
Селектор Њемачка Михаел Скибе
Капитен Василис Торосидис
Највише наступа Јоргос Карагунис (139)
Најбољи стрелац Никос Анастопулос (29)
ФИФА шифра GRE
Основна опрема
Резервна опрема
ФИФА ранг
Тренутни 47. (септембар 2017)
Највиши 8. (април-јун 2008;[1]
септембар-октобар 2011)
Најнижи 66. (септембар 1998)
Прва међународна утакмица
Краљевина Грчка Грчка 1 : 4 Италија Краљевина Италија
(Атина, Грчка; 7. април 1929)
Највећа победа
Краљевина Грчка Грчка 8 : 0 Сирија Сирија
(Атина, Грчка; 25. новембар 1949)
Највећи пораз
Застава Мађарске Мађарска 11 : 1 Грчка Краљевина Грчка
(Будимпешта, Мађарска; 25. март 1938)
Светско првенство
Наступи 3 (први пут 1994.)
Најбољи резултат Осмина финала, 2014.
Европско првенство
Наступи 4 (први пут 1980.)
Најбољи резултат Првак, 2004.
Куп Конфедерације
Наступи 1 (први пут 2005.)
Најбољи резултат 1. круг, 2005.

Фудбалска репрезентација Грчке (грч. Η εθνική ομάδα ποδοσφαίρου της Ελλάδας) представља Грчку у међународним фудбалским такмичењима, под управом Фудбалског савеза Грчке. Наступили су три пута на Светском првенству, први пут 1994. године у Сједињеним Америчким Државама. Најбољи резултат репрезентација је остварила пласманом у осмину финала на Светском првенству у Бразилу 2014. године.

Прво појављивање Грчке на великим такмичењима је било на Европском првенству 1980. у Италији, али су били без победе до првог сусрета на Европском првенству 2004. у Португалу када су поразили домаћина Португал резултатом 2:1. Грчка је изненађујуће освојила првенство, победивши у четвртфиналу браниоца титуле Французе, фаворизовану Чешку у полуфиналу и Португал у финалу голом Ангелоса Харистеаса. У групној фази су остварили по једну победу, нерешено и пораз.[2] Кладионице су пре првенства Грцима давале врло мале шансе да освоје трофеј. Док су једни оспоравали титулу због одбрамбено оријентисане и неатрактивне игре, други су славили селектора Немца Ота Рехагела, који је постао грчки национални јунак. Рехагел је постао први страни тренер неке репрезентације који је освојио Европско првенство.[3] Капитен репрезентације Теодорос Загоракис је био проглашен за најбољег играча на првенству. Поред тог успеха, остварили су један пласман у четвртфинале осам година касније на првенству које је одржано у Пољској и Украјини.

Од тријумфа у Португалу 2004, грчка репрезентација се квалификовала на наредна четири од седам завршних такмичења, закључно са Светским првенством 2018. године у Русији.

Године 2005. учествовали су на Купу конфедерација у Немачкој, али без запаженијег резултата. Највиши пласман Грчке на Фифиној ранг-листи је осмо место у априлу 2008. године.[1]

Утакмице као домаћин углавном игра на стадиону Караискакис у Пиреју. Највише наступа у репрезентацији има Јоргос Карагунис са 139 одиграних утакмица, а најбољи стрелац је Никос Анастопулос са 29 постигнутих голова.[4][5]

Историја[уреди]

Почетне године[уреди]

Селекција Грчке 1919. године.

Фудбалска репрезентација Грчке дебитовала је 1906. године на Олимпијским међуиграма у Атини.[6] Године 1919. учествовала је на међуиграма организованим у Паризу након завршетка Првог светског рата,[7] а 1920. на Олимпијским играма у Антверпену, прво издање које је ФИФА признала као званично. Прву утакмицу на Олимпијским играма је одиграла 28. августа 1920. године против Шведске.[8] Тих година кључна фигура у тиму био је Јоргос Калафатис, прво као играч, а затим тренер тима.

У наредним деценијама репрезентација није постигла никакве значајне резултате, пре свега због друштвено-економских проблема у земљи пре и после Другог светског рата. Уследио је низ неуспешних квалификација за Светско првенство, а доживели су најтежи пораз у историји 11:1 против Мађарске у Будимпешти у квалификацијама за Светско првенство 1938. године.[9]

Грчка је била близу да се квалификује на Светско првенство 1970. у Мексику, али нису успели.[10] На првенство је отишла Румунија, пошто је Грцима била потребна победа у последњем колу али је утакмица у Букурешту завршена без победника 1:1.[11] Тај тим је био састављен од можда најбољих грчких фудбалера свих времена до тада као што су Мимис Домазос, Јоргос Сидерис, Јоргос Коудас и Мимис Папајоану.

Треба још споменути да је Грчка у квалификацијама за Светско првенство 1974. у Западној Немачкој била у групи са Шпанијом и Југославијом. Грци на последњој утакмици групе са Југословенима у Атини нису имали резултатски значај пошто су били последњи, али је Југославија победом од два гола разлике 4:2 и поготком Станислава Карасија у задњем минуту отишла у додатне квалификације против Шпаније.[12]

Европско првенство 1980.[уреди]

Алкетас Панагулијас је у три наврата био селектор Грчке.

Прво учешће Грчке на великом турниру било је на Европском првенству 1980, а тим који је тренирао Алкетас Панагулијас претходно је освојио квалификациони турнир против Финске, СССР и Мађарске.[13] Међутим, елиминисани су у првом кругу, након што су изгубили од Холандије (1:0) и Чехословачке (3:1),[14] у последњој утакмици су ремизирали без голова са будућим победником Немачком.[15] Једини гол за Грке на првенству, а уједно и први на неком великом такмичењу је дао Никос Анастопулос против Чехословачке.[16] Прва постава Грка у дебитантском мечу против Холандије је била: Константину, Кирастас, Јосифидис, Фирос, Терзанидис, Капсис, Ливатинос, Коис, Маврос и Ардизоглу, као замене су играли Анастопулос и Галакос.[17]

Светско првенство 1994.[уреди]

После учешћа на Европском првенству у Италији, дуго су одсуствовали са међународне сцене. Пропустили су шест такмичења на којима нису наступили од 1982. до 1992, укупно по три Светска и Европска првенства.[18][19][20][21][22] Најближи пласману на неко такмичење у том периоду били су у квалификацијама за Европско првенство 1988, када су заузели друго место у групи иза Холандије, каснијег победника.[23]

Од 1992. тренер репрезентације је поново био Алкетас Панагулијас, трећи пут изабран да предводи рапрезентацију. У квалификацијама за Светско првенство у Сједињеним Америчким Државама 1994. године; Грци су били први у својој квалификационој групи без пораза, испред Русије која се такође квалификовала на првенство.[24] Грчка је под вођством Панагулијаса дебитовала на Светском првенству.[25]

