Фудбалска репрезентација Грчке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грчка
EPO-GRlogo original.jpg
Надимак Гусарски брод
Савез ЕПО
Конфедерација УЕФА (Европа)
Селектор Немачка Михаел Скибе
Капитен Василис Торосидис
Највише наступа Јоргос Карагунис (139)
Најбољи стрелац Никос Анастопулос (29)
ФИФА шифра GRE
Основна опрема
Резервна опрема
ФИФА ранг
Тренутни 42. Стагнација (20. септембар 2018)
Највиши 8. (април-јун 2008;[1]
септембар-октобар 2011)
Најнижи 66. (септембар 1998)
Прва међународна утакмица
Краљевина Грчка Грчка 1 : 4 Италија Краљевина Италија
(Атина, Грчка; 7. април 1929)
Највећа победа
Краљевина Грчка Грчка 8 : 0 Сирија Сирија
(Атина, Грчка; 25. новембар 1949)
Највећи пораз
Застава Мађарске Мађарска 11 : 1 Грчка Краљевина Грчка
(Будимпешта, Мађарска; 25. март 1938)
Светско првенство
Наступи 3 (први пут 1994.)
Најбољи резултат Осмина финала, 2014.
Европско првенство
Наступи 4 (први пут 1980.)
Најбољи резултат Првак, 2004.
Куп Конфедерација
Наступи 1 (први пут 2005.)
Најбољи резултат 1. круг, 2005.

Фудбалска репрезентација Грчке (грч. Η εθνική ομάδα ποδοσφαίρου της Ελλάδας) представља Грчку у међународним фудбалским такмичењима, под управом Фудбалског савеза Грчке. Наступили су три пута на Светском првенству, први пут 1994. године у Сједињеним Америчким Државама. Најбољи резултат репрезентација је остварила пласманом у осмину финала на Светском првенству у Бразилу 2014. године. Меч осмине финала су изгубили од Костарике након извођења једанаестераца, било је 1:1 у регуларном делу.

Прво појављивање Грчке на великим такмичењима је било на Европском првенству 1980. у Италији, али су били без победе до првог сусрета на Европском првенству 2004. у Португалу када су поразили домаћина Португал резултатом 2:1. Грчка је изненађујуће освојила првенство, победивши у четвртфиналу браниоца титуле Французе, фаворизовану Чешку у полуфиналу и Португал у финалу голом Ангелоса Харистеаса. У групној фази су остварили по једну победу, нерешено и пораз.[2] Кладионице су пре првенства Грцима давале врло мале шансе да освоје трофеј. Док су једни оспоравали титулу због одбрамбено оријентисане и неатрактивне игре, други су славили селектора Немца Ота Рехагела, који је постао грчки национални јунак. Рехагел је постао први страни тренер неке репрезентације који је освојио Европско првенство.[3] Тадашњи капитен репрезентације Теодорос Загоракис је био проглашен за најбољег играча финалне утакмице и на првенству.

Грчка је једна од десет националних тимова који су били победници Европског првенства у фудбалу. Поред тог успеха, остварили су један пласман у четвртфинале осам година касније на првенству које је одржано у Пољској и Украјини. Од тријумфа у Португалу 2004, грчка репрезентација се квалификовала на наредна четири од седам завршних такмичења, закључно са Светским првенством 2018. године у Русији.

Године 2005. учествовали су на Купу конфедерација у Немачкој, али без запаженијег резултата. Највиши пласман Грчке на Фифиној ранг-листи је осмо место у априлу 2008. године.[1] Утакмице као домаћин углавном игра на стадиону Караискакис у Пиреју. Највише наступа у репрезентацији има Јоргос Карагунис са 139 одиграних утакмица, а најбољи стрелац је Никос Анастопулос са 29 постигнутих голова.[4][5]

Садржај

Историја[уреди]

Почетне године[уреди]

Селекција Грчке 1919. године.

Фудбалска репрезентација Грчке дебитовала је 1906. године на Олимпијским међуиграма у Атини.[6] Године 1919. учествовала је на међуиграма организованим у Паризу након завршетка Првог светског рата,[7] а 1920. на Олимпијским играма у Антверпену, прво издање које је ФИФА признала као званично. Прву утакмицу на Олимпијским играма је одиграла 28. августа 1920. године против Шведске.[8] Тих година кључна фигура у тиму био је Јоргос Калафатис, прво као играч, а затим тренер тима.