Још једном у завршној фази Грци су разочарали игром. Биланс је био катастрофалан, са три пораза су завршили такмичење у групи, нису дали ниједан гол и примили су десет (4:0 против Аргентине и Бугарске, 2:0 против Нигерије). Интересантно да су сва три грчка голмана играла на првенству (Мину, Атмацидис и Каркаманис), што је прилично ретко.[26][27][28]

1996—2002: без успеха[уреди]

Репрезентација није успела да се квалификује за Европско првенство 1996. у Енглеској, пошто је заузела треће место у групи иза Русије и Шкотске.[29] У квалификацијама за Светско првенство 1998. године, екипа је завршила на трећем месту у групи а испред њих је била Хрватска и победник групе Данска.[30] У својој квалификационој групи за одлазак на Европско првенство 2000, поново је завршила учешће на трећем месту, два бода иза другопласиране Словеније и осам бодова иза првопласиране Норвешке.[31] После веома разочаравајуће игре и попут пораза код куће од Летоније опростили су се од пласмана на то такмичење.[32]

У квалификацијама за Светско првенство 2002. Грчка је завршила на четвртом месту у својој групи иза Енглеске, Немачке и Финске, што је довело до отпуштања тренера Василиса Данила, а на његово место је постављен немачки тренер Ото Рехагел.[33] Први пут на месту селектора у квалификацијама је био у септембру 2001. године против Финске у гостима, а утакмица је завршена поразом од 5:1.[34][35] Након тога је знатно подмладио и обновио репрезентацију.

Европско првенство 2004: Прваци Европе[уреди]

Ангелос Харистеас постиже одлучујући гол у финалу Европског првенства 2004.

Грчка је пријатно изненадила у квалификацијама за Европско првенство 2004. у Португалу. После два уводна пораза са по 2:0 против Шпаније и Украјине, победила је у свих шест преосталих утакмица, освојивши квалификациону групу чиме се после 24 године пласирала на то такмичење.[36]

Кладионице су пре првенства Грцима давале врло мале шансе између 80-1 до 150-1, сврстали су их на претпоследње место по могућности да осваје трофеј, једино су били испред Летоније.

Прву велику победу у групној фази су остварили на старту првенства и то против домаћина Португала (2:1). У другој утакмици су играли нерешено против Шпаније и у трећој одлучујућој утакмици су поражени од Русије која је изгубила шансе за даљи пласман (1:2). Грци су се квалификовали у четвртфинале, иако су имали једнак број бодова као Шпанци који су због мање постигнутих голова испали.

Грци су успешно наставили пут до финала изван свих очекивања; прво су елиминисали браниоца титуле Француску у четвртфиналу (1:0), а затим и фаворизовану Чешку Републику (1:0) у полуфиналу. У финалу на Стадиону светлости у Лисабону поново су играли са Португалом и сензационално га поново победили са 1:0 голом Ангелоса Харистеаса у 57. минуту.[37] Док су једни оспоравали титулу због одбрамбено оријентисане и неатрактивне игре, навијачи Грчке су славили селектора Ота Рехагела, који је постао грчки национални јунак.[38] Рехагел је постао први страни тренер неке репрезентације који је успео да освоји Европско првенство.[3] Теодорос Загоракис је проглашен најбољим играчем Европског првенства.[39] УЕФА је уврстила пет фудбалера Грчке међу 23 најбоља играча на првенству: Загоракиса, Харистеаса, Никополидиса, Деласа и Сеитаридиса.[40]

Тријумф националног тима је до данас најбољи резултат ове земље икада постигнут у својој фудбалској историји. Тадашњи председник државе Костис Стефанопулос одликовао је све играче медаљама заслуге за допринос. Победници Европског првенства 2004. су изабрани за најбољи тим године од стране Лауреус академије 2005. године.[41]

Светско првенство 2006.[уреди]

Као европски прваци стекли су право учешћа на Купу конфедерација 2005. године у Немачкој. У групној фази, губе 0:3 против Бразила и 0:1 против Јапана, а затим против Мексика су ремизирали (0:0) и заузели последње место групе Б.[42] Јанис Аманатидис и Теофанис Гекас су били међу играчима који су дебитовали за национални тим.[43]

После победе на Европском првенству 2004. године били су сматрани фаворитом у квалификационој групи за одлазак на Светско првенство 2006. Међутим, након тешке борбе са Украјином, Турском и Данском, нису успели да се квалификују на првенство пошто су на крају били четврти.[44]

Такође, због лоше среће са повредама неколико чланова тима, Ото Рехагел је био суочен са повлачењем многих играча из репрезентације (Теодорос Загоракис, Фанис Катергијанакис, Василис Лакис, Никос Дабизас и Стелиос Венетидис). То га је подстакло да испроба нове играче. У напад репрезентације је убацио нова имена, као што су Јанис Аманатидис, Јоргос Самарас и Теофанис Гекас. Против репрезентације Белорусије у пријатељском мечу је дебитовао Самарас и постигао једини гол на утакмици.[45]

Европско првенство 2008.[уреди]

Грчки навијачи на утакмици ЕП 2008. против Русије.

ФИФА је у јулу 2006. године на кратко суспендовала Грчку због наводног мешања политике у рад савеза,[46][47] али је после неколико дана ипак променила одлуку и дозвољен је наступ репрезентације у квалификацијама за Европско првенство 2008. године.[48]

На жребу за квалификационе групе, Грчка је била у групи Ц са Турском, Норвешком, Босном и Херцеговином, Мађарском, Молдавијом и Малтом. Заузели су прво место у групи са десет победа, једним ремијем и поразом.[49] Најефикаснији фудбалер Грчке у квалификацијама је био Гекас са пет погодака.[50] Хелени су тако достигли на 8. место на Фифиној ранг-листи, што је до тада био најбољи резултат Грчке икада на овој листи.

У завршној фази континенталног такмичења у Аустрији, међутим, Рехагелов тим није успео да понови сјајне партије од четири године раније. Изгубили су све три утакмице: против Шведске (0:2), Русије (0:1) и Шпаније (1:2), а затим су елиминисани.[51] Утешни гол у утакмици против Шпанаца је дао Харистеас у првом полувремену.[52]

Светско првенство 2010.[уреди]

Квалификовали су се за Светско првенство у Јужној Африци 2010. кроз бараж победивши Украјину. После ремија без голова 14. новембра 2009. на Олимпијском стадиону у Атини, у реваншу у Кијеву Грчка је победила са 1:0 голом Димитриса Салпингидиса.[53] Тај успех је омогућио Грцима да достигну 12. место на Фифиној ранг листи. Теофанис Гекас је био најбољи стрелац у европским квалификацијама 2010. године са 10 голова, један више од Вејна Рунија.[54]

Грци нису на најбољи начин почели Мундијал, губе 0:2 у првој утакмици групе Б против Јужне Кореје. У другој утакмици се враћају у игру захваљујући победи 2:1 против Нигерије. Први гол за Грчку на Светским првенствима је дао Димитрис Салпингидис против Нигерије.[55] У трећој утакмици, међутим, Аргентина се показала претешким противником за Грке, који су изгубили 0:2 и тада су елиминисани из даљег такмичења. Двадесетчетири сата након пораза од Аргентине, Ото Рехагел је поднео оставку на месту селектора грчке репрезентације.[56] Осам дана касније Фудбалски савез Грчке је именовао бившег тренера АЕК−а из Атине и ПАОК-а — Фернанда Сантоса за новог селектора.[57]

Европско првенство 2012.[уреди]

Грчка−Немачка, Гдањск 2012.

Под вођством селектора Сантоса репрезентација је играла веома добро, тим је био непоражен у 17 утакмица.[58] Победом против Грузије у октобру 2011. године, Грчка је у својој квалификационој групи била прва са 24 бода уз седам победа и три ремија на десет утакмица; по други пут у својој историји Грци завршавају квалификације непоражени.[59]

Тако су Грци изборили пласман на Европско првенство већ трећи пут узастопно. У првој утакмици на Европском првенству 2012. против домаћина Пољске изборили су реми 1:1 са голом Димитриса Салпингидиса.[60] У другој утакмици против Чешке губе 2:1. Дана 16. јуна 2012. године, капитен Јоргос Карагунис је дао гол одлуке за победу против фаворизоване Русије, чиме су успели да се квалификују у четвртфинале.[61] У четвртфиналу Грци су убедљиво изгубили са 2:4 од Немачке,[62] голове за Грке су дали Самарас и Салпингидис из пенала.

2013—данас[уреди]

Тим Грчке на пријатељској утакмици против Аустрије 14. августа 2013. године.

У квалификацијама за Светско првенство 2014. године Грчка је била у групи Г са Босном и Херцеговином, Словачком, Литванијом, Летонијом и Лихтенштајном. На крају су били други у групи, са истим бројем бодова као Босна и Херцеговина, али због лошије гол разлике морали су у бараж.[63] Савладали су репрезентацију Румуније у две утакмице баража укупним резултатом 4:2.[64]

На Светском првенству 2014. године у Бразилу били су у групи Ц, са Колумбијом, Обалом Слоноваче и Јапаном. Укупно су сакупили четири бода, прво су доживели убедљив пораз од Колумбије, али захваљујући ремију без голова са Јапаном и победом над Обалом Слоноваче 2:1 прошли су групу. Захваљујући тој победи, Грци први пут у својој историји пролазе у осмину финала Светског првенства. Поражени су од Костарике након бољег извођења једанаестераца 5:3 (1:1 у регуларном делу), Гекас је промашио пенал у четвртој серији.[65]

У квалификацијама за Европско првенство 2016. у Француској доживели су велики неуспех и били последњи у групи.[66] Резултати екипе од септембра 2014. су били лоши и без победе у више од годину дана. Уследили су порази током тог периода од Румуније, Фарских острва (два пута), Финске, Северне Ирске и чак од Луксембурга у пријатељском мечу.[67] После пораза од Фарских Острва у новембру 2014. грчка фудбалска федерација је отпустила селектора Клаудија Ранијерија.[68]

Освојили су друго место у квалификационој групи Х за одлазак на Светско првенство 2018. у Русији.[69] У баражу су играли против репрезентације Хрватске.[70] Први меч је Грчка убедљиво изгубила са 4:1 дана 9. новембра 2017. на стадиону Максимир у Загребу.[71] Три дана касније у реваншу у Пиреју, меч је завршен без голова и Грчка је остала без пласмана на првенство.[72]

Стадиони[уреди]

Локација стадиона на мапи Грчке

Репрезентација Грчке је током већег дела своје историје домаће утакмице играла на различитим стадионима у Атини, али и у другим градовима широм земље. Од своје прве међународне утакмице 1929. године и следеће 33 године Грчка је стално играла на стадиону Апостолос Николаидис. Први меч на неком другом игралишту је одигран на стадиону Никос Гумас 1962. године у Неа Филаделфији предграђу Атине. На стадиону Караискакис у Пиреју први пут је играно 1964. године када је реновиран.[73] Понекад су утакмице играли на Кавтанзоглио стадиону у Солуну. Од тада се сви ови стадиони користе наизменично за потребе репрезентације све до почетка осамдесетих година. Национални тим је наступио на солунском стадиону Тумба 1975. године, али и на стадиону Панахаикија у Патрасу и стадиону Кавале у Кавали.

Атински олимпијски стадион је угостио репрезентацију на неколико утакмица током осамдесетих и деведесетих година, а на њему као домаћин игра АЕК. Саграђен је 1980. године и реновиран 2004. године за Олимпијске игре у главном граду Грчке.[74] Стадион је рангиран од стране УЕФА са 5 звездица, има капацитет око 69.618 места.[75]

Када је комплетно реконструисан 2004. године, репрезентација континуирано игра на Караискакису, дом фудбалског клуба Олимпијакос и капацитета око 32.115 места.[76] У квалификацијама за Европско првенство 2004, пошто су други стадиони били у фази реновирања, изабрали су да играју на стадиону Апостолос Николаидис, дом Панатинаикоса.

Панорама стадиона Караискакис у Пиреју.

Слика репрезентације[уреди]

Надимак[уреди]

Застава Грчке на трибини.

Традиционално, медији и грчки навијачи уопштено називају своју репрезентацију Етники (Εθνικη). Репрезентација се често назива Галанолефки (небеско плави) због боје грчке заставе.[77] Оба надимка користе се и за националне репрезентације ове земље у другим спортовима.

Током церемоније отварања Европског првенства 2004, која се одржала пре уводне утакмице турнира између Грчке и домаћина Португалије, коришћена је реплика брода из 16. века која се односи на експедиције португалских истраживача тог времена. Грчки спортски новинар Јоргос Хелакис, током емитовања меча, прокоментарисао је да „пошто се португалски тим појавио на таквом броду, време је да постанемо пирати и украдемо победу”.[78] На крају је Грчка победила домаћине, а тим је био описан као Пиратико, што значи „пиратски брод” или „гусарски брод”.[79] Посебно после грчке победе у финалу против Португалије, нови надимак је заживео међу навијачима.