Савез је основан 1926. године, а члан светске куће фудбала ФИФА је од 1927. године и УЕФА од 1954. године.[9] Прву међународну утакмицу су одиграли 7. априла 1929. године у Атини против Италије. Изгубили су ту утакмицу са резултатом 1:4.[10]

У наредним деценијама репрезентација није постигла никакве значајне резултате, пре свега због друштвено-економских проблема у земљи пре и после Другог светског рата. Уследио је низ неуспешних квалификација за Светско првенство, а доживели су најтежи пораз у историји 11:1 против Мађарске у Будимпешти у квалификацијама за Светско првенство 1938. године.[11]

Највећу победу грчка репрезентација је остварила 25. новембра 1949. победом од 8:0 против Сирије у пријатељском мечу.[12]

У два узастопна квалификациона циклуса за одлазак на Светско првенство 1954. и 1958. године, Грци су били у групи са Југославијом, оба пута неуспешно су завршили квалификације.[13][14] Нису успели да се квалификују ни на првенство 1962. у Чилеу и 1966. у Енглеској.[15][16]

Грчка је била близу да се квалификује на Светско првенство 1970. у Мексику, али нису успели.[17] На првенство је отишла Румунија, пошто је Грцима била потребна победа у последњем колу али је утакмица у Букурешту завршена без победника 1:1.[18] Тај тим је био састављен од можда најбољих грчких фудбалера свих времена до тада као што су Мимис Домазос, Јоргос Сидерис, Јоргос Коудас и Мимис Папајоану.

Треба још споменути да је Грчка у квалификацијама за Светско првенство 1974. у Западној Немачкој била у групи са Шпанијом и Југославијом. Грци на последњој утакмици групе са Југословенима у Атини нису имали резултатски значај пошто су били последњи, али је Југославија победом од два гола разлике 4:2 и поготком Станислава Карасија у задњем минуту отишла у додатне квалификације против Шпаније.[19]

Европско првенство 1980.[уреди]

Алкетас Панагулијас је у три наврата био селектор Грчке.

Прво учешће Грчке на великом турниру било је на Европском првенству 1980. у Италији. Тим који је тренирао Алкетас Панагулијас претходно је освојио квалификациони турнир са три победе, два пораза и једном нерешено у групи против Финске, СССР и Мађарске. Започели су квалификације са два пораза у гостима од Финске 3:0 и од Совјетског Савеза у Јеревану са 2:0. Након тога добили су код куће Финску 8:1 (Томас Маврос постигао три гола) и Мађарску 4:1.[20] У последњем колу су победили СССР голом Николудиса у 25. минуту.[21]

Међутим, елиминисани су на завршном турниру у првом кругу, након што су изгубили од Холандије (1:0) и Чехословачке (3:1),[22] у последњој утакмици су ремизирали без голова са будућим победником Западном Немачком.[23] Једини гол за Грке на првенству, а уједно и први на неком великом такмичењу је дао Никос Анастопулос против Чехословачке.[24] Прва постава Грка у дебитантском мечу против Холандије је била: Константину, Кирастас, Јосифидис, Фирос, Терзанидис, Капсис, Ливатинос, Коис, Маврос и Ардизоглу, као замене су играли Анастопулос и Галакос.[25]

Светско првенство 1994.[уреди]

После учешћа на Европском првенству у Италији, дуго су одсуствовали са међународне сцене. Пропустили су шест такмичења на којима нису наступили од 1982. до 1992, укупно по три Светска и Европска првенства.[26][27][28][29][30] Најближи пласману на неко такмичење у том периоду били су у квалификацијама за Европско првенство 1988, када су заузели друго место у групи иза Холандије, каснијег победника.[31]

Од 1992. тренер репрезентације је поново био Алкетас Панагулијас, трећи пут изабран да предводи рапрезентацију. У квалификацијама за Светско првенство у Сједињеним Америчким Државама 1994. године; Грци су били први у својој квалификационој групи без пораза, испред Русије која се такође квалификовала на првенство.[32] Грчка је под вођством Панагулијаса дебитовала на Светском првенству.[33]

Још једном у завршној фази Грци су разочарали игром. Биланс је био катастрофалан, са три пораза су завршили такмичење у групи, нису дали ниједан гол и примили су десет (4:0 против Аргентине и Бугарске, 2:0 против Нигерије). Интересантно да су сва три грчка голмана играла на првенству (Мину, Атмацидис и Каркаманис), што је прилично ретко.[34][35][36]