Дресови кроз историју[уреди]

Традиционалне боје Грчке су плава и бела,[80] слично бојама грчке заставе. Углавном се користи комбинација плавих дресова и белог шорца и обрнуто, као и потпуно бела или плава гарнитура опреме. Дресове репрезентације Грчке од 2013. производи Најки (новембар 2017).[81]

1920's (Д)
1929
1970's (Д)
1979 (Д)
1982–1984 (Д)
1987–1989 (Д)
1989 (Д)
1992–1993 (Д)
ГРЧ — ХРВ 1997
1997 (Д)
1997 (Г)
2000 (Д)
2006–2007 (Д)
2006–2007 (Г)

Опрема[уреди]

Грб Фудбалске репрезентације Грчке.
Произвођач Време
Јапан Асикс 1980—1981
Њемачка Пума 1982—1987
Њемачка Адидас 1988—1989
Јапан Асикс 1989—1991
Италија Диадора 1991—1998
Италија Лото 1998—2001
Њемачка Адидас 2001—2002
Француска Le Coq Sportif 2002—2003
Њемачка Адидас 2003—2013
Сједињене Америчке Државе Најки 2013—данас

Тренутни састав[уреди]

Име Датум рођења Клуб Наступи Голови
Голмани
Орестис Карнезис 11. јул 1985. Енглеска Вотфорд 48 0
Стефанос Капино 18. март 1994. Грчка Олимпијакос 9 0
Јанис Анестис 9. март 1991. Грчка АЕК Атина 0 0
Одбрана
Јоргос Цавелас 26. новембар 1987. Турска Аланијаспор 24 1
Костас Манолас 14. јун 1991. Италија Рома 33 0
Киријакос Пападопулос 23. фебруар 1992. Њемачка Хамбург 28 4
Василис Торосидис 10. јун 1985. Италија Болоња 94 10
Сократис Папастатопулос 9. јун 1988. Њемачка Борусија Дортмунд 78 3
Костас Стафилидис 1. фебруар 1980. Њемачка Аугзбург 22 2
Панајотис Рецос 9. август 1998. Њемачка Бајер Леверкузен 4 0
Мариос Иконому 6. октобар 1992. Италија СПАЛ 2013 5 0
Хараламбос Ликојанис 22. октобар 1993. Аустрија Штурм 1 0
Димитрис Коловецијос 16. октобар 1991. Грчка Панатинаикос 0 0
Средњи ред
Јанис Манијатис 12. октобар 1986. Турска Аланијаспор 50 1
Александрос Циолис 13. фебруар 1985. Саудијска Арабија Ал Фајха 70 2
Лазарос Христодулопулос 19. децембар 1986. Грчка АЕК Атина 30 1
Зека 31. август 1988. Данска Копенхаген 8 1
Костас Фортунис 19. октобар 1992. Грчка Олимпијакос 32 3
Димитрис Курбелис 2. новембар 1993. Грчка Панатинаикос 1 0
Панајотис Тахцидис 15. фебруар 1991. Грчка Олимпијакос 23 1
Димитрис Пелкас 26. октобар 1993. Грчка ПАОК 4 0
Андреас Самарис 13. јун 1989. Португалија Бенфика 31 1
Напад
Апостолос Велиос 8. јануар 1992. Енглеска Нотингем форест 8 0
Костас Митроглу 12. март 1988. Француска Олимпик Марсељ 58 16
Анастасиос Бакасетас 28. јун 1993. Грчка АЕК Атина 11 0
Јанис Јаниотас 29. април 1993. Шпанија Реал Ваљадолид 8 2
Димитрис Дијамантакос 5. март 1993. Њемачка Бохум 5 0
Селектор: Њемачка Михаел Скибе
  • Ажурирано на дан 12. новембар 2017.[82][83]

Резултати[уреди]

Квалификације за Светско првенство 2018.
Табела групе Х Домаћи Гости
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод. Белгија Грчка Босна и Херцеговина Естонија Кипар Гибралтар И Д Н И ДГ ПГ Бод. И Д Н И ДГ ПГ Бод.
1. Застава Белгије Белгија 10 9 1 0 43 6 +37 28 - 1:1 4:0 8:1 4:0 9:0 5 4 1 0 26 2 13 5 5 0 0 17 4 15
2. Застава Грчке Грчка 10 5 4 1 17 6 +11 19 1:2 - 1:1 0:0 2:0 4:0 5 2 2 1 8 3 8 5 3 2 0 9 3 11
3. Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина 10 5 2 3 24 13 +11 17 3:4 0:0 - 5:0 2:0 5:0 5 3 1 1 15 4 10 5 2 1 2 9 9 7
4. Застава Естоније Естонија 10 3 2 5 13 19 -6 11 0:2 0:2 1:2 - 1:0 4:0 5 2 0 3 6 6 6 5 1 2 2 7 13 5
5. Застава Кипра Кипар 10 3 1 6 9 18 -9 10 0:3 1:2 3:2 0:0 - 3:1 5 2 1 2 7 8 7 5 1 0 4 2 10 3
6. Застава Гибралтара Гибралтар 10 0 0 10 3 47 -44 0 0:6 1:4 0:4 0:6 1:2 - 5 0 0 5 2 21 0 5 0 0 5 1 26 0
  • Грчка иде у бараж као другопласирана у групи.[84]
Бараж
9. новембар 2017.
20.45
Застава Хрватске Хрватска 4:1 Застава Грчке Грчка Стадион Максимир, Загреб
Гледалаца: 32.400
Судија: Ђанлука Роки
Модрић Гол у 13. минуту 13' пен.
Калинић Гол у 19. минуту 19'
Перишић Гол у 33. минуту 33'
Крамарић Гол у 49. минуту 49'
Детаљи (FIFA)
Детаљи (UEFA)
Сократис Гол у 30. минуту 30'
12. новембар 2017.
20.45
Застава Грчке Грчка 0:0 Застава Хрватске Хрватска Стадион Караискакис, Пиреј
Судија: Бјорн Кујперс
Детаљи (FIFA)
Детаљи (UEFA)

Светско првенство[уреди]

Година Коло ИГ Д Н И ГД ГП
Уругвај 1930 Није се пријавила - - - - - -
Краљевина Италија 1934 Одустала од квалификација - - - - - -
Француска 1938 Није се квалификовала - - - - - -
Бразил 1950 Није се квалификовала - - - - - -
Швајцарска 1954 Није се квалификовала - - - - - -
Шведска 1958 Није се квалификовала - - - - - -
Чиле 1962 Није се квалификовала - - - - - -
Енглеска 1966 Није се квалификовала - - - - - -
Мексико 1970 Није се квалификовала - - - - - -
Њемачка 1974 Није се квалификовала - - - - - -
Аргентина 1978 Није се квалификовала - - - - - -
Шпанија 1982 Није се квалификовала - - - - - -
Мексико 1986 Није се квалификовала - - - - - -
Италија 1990 Није се квалификовала - - - - - -
Сједињене Америчке Државе 1994 1. круг 3 0 0 3 0 10
Француска 1998 Није се квалификовала - - - - - -
Јужна КорејаЈапан 2002 Није се квалификовала - - - - - -
Њемачка 2006 Није се квалификовала - - - - - -
Јужноафричка Република 2010 1. круг 3 1 0 2 2 5
Бразил 2014 Осмина финала 4 1 2 1 3 5
Русија 2018 Није се квалификовала - - - - - -
Катар 2022 Следе квалификације - - - - - -
Укупно 3/21 10 2 2 6 5 20

Европско првенство[уреди]