Након овог неуспеха на место селектора репрезентације је постављен Костас Полихрониу, који је до тада био тренер Олимпијакоса.[37]

1996—2002: Период без успеха[уреди]

Репрезентација није успела да се квалификује за Европско првенство 1996. у Енглеској, пошто је заузела треће место у групи иза Русије и Шкотске.[38] У квалификацијама за Светско првенство 1998. године, екипа је завршила на трећем месту у групи а испред њих је била Хрватска и победник групе Данска.[39]

У својој квалификационој групи за одлазак на Европско првенство 2000, поново је завршила учешће на трећем месту, два бода иза другопласиране Словеније и осам бодова иза првопласиране Норвешке.[40] После веома разочаравајуће игре и пораза код куће у седмом колу од Летоније опростили су се од пласмана на то такмичење,[41] али су у последњем колу квалификација убедљиво победили Словенце са 3:0 на стадиону Људски врт у Марибору.[42]

У квалификацијама за Светско првенство 2002. Грчка је завршила на четвртом месту у својој групи иза Енглеске, Немачке и Финске, што је довело до отпуштања тренера Василиса Данила, а на његово место је постављен немачки тренер Ото Рехагел.[43] Први пут на месту селектора у квалификацијама је био у септембру 2001. године против Финске у гостима, а утакмица је завршена поразом од 5:1.[44][45] Након тога је знатно подмладио и обновио репрезентацију.

Европско првенство 2004: Прваци Европе[уреди]

Ангелос Харистеас постиже одлучујући гол у финалу Европског првенства 2004.

Грчка је пријатно изненадила у квалификацијама за Европско првенство 2004. у Португалу. После два уводна пораза са по 2:0 против Шпаније и Украјине, победила је у свих шест преосталих утакмица, освојивши квалификациону групу чиме се после 24 године пласирала на то такмичење.[46]

Кладионице су пре првенства Грцима давале врло мале шансе између 80-1 до 150-1, сврстали су их на претпоследње место по могућности да освоје трофеј, једино су били испред Летоније.

Прву велику победу у групној фази су остварили на старту првенства и то против домаћина Португала (2:1).[47] У другој утакмици су играли нерешено против Шпаније и у трећој одлучујућој утакмици су поражени од Русије која је изгубила шансе за даљи пласман (1:2). Грци су се квалификовали у четвртфинале, иако су имали једнак број бодова као Шпанци који су због мање постигнутих голова испали.

Грци су успешно наставили пут до финала изван свих очекивања; прво су елиминисали браниоца титуле Француску у четвртфиналу (1:0), а затим и фаворизовану Чешку Републику (1:0) у полуфиналу. Стрелац победничког сребрног гола у продужетку је био Трајанос Делас. У финалу на Стадиону светлости у Лисабону поново су играли са Португалом и сензационално га поново победили са 1:0 голом Ангелоса Харистеаса у 57. минуту.[48] Док су једни оспоравали титулу због одбрамбено оријентисане и неатрактивне игре, навијачи Грчке су славили селектора Ота Рехагела, који је постао грчки национални јунак.[49] Рехагел је постао први страни тренер неке репрезентације који је успео да освоји Европско првенство.[3] Теодорос Загоракис је проглашен најбољим играчем Европског првенства.[50] УЕФА је уврстила пет фудбалера Грчке међу 23 најбоља играча на првенству: Загоракиса, Харистеаса, Никополидиса, Деласа и Сеитаридиса.[51]

Тријумф националног тима је до данас најбољи резултат ове земље икада постигнут у својој фудбалској историји. Широм градова Грчке је народ славио победу фудбалера на улицама и трговима. Приређен је свечани дочек у центру Атине.[52] Тадашњи председник државе Костис Стефанопулос одликовао је све играче медаљама заслуге за допринос, а издата је поштанска марка на ком је цео тим.[53] Победници Европског првенства 2004. су изабрани за најбољи тим године од стране Лауреус академије 2005. године.[54]

Куп конфедерација 2005.[уреди]

Као европски прваци стекли су право учешћа на Купу конфедерација 2005. године у Немачкој. У групној фази, губе 0:3 против Бразила и 0:1 против Јапана, а затим против Мексика су ремизирали (0:0) и заузели последње место групе Б.[55] Јанис Аманатидис и Теофанис Гекас су били међу играчима који су дебитовали за национални тим.[56]