Млади навијач Грчке прати меч Грчка—Шведска на Европском првенству 2008. године.
Година Коло ИГ Д Н И ГД ГП
Француска 1960 Није се квалификовала - - - - - -
Шпанија 1964 Одустала од квалификација - - - - - -
Италија 1968 Није се квалификовала - - - - - -
Белгија 1972 Није се квалификовала - - - - - -
Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1976 Није се квалификовала - - - - - -
Италија 1980 1. круг 3 0 1 2 1 4
Француска 1984 Није се квалификовала - - - - - -
Њемачка 1988 Није се квалификовала - - - - - -
Шведска 1992 Није се квалификовала - - - - - -
Енглеска 1996 Није се квалификовала - - - - - -
БелгијаХоландија 2000 Није се квалификовала - - - - - -
Португалија 2004 Првак 6 4 1 1 7 4
АустријаШвајцарска 2008 1. круг 3 0 0 3 1 5
ПољскаУкрајина 2012 Четвртфинале 4 1 1 2 5 7
Француска 2016 Није се квалификовала - - - - - -
Европска унија 2020 Следе квалификације - - - - - -
Укупно 4/15 16 5 3 8 14 20

Куп конфедерација[уреди]

Година Коло ИГ Д Н И ГД ГП
Саудијска Арабија 1992 Није се квалификовала - - - - - -
Саудијска Арабија 1995 Није се квалификовала - - - - - -
Саудијска Арабија 1997 Није се квалификовала - - - - - -
Мексико 1999 Није се квалификовала - - - - - -
Јужна КорејаЈапан 2001 Није се квалификовала - - - - - -
Француска 2003 Није се квалификовала - - - - - -
Њемачка 2005 1. круг 3 0 1 2 0 4
Јужноафричка Република 2009 Није се квалификовала - - - - - -
Бразил 2013 Није се квалификовала - - - - - -
Русија 2017 Није се квалификовала - - - - - -
Укупно 1/10 3 0 1 2 0 4

Олимпијске игре[уреди]

Год. Домаћин Коло Поз. ИГ Д Н И ГД ГП
1920 Белгија Антверпен 1. коло - 1 0 0 1 0 9
1952 Финска Хелсинки 1. коло - 1 0 0 1 1 2
2004 Грчка Атина 1. коло 15 3 0 1 2 4 7
Укупно 3/19 1. коло 15 5 0 1 4 5 18

Успеси[уреди]

„Грци су вечерас исписали фудбалску историју. Ово је сензација и сасвим необично достигнуће како за грчки тако и за европски фудбал.”

 — Ото Рехагел, изјава након победе на Европском првенству[85]
Друге награде

Европско првенство 2004.[уреди]

4. јул 2004.
19:45
Застава Португалије Португалија 0 : 1 Застава Грчке Грчка Стадион светлости, Лисабон
Гледалаца: 62.865
Судија: Маркус Мерк Њемачка
Извештај Харистеас Гол у 57. минуту 57'
Португал
Грчка
Застава Португалије Португалија
GK 1 Рикардо
DF 13 Мигел Замењен у 43. минуту 43'
DF 16 Рикардо Карваљо
DF 4 Жорже Андраде
DF 14 Нуну Валенте Добио жути картон у 90+3. минуту 90+3'
MF 6 Коштиња Добио жути картон у 12. минуту 12' Замењен у 60. минуту 60'
MF 18 Манише
MF 7 Луис Фиго (к)
MF 20 Деко
MF 17 Кристијано Роналдо
FW 9 Паулета Замењен у 74. минуту 74'
Измене:
DF 2 Пауло Фереира Ушао у игру у 43. минуту 43'
MF 10 Руи Коста Ушао у игру у 60. минуту 60'
FW 21 Нуно Гомеш Ушао у игру у 74. минуту 74'
Тренер:
Бразил Луис Фелипе Сколари
POR-GRE 2004-07-04.svg
Застава Грчке Грчка
GK 1 Андонис Никополидис
DF 2 Јуркас Сеитаридис Добио жути картон у 63. минуту 63'
DF 5 Трајанос Делас
DF 19 Михалис Капсис
DF 14 Такис Фисас Добио жути картон у 67. минуту 67'
MF 8 Стелиос Јанакопулос Замењен у 76. минуту 76'
MF 6 Ангелос Басинас Добио жути картон у 45+2. минуту 45+2'
MF 7 Теодорос Загоракис (к)
MF 21 Костас Кацуранис
FW 9 Ангелос Харистеас
FW 15 Зисис Вризас Замењен у 81. минуту 81'
Измене:
DF 3 Стилијанос Венетидис Ушао у игру у 76. минуту 76'
FW 22 Димитриос Пападопулос Добио жути картон у 85. минуту 85' Ушао у игру у 81. минуту 81'
Тренер:
Њемачка Ото Рехагел


Најбољи играч меча:
Грчка Теодорос Загоракис


Помоћне судије:
Њемачка Кристијан Шрер
Њемачка Јан-Хендрик Салвер
Четврти судија:
Шведска Андерс Фриск

Статистика играча[уреди]

 

Највише наступа[88]

Место Име Време Бр. утакмица Бр. голова
1. Јоргос Карагунис 1998—2014 139 10
2. Теодорос Загоракис 1994—2007 120 3
3. Костас Кацуранис 2003—2015 116 10
4. Ангелос Басинас 1999—2009 100 7
5. Стратос Апостолакис 1986—1998 96 5
6. Василис Торосидис 2007— 94 10
7. Андонис Никополидис 1999—2008 90 0
8. Ангелос Харистеас 2001—2011 88 25
9. Димитрис Салпингидис 2005—2014 82 13
10. Јоргос Самарас 2006—2014 81 9
 

Највише голова[88]

Место Име Време Бр. голова Бр. утакмица
1. Никос Анастопулос 1977—1988 29 75
2. Ангелос Харистеас 2001—2011 25 88
3. Теофанис Гекас 2005—2014 24 78
4. Димитрис Саравакос 1982—1994 22 78
5. Мимис Папајоану 1963—1980 21 61
6. Никос Махлас 1993—2002 18 61
7. Демис Николаидис 1995—2004 17 54
8. Константинос Митроглу 2009— 16 58
9. Панајотис Цалухидис 1987—1995 16 76
10. Јоргос Сидерис 1958—1970 14 28
  • Подебљана имена играча означавају да су активни, 12. новембар 2017.

Истакнути фудбалери[уреди]

Никос Анастопулос је био члан репрезентације Грчке која је први пут играла на једном великом такмичењу — Европско првенство 1980. године у Италији. Током каријере је већином играо за Олимпијакос из Пиреја.[89] Са постигнутих 29 голова Анастопулос је најбољи стрелац грчке репрезентације у историји,[88] дао је једини гол на Европском првенству 1980. против Чехословачке, а то је уједно и први на неком великом такмичењу за репрезентацију Грчке. Један од најбољих играча крајем осамдесетих и током деведесетих година био је Димитрис Саравакос, легенда Панатинаикоса.[90][91][92] Омалени нападач је играо за репрезентацију на Светском првенству 1994. у САД, а укупно је постигао 22 гола у дресу са државним грбом. Никос Махлас је такође био члан репрезентације Грчке која је први пут играла на Светском првенству у САД 1994. године. Једну од најбољих сезона је одиграо 1998/99 са холандским клубом Витесе, постигао је 34 гола у 32 утакмице и добио европску Златну копачку. Махлас је између 1993. и 2002. године одиграо 61 утакмицу за репрезентацију и постигао 18 голова. Од тих 18 голова, један од њих је дао против Русије и био је посебно важан јер је омогућио Грчкој да се квалификује на Светски куп 1994. године.[93]

Из најславније генерације грчке репрезентације, који су победили на Европском првенству 2004, требало би истаћи Ангелоса Харистеаса. Био је стрелац одлучујућег гола у финалу против Португала и други је стрелац у историји са 25 голова. Од одбрамбених играча истиче се Трајанос Делас, који је стрелац победничког сребрног гола у продужетку полуфинала против Чешке. Постигао је последњи и једини сребрни гол икада.[94] Јоргос Карагунис има највише наступа у репрезентацији са 139 одиграних утакмица. За сениорску репрезентацију је дебитовао 1999. против Салвадора. Био је један од кључних играча, постигао је први гол на турниру против Португала у победи од 2:1. Као капитен предводио је репрезентацију на Светском првенству 2010, где је Грчка испала у групној фази такмичења. Свој 100. меч за репрезентацију је одиграо 8. октобра 2010. против Летоније.[95]

Тренери репрезентације[уреди]

Ото Рехагел, селектор од 2001. до 2010.
Милтос Папастолу је био селектор репрезентације од 1984. до 1988.
Фернандо Сантос је водио репрезентацију на два велика такмичења.

Тренер који је са највећим успехом водио репрезентацију и на највећем броју мечева је Ото Рехагел. Био је селектор од септембра 2001. до Светског првенства 2010. године. Када је стигао у Грчку и посебно дан након неуспеха у квалификацијама за Светско првенство 2002. године, дочекан је са одређеним скептицизмом, посебно пошто не говори грчки језик. Међутим, постигао је изузетне резултате за кратко време; прво се квалификује за Европско првенство 2004. и затим предводи екипу до финалне победе на првенству, иако Грци до тада никада нису победили на неком мечу на завршним турнирима.[96] Водио је Грчку у завршници Европског првенства 2008. и Светског првенства 2010, али са мање успеха. На 106 утакмица колико је био селектор остварене су 53 победе, 23 нерешено и 30 пораза.[97]

Пре ере Рехагела, најзанимљивији тренер у грчкој фудбалској историји био је Алкетас Панагулијас. Радио је у Сједињеним Државама, вратио се у Атину 1972. године како би постао помоћник у репрезентацији тадашњем северно-ирском тренеру Билију Бингаму, којег је заменио на клупи наредне године. Осам година је остао на положају и водио је Грчку први пут на Европско првенство 1980. у Италији. Наставио је каријеру у Олимпијакосу, са којим је освојио првенство Грчке 1982, 1983. и 1987. године. Од 1992. је по трећи пут постао селектор и одлично је водио селекцију у квалификацијама за Светско првенство 1994. године. Али на турниру је екипа имала лош резултат и након тога подноси оставку. Водио је селекцију на 74 утакмице и имао 23 победе.[98]

Следећа табела наводи све селекторе Фудбалске репрезентације Грчке од 1929. године и време проведено на том месту:[98]

Име Време Белешка
Њемачка Михаел Скибе 2015 — данас
Уругвај Серхио Маркаријан 2015
Грчка Костас Цанас 2014 — 2015
Италија Клаудио Ранијери 2014
Португалија Фернандо Сантос 2010 — 2014 ЕП 2012, СП 2014
Њемачка Ото Рехагел 2001 — 2010 ЕП 2004, ЕП 2008, СП 2010
Грчка Василис Данил 1999 — 2001
Румунија Ангел Јорданеску 1998 — 1999
Грчка Костас Полихрониу 1994 — 1998
Грчка Алкетас Панагулијас 1992 — 1994 СП 1994
Грчка Андонис Георгијадис 1989 — 1992
Грчка Алекос Софинијадис 1988 — 1989
Грчка Милтос Папастолу 1984 — 1988
Грчка Христос Архонтидис 1982 — 1984
Краљевина Грчка Грчка Алкетас Панагулијас 1977 — 1982 ЕП 1980
Краљевина Грчка Лакис Петропулос 1976 — 1977
Краљевина Грчка Алкетас Панагулијас 1973 — 1976
Северна Ирска Били Бингам 1971 — 1973
Краљевина Грчка Лакис Петропулос 1969 — 1971
Краљевина Грчка Дан Георгијадис 1968 — 1969
Краљевина Грчка Панос Марковитс 1966 — 1968
Краљевина Грчка Лакис Петропулос 1964 — 1966
Краљевина Грчка Трифон Цанетс 1960 — 1964
Француска Пол Барон 1959 — 1960
Италија Рино Мартини 1957 — 1959
Краљевина Грчка Костас Андритасос 1956 — 1957
Краљевина Грчка Јоанис Хелмис 1955 — 1956
Краљевина Грчка Анонис Мијакис 1954 — 1955
Краљевина Грчка Костас Негрепонтис 1953 — 1954
Краљевина Грчка Андонис Мијакис 1951 — 1953
Краљевина Грчка Костас Негрепонтис 1938 — 1951
Краљевина Грчка Костас Костантарас 1935 — 1938
Краљевина Грчка Апостолос Николадис 1934 — 1935
Краљевина Грчка Костас Негрепонтис 1933 — 1934
Краљевина Грчка Лефтерис Панугриас 1932 — 1933
Чешка Јан Копсива 1930 — 1932
Краљевина Грчка Апостолос Николадис 1929 — 1930
  • У белешкама је наведено поред имена тренера такмичење и година наступа репрезентације.

Позиција на Фифиној ранг-листи[уреди]

Табела показује историју Грчке на Фифиној ранг-листи:[1]

Год. Позиција Највиша Најнижа
1993 34 32 36
1994 28 28 37
1995 34 23 34
1996 35 30 45
1997 42 29 46
1998 53 42 66
1999 34 30 46
2000 42 31 42
2001 57 43 61
2002 48 46 59
2003 30 26 48
2004 18 14 36
2005 16 12 20
2006 16 14 32
2007 11 11 16
2008 20 8 20
2009 13 11 20
2010 11 11 13
2011 14 8 14
2012 13 10 15
2013 12 11 16
2014 24 10 25
2015 41 24 44
2016 42 37 52

Мечеви репрезентација Грчке и Југославије / Србије[уреди]

Укупни биланс
Плас. Тим ИГ Д Н И ГД ГП ГР
1 Краљевина Југославија Краљевина Југославија 6 2 0 4 10 24 -14
2 Југославија СФР Југославија 14 0 2 12 7 38 -31
3 Србија и Црна Гора СР Југославија 2 0 1 1 1 3 -2
Србија Србија 2 1 0 1 1 3 -2
Укупно 24 3 3 18 19 68 -49