После победе на Европском првенству 2004. године били су сматрани фаворитом у квалификационој групи за одлазак на Светско првенство 2006. Међутим, након тешке борбе са Украјином, Турском и Данском, нису успели да се квалификују на првенство пошто су на крају били четврти.[57]

Такође, због лоше среће са повредама неколико чланова тима, Ото Рехагел је био суочен са повлачењем многих играча из репрезентације (Теодорос Загоракис, Фанис Катергијанакис, Василис Лакис, Никос Дабизас и Стелиос Венетидис). То га је подстакло да испроба нове играче. У напад репрезентације је убацио нова имена, као што су Јанис Аманатидис, Јоргос Самарас и Теофанис Гекас. Против репрезентације Белорусије у пријатељском мечу је дебитовао Самарас и постигао једини гол на утакмици.[58]

Европско првенство 2008.[уреди]

Грчки навијачи на утакмици ЕП 2008. против Русије.

ФИФА је у јулу 2006. године на кратко суспендовала Грчку због наводног мешања политике у рад савеза,[59][60] али је после неколико дана ипак променила одлуку и дозвољен је наступ репрезентације у квалификацијама за Европско првенство 2008. године.[61]

На жребу за квалификационе групе, Грчка је била у групи Ц са Турском, Норвешком, Босном и Херцеговином, Мађарском, Молдавијом и Малтом. Заузели су прво место у групи са седам бодова испред Турске, укупно десет победа и по један реми и пораз.[62] На тај начин стекли су право да бране титулу континенталног првака. Најефикаснији фудбалер Грчке у квалификацијама је био Теофанис Гекас са пет погодака.[63] Хелени су тако у априлу достигли на осмо место на Фифиној ранг-листи, што је до тада био најбољи резултат Грчке икада на овој листи.

У завршној фази континенталног такмичења у Аустрији, међутим, Рехагелов тим није успео да понови сјајне партије од четири године раније. Изгубили су све три утакмице: против Шведске (0:2), Русије (0:1) и Шпаније (1:2), а затим су елиминисани из даљег такмичења.[64] Утешни гол у утакмици против Шпанаца је дао Ангелос Харистеас у првом полувремену.[65]

Светско првенство 2010.[уреди]

Квалификовали су се за Светско првенство у Јужној Африци 2010. кроз бараж победивши Украјину. После ремија без голова 14. новембра 2009. на Олимпијском стадиону у Атини, у реваншу у Кијеву Грчка је победила са 1:0 голом Димитриса Салпингидиса.[66] Тај успех је омогућио Грцима да достигну 12. место на Фифиној ранг листи. Теофанис Гекас је био најбољи стрелац у европским квалификацијама 2010. године са 10 голова, један више од Вејна Рунија.[67]

Противници у групи су им биле репрезентације Аргентине и Нигерије (исто као 1994. године) и Јужна Кореја. Грци нису на најбољи начин почели Мундијал, губе 0:2 у првој утакмици групе Б против Јужне Кореје. У другој утакмици се враћају у игру захваљујући победи 2:1 против Нигерије. Први гол за Грчку на Светским првенствима је дао Димитрис Салпингидис против Нигерије.[68] У трећој утакмици, међутим, Аргентина се показала претешким противником за Грке, који су изгубили 0:2 и тада су елиминисани из даљег такмичења. Двадесетчетири сата након пораза од Аргентине, Ото Рехагел је после девет година поднео оставку на месту селектора грчке репрезентације.[69] Осам дана касније Фудбалски савез Грчке је именовао португалског тренера Фернанда Сантоса за новог селектора репрезентације, бившег тренера АЕК−а из Атине и солунског ПАОК-а.[70]

Европско првенство 2012.[уреди]

Утакмица Грчка−Немачка; ПГЕ арена, Гдањск 22. јун 2012.

Под вођством селектора Сантоса репрезентација је играла веома добро, тим је био непоражен у 17 утакмица. Био је то најдужи низ утакмица без пораза.[71]

Победом против репрезентације Грузије у октобру 2011. године, Грчка је у својој квалификационој групи била прва са 24 бода уз седам победа и три ремија на десет утакмица; по други пут у својој историји репрезентација Грчке завршава квалификације непоражена.[72] Грци су постигли четрнаест голова у квалификацијама, а примили само пет.

Тако су изборили пласман на Европско првенство већ трећи пут узастопно. У првој утакмици на Европском првенству 2012. против домаћина Пољске изборили су реми 1:1 са голом Димитриса Салпингидиса.[73] У другој утакмици против Чешке губе 2:1. Дана 16. јуна 2012. године, капитен Јоргос Карагунис је дао гол одлуке за победу против фаворизоване Русије, чиме су успели да се квалификују у четвртфинале.[74] У четвртфиналу Грци су убедљиво изгубили са 2:4 од Немачке,[75] голове за Грке су дали Самарас и Салпингидис из пенала.

2013—2017: Пласман на Светско првенство у Бразилу[уреди]

Тим Грчке на пријатељској утакмици против Аустрије 14. августа 2013. године.

У квалификацијама за Светско првенство 2014. године Грчка је била у групи Г са Босном и Херцеговином, Словачком, Литванијом, Летонијом и Лихтенштајном. На крају су били други у групи, са истим бројем бодова као Босна и Херцеговина, али због лошије гол разлике морали су у бараж.[76] Савладали су репрезентацију Румуније у две утакмице баража укупним резултатом 4:2.[77]

На Светском првенству 2014. године у Бразилу били су у групи Ц, са Колумбијом, Обалом Слоноваче и Јапаном. Укупно су сакупили четири бода, прво су доживели убедљив пораз од Колумбије, али захваљујући ремију без голова са Јапаном и победом над Обалом Слоноваче 2:1 прошли су групу. Захваљујући тој победи, Грци први пут у својој историји пролазе у осмину финала Светског првенства. Поражени су од Костарике након бољег извођења једанаестераца 5:3 (1:1 у регуларном делу), Гекас је промашио пенал у четвртој серији.[78]

У квалификацијама за Европско првенство 2016. у Француској доживели су велики неуспех и били последњи у групи.[79] Резултати екипе од септембра 2014. су били лоши и без победе у више од годину дана. Уследили су порази током тог периода од Румуније, Фарских Острва (два пута), Финске, Северне Ирске и чак од Луксембурга у пријатељском мечу.[80] После пораза од Фарских Острва у новембру 2014. грчка фудбалска федерација је отпустила селектора Клаудија Ранијерија.[81]

Освојили су друго место у квалификационој групи Х за одлазак на Светско првенство 2018. у Русији.[82] У баражу су играли против репрезентације Хрватске.[83] Први меч је Грчка убедљиво изгубила са 4:1 дана 9. новембра 2017. на стадиону Максимир у Загребу.[84] Три дана касније у реваншу у Пиреју, меч је завршен без голова и Грчка је остала без пласмана на првенство.[85][86][87]

Фудбалски савез Грчке је објавио 28. новембра 2017. да су продужили уговор са селектором Михаелом Скибеом на још две године,[88][89] а на том месту је од 2015. године.[90]

2018—данас[уреди]

У новоформираном такмичењу УЕФА Лига нација, репрезентација Грчке је смештена у Ц дивизију и налази се у групи 2 са Естонијом, Финском и Мађарском.[91] Одигране су две пријатељске утакмице у марту 2018. против Швајцарске и Египта.[92] Грци су изгубили од Швајцараца 1:0, а истим резултатом су победили Египћане голом Карелиса.[93]

Стадиони[уреди]

Репрезентација Грчке је током већег дела своје историје утакмице на домаћем терену играла на неколико стадиона у Атини, али и у другим градовима широм земље. Од своје прве међународне утакмице 1929. године и следеће 33 године Грчка је стално играла на стадиону Апостолос Николаидис. Први меч на неком другом игралишту је одигран на стадиону Никос Гумас 1962. године у Неа Филаделфији предграђу Атине. На стадиону Караискакис у Пиреју први пут је играно 1964. године када је реновиран.[94] Понекад су утакмице играли на Кавтанзоглио стадиону у Солуну. Од тада се сви ови стадиони користе наизменично за потребе репрезентације све до почетка осамдесетих година. Национални тим је наступио на солунском стадиону Тумба 1975. године, али и на стадиону Панахаикија Костас Давоурлис у Патрасу и стадиону ФК Кавале у Кавали.