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Greece Men's Ranking — Details and Ranking History”. FIFA. Приступљено 31. 10. 2017. 
  2. „EURO 2004 Final tournament - Group stage”. uefa.com. Приступљено 28. 10. 2017. 
  3. 3,0 3,1 „Evropski šampionat u fudbalu 2004-06-12”. VOA. Приступљено 26. 10. 2017. 
  4. „Greece - Record International Players”. rsssf.com. Приступљено 29. 12. 2016. 
  5. „The Greek National Soccer Team”. agonasport.com. Приступљено 6. 11. 2017. 
  6. „Εφημερίδα Εμπρός - Το Γαλάζιο Δέντρο των Διεθνών μας 19/12/1953, σελ. 9”. Приступљено 10. 11. 2017. 
  7. „Εφημερίδα Εμπρός - Το Γαλάζιο Δέντρο των Διεθνών μας 27/12/1953, σελ. 13”. Приступљено 10. 11. 2017. 
  8. „Olympic Football Tournament Antwerp 1920”. fifa.com. Приступљено 30. 10. 2017. 
  9. „Hungary vs. Greece 11 - 1”. us.soccerway.com. Приступљено 4. 11. 2017. 
  10. „RSSSF – 1970 World Cup Qualification”. rsssf.com. Приступљено 30. 10. 2017. 
  11. „Romania v Greece, 16 November 1969”. 11v11.com. Приступљено 1. 11. 2017. 
  12. „Karasijev gol u poslednjim sekundama”. Приступљено 4. 11. 2017. 
  13. Robinson, J. (1996). The European Football Championships 1958-1996. Soccer Book Publishing. ISBN 0-947808-69-8.
  14. „Grèce à l'Euro 1980”. UEFA. Приступљено 17. 9. 2012. 
  15. „BBC SPORT | Football | Euro 2004 | History | Italy 1980”. BBC News. 17. 5. 2004. Приступљено 17. 6. 2012. 
  16. „EURO 1980, Greece − Czechoslovakia 1−3”. uefa.com. Приступљено 29. 10. 2017. 
  17. „Euro 1980 Italy”. UEFA. Приступљено 3. 11. 2017. 
  18. „World Cup 1982 Qualifying”. rsssf.com. Приступљено 4. 11. 2017. 
  19. „Kvalifikacije za EP 1984”. UEFA.com. Приступљено 7. 5. 2015. 
  20. „World Cup 1986 Qualifying”. rsssf.com. Приступљено 4. 11. 2017. 
  21. „World Cup 1990 Qualifying”. rsssf.com. Приступљено 4. 11. 2017. 
  22. „Kvalifikacije za EP 1992”. UEFA.com. Приступљено 7. 5. 2015. 
  23. „Kvalifikacije za EP 1988”. UEFA.com. Приступљено 7. 5. 2015. 
  24. „World Cup 1994 Qualifying”. RSSSF (на језику: енглески). Приступљено 20. 1. 2014. 
  25. Steve Goff (9. 2. 2007). „The Greek”. Washington Post. Приступљено 1. 11. 2017. 
  26. „Argentina−Greece 4-0”. FIFA. Приступљено 25. 10. 2017. 
  27. „Bulgaria−Greece 4-0”. FIFA. Приступљено 25. 10. 2017. 
  28. „Greece−Nigeria 0-2”. FIFA. Приступљено 25. 10. 2017. 
  29. „EURO 1996 qualifications”. uefa.com. Приступљено 16. 11. 2017. 
  30. „World Cup 1998 qualifications”. rsssf.com. Приступљено 28. 10. 2017. 
  31. „UEFA EURO 2000 Standings Preliminary round (Group 2)”. uefa.com. Приступљено 2. 11. 2017. 
  32. „UEFA Preliminary round (Group 2), Greece − Latvia”. UEFA. Приступљено 2. 11. 2017. 
  33. „Greeks go with Rehhagel”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 9. 8. 2001. Приступљено 28. 10. 2017. 
  34. „Rehhagel plots England downfall”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 28. 9. 2001. Приступљено 16. 11. 2017. 
  35. „Troubled Greek journey”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 28. 10. 2001. Приступљено 16. 11. 2017. 
  36. „EURO 2004, Preliminary round Group 6”. uefa.com. Приступљено 30. 10. 2017. 
  37. „Čudo se dogodilo – Grčka prvak Evrope!”. Sportska centrala. 4. 7. 2004. Приступљено 25. 10. 2017. 
  38. „Kultura Grčke”. znanje.org. Приступљено 1. 11. 2017. 
  39. „BBC SPORT - Football - Euro 2004 - Greece - Zagorakis named top player”. bbc.co.uk. Приступљено 25. 10. 2017. 
  40. „All-star squad revealed”. UEFA.com (Union of European Football Associations). 5. 7. 2004. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2004. Приступљено 5. 7. 2012. 
  41. „The Winners of the Year 2005”. laureus17.laureus.com. Приступљено 27. 10. 2017. 
  42. Miloš Šaranović (13. 6. 2009). „Kup konfederacija - istorijat”. B92 sport. 
  43. „Theofanis Gekas — International Match Career”. transfermarkt.co.uk. 31. 10. 2017. 
  44. Andrea Monti (5. 9. 2004). „Grecia maltrattata dall'Albania (2-1)”. La Gazzetta dello Sport. 
  45. „Greece owe it to Samaras on debut”. CNN. 28. 2. 2006. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2008. Приступљено 19. 6. 2017. 
  46. FIFA Media Dept. „FIFA suspends the Hellenic Football Federation”. FIFA.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 8. 2006. Приступљено 3. 9. 2006. 
  47. UEFA i FIFA uputile poslednje upozorenje Grčkoj. Blic. 31. 10. 2017. 
  48. FIFA Media Dept. „FIFA lifts suspension on Hellenic Football Federation”. FIFA.com. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2006. Приступљено 3. 9. 2006. 
  49. „EURO 2008 Qualifying round - Group stage”. uefa.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  50. „Theofanis Gekas, Performance Data”. transfermarkt.co.uk. Приступљено 4. 11. 2017. 
  51. Rehhagel de bois pour les Grecs. Libération. 14. 6. 2008. 
  52. „EURO 2008: Güiza goal completes Greek misery”. uefa.com. Приступљено 3. 11. 2017. 
  53. „Ukraine - Greece 0 − 1”. FIFA. Приступљено 26. 10. 2017. 
  54. „Theofanis Gekas: Greece star player at World Cup 2010”. telegraph.co.uk. Приступљено 31. 10. 2017. 
  55. Fletcher, Paul (17. 6. 2010). „Greece 2–1 Nigeria”. BBC Sport. BBC. Приступљено 17. 6. 2010. 
  56. „World Cup 2010: Otto Rehhagel quits as Greece coach”. BBC Sport. 24. 6. 2010. 
  57. „World Cup 2012 (sic): Fernando Santos named new Greece coach”. BBC Sport. 1. 7. 2010. 
  58. „Manager Fernando Santos has “Greece’d” Portugal”. sportsnet.ca. Приступљено 31. 10. 2017. 
  59. „EURO 2012, Qualifying round Group F”. uefa.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  60. „Poland - Greece 1 − 1”. UEFA. Приступљено 26. 10. 2017. 
  61. „Euro 2012: Giorgos Karagounis avoids Greece exit and makes Russia pay”. theguardian.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  62. „Ništa od grčkog čuda, nemačka mašinerija impresivno do polufinala!”. Blic. Приступљено 30. 10. 2017. 
  63. „FIFA World Cup 2004, Qualifying round Group G”. uefa.com. Приступљено 30. 10. 2017. 
  64. „Romania−Greece, Greece win on aggregate after regular time (2 - 4)”. FIFA. 19. 11. 2013. 
  65. „Kostarika posle penala do četvrtfinala!”. RTS. 29. 6. 2014. 
  66. „2016 UEFA European, Qualifying round Group F”. uefa.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  67. „Luxembourg 1 - 0 Greece”. sportstats.com. Приступљено 1. 11. 2017. 
  68. „Claudio Ranieri sacked as manager of Greece following shock defeat to Faroe Islands in Euro 2016 qualifier”. DailyMail. 15. 11. 2014. 
  69. „Kostas Mitroglou nets a brace as hosts seal World Cup play-off spot with easy win which ends Slovakia and Bosnia dreams”. dailymail.co.uk. 11. 10. 2017. 
  70. „Hrvati sa Grčkom, derbi Švedske i Italije u baražu”. B92 sport. 17. 10. 2017. 
  71. „BARAŽ ZA SP: Hrvatska ubedljiva, Švajcarska sa penala do pobede”. Večernje novosti. 9. 11. 2017. 
  72. „Hrvati peti put na Svetskom prvenstvu!”. B92 sport. 12. 11. 2017. 
  73. „20 εκατομμύρια εστοίχισε το Στάδιο Καραϊσκάκη αλλά δεν του λείπει τίποτα!, εφημ ΕΜΠΡΟΣ 29. 2. 1964, σελ. 13”. Приступљено 27. 10. 2017. 
  74. „Description: Capacity”. O.A.K.A. "Spiros Louis". Приступљено 29. 12. 2010. 
  75. „Олимпийский стадион в Афинах”. allstadiums.ru. Приступљено 27. 10. 2017. 
  76. „Seating Plan” (на језику: Greek). olympiacos.org. Приступљено 28. 9. 2016. 
  77. „Grèce - Portrait en vue de l'Euro 2012”. UEFA.com. 
  78. „Greece: What You Need to Know”. worldcupessentials. Приступљено 1. 11. 2017. 
  79. „Zanimljivosti o Grčkoj”. Приступљено 25. 10. 2017. 
  80. „Oι εμφανίσεις της Εθνικής που έγραψαν ιστορία”. contra.gr. 16. 11. 2017. Приступљено 16. 11. 2017. 
  81. „Greece unveils 2014 national team kit with Nike”. Nike. 4. 3. 2014. Приступљено 3. 7. 2014. 
  82. „Greece”. transfermarkt.co.uk. Приступљено 31. 10. 2017. 
  83. „Greece”. national-football-teams.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  84. „FIFA World Cup Russia 2018: Qualifying round Group H”. uefa.com. Приступљено 3. 11. 2017. 
  85. „Grčka bajka u Portugalu”. sportskasecanja.com. 16. 11. 2017. Приступљено 16. 11. 2017. 
  86. „World Soccer Awards — Previous Winners”. worldsoccer.com. worldsoccer.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  87. „FIFA Confederations Cup Germany 2005 | Awards”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association (FIFA). Приступљено 30. 10. 2017. 
  88. 88,0 88,1 88,2 „Οι συμμετοχές του Αναστόπουλου στην Εθνική Ελλάδας”. epo.gr. Приступљено 28. 10. 2017. 
  89. „Anastopoulos, Níkos national football teams”. Приступљено 13. 11. 2017. 
  90. „Top-10: Οι μεγαλύτεροι Έλληνες ποδοσφαιριστές”. Приступљено 7. 11. 2016. 
  91. „Ο παντοτινός Δημήτρης Σαραβάκος”. Contra.gr. Приступљено 7. 11. 2017. 
  92. Γιαννούλης, Χρήστος. „Ο τεράστιος "μικρός", Δημήτρης Σαραβάκος (vids+pics)”. Leoforos.gr. Приступљено 7. 11. 2017. 
  93. „Football PLAYER: Nikolaos "Nikos" Mahlas”. Приступљено 7. 11. 2017. 
  94. „BBC SPORT - Football - Euro 2004 - Greece 1-0 Czech Rep”. Приступљено 13. 11. 2017. 
  95. „Giorgos Karagounis Biography”. Приступљено 13. 11. 2017. 
  96. „Otto Rehhagel: Coach of the European Championship participant Greece”. conti-online.com. Приступљено 13. 11. 2017. 
  97. „Le long règne de Rehhagel”. UEFA.com. 24. 6. 2010. Приступљено 13. 11. 2017. 
  98. 98,0 98,1 „Greece National Team Coaches”. rsssf.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  99. „Grčka-Jugoslavija 2-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  100. „Jugoslavija-Grčka 4-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  101. „Jugoslavija-Grčka 7-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  102. „Jugoslavija-Grčka 5-3”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  103. „Grčka-Jugoslavija 2-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  104. „Jugoslavija-Grčka 6-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  105. „Jugoslavija-Grčka 1-0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  106. „Grčka-Jugoslavija 0-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  107. „Grčka-Jugoslavija 0-0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  108. „Jugoslavija-Grčka 4-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  109. „Jugoslavija-Grčka 4-0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  110. „Grčka-Jugoslavija 0-5”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  111. „Jugoslavija-Grčka 1-0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  112. „Grčka-Jugoslavija 2-4”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  113. „Grčka-Jugoslavija 0-0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  114. „Jugoslavija-Grčka 4-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  115. „Jugoslavija-Grčka 5-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  116. „Grčka-Jugoslavija 1-2”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  117. „Grčka-Jugoslavija 1-4”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  118. „Jugoslavija-Grčka 3-0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  119. „Grčka-Jugoslavija 0-2”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  120. „Grčka-Jugoslavija 1-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  121. „Minimalac Grčke, promašaji Srbije, podrška Antiću”. Blic sport. Приступљено 28. 10. 2017. 
  122. „Srbija ubedljivija od Farskih Ostrva: Gudelj golčinom overio trijumf nad Grcima!”. Blic. Приступљено 28. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди]

Постигнућа
Претходник:
2000 — Француска Француска
Првак Европе Flag of Greece.svg
2004 (прва титула)
Наследник:
2008 — Шпанија Шпанија