Атински олимпијски стадион је угостио репрезентацију на неколико утакмица током осамдесетих и деведесетих година, а на њему као домаћин игра фудбалски клуб АЕК. Саграђен је 1980. године и реновиран 2004. године за Олимпијске игре у главном граду Грчке.[95] Стадион је рангиран од стране УЕФА са пет звездица, има капацитет око 69.618 места.[96]

Када је комплетно реконструисан 2004. године, репрезентација континуирано игра на Караискакису, дом фудбалског клуба Олимпијакос и капацитета око 32.115 места.[97] У квалификацијама за Европско првенство 2004, пошто су други стадиони били у фази реновирања, изабрали су да играју на стадиону Апостолос Николаидис, дом Панатинаикоса.[98]

Панорама стадиона Караискакис у Пиреју (лево), фудбалери Грчке пред меч са Шпанијом у Салцбургу 2008. године (десно).

Слика репрезентације[уреди]

Надимак[уреди]

Церемонија отварања ЕП 2004, пре меча Португал−Грчка.

Званична ФИФА шифра за Грчку је GRE.[99] Шифра се користи да би се идентификовао тим у међународним такмичењима, под окриљем ФИФА, УЕФА и других организација. Исту шифру користи и Међународна организација за стандардизацију. Грчка фудбалска репрезентација на грчком језику преводи се као „Εθνική Ελλάδος (ποδόσφαιρο ανδρών)”.

Традиционално, медији и грчки навијачи уопштено називају своју репрезентацију Етники (Εθνικη). Репрезентација се често назива Галанолефки (небеско плави) због боје грчке заставе.[100] Оба надимка користе се и за националне репрезентације ове земље у другим спортовима.

Током церемоније отварања Европског првенства 2004, која се одржала пре уводне утакмице турнира између Грчке и домаћина Португалије, коришћена је реплика брода из 16. века која се односи на експедиције португалских истраживача тог времена. Грчки спортски новинар Јоргос Хелакис, током емитовања меча, прокоментарисао је да „пошто се португалски тим појавио на таквом броду, време је да постанемо пирати и украдемо победу”.[101] На крају је Грчка победила домаћине, а тим је био описан као Пиратико, што значи „пиратски брод” или „гусарски брод”.[102] Посебно после грчке победе у финалу против Португалије, нови надимак је заживео међу навијачима.[103]

Навијачи[уреди]

Застава Грчке на трибини.

Године 2004. формиран је навијачки фан клуб грчке репрезентације, по имену „Galanolefkos Faros” или на грчком „Γαλανόλευκος Φάρος”.[104] Национални савез га је прогласио за званични фан клуб репрезентације Грчке.[105] Чланови овог клуба имају право првенства за куповину карата за утакмице, а такође и активно учествују у кореографским наступима на стадионима. Репрезентацију бодре на свим великим такмичењима попут Светског и Европског фудбалског првенства, на квалификационим и пријатељским мечевима у Грчкој и иностранству.

Фудбалски савез Грчке је често у прошлости имао проблема због хулигана који су правили инциденте, па су на неким гостујућим утакмицама грчки навијачи били онемогућени да организовано навијају за свој национални тим.[106]

Фудбалски савез[уреди]

Фудбалски савез Грчке је главна фудбалска организација Грчке. Под контролом савеза су сениорске фудбалске репрезентације, мушка и женска, као и млађе категорије. Учествује у организовању Супер лиге Грчке и организује грчки фудбалски куп. Фудбалски савез Грчке је основан 1926. године. Члан ФИФА од 1927. године и УЕФА од 1954. године.[9] Седиште организације налази се у Атини.

Дресови кроз историју[уреди]

Традиционалне боје Грчке су плава и бела,[107] слично бојама грчке заставе. Углавном се користи комбинација плавих дресова и белог шорца и обрнуто, као и потпуно бела или плава гарнитура опреме. Домаћи дресови су били плаве боје, али од освајања првенства Европе углавном на домаћем терену играју у белој гарнитури. Дресове репрезентације Грчке од 2013. производи компанија Најки (новембар 2017).[108] Први пут су комплет опреме овог произвођача носили 7. јуна 2013. на утакмици у гостима са Литванијом.[109]

1929
1979 (Д)
1982–1984 (Д)
1987–1989 (Д)

1997 (Д)

1997 (Г)

2000 (Д)

Опрема[уреди]

Грб Фудбалске репрезентације Грчке.
Произвођач Време
Јапан Асикс 1980—1981
Немачка Пума 1982—1987
Немачка Адидас 1988—1989
Јапан Асикс 1989—1991
Италија Диадора 1991—1998
Италија Лото 1998—2001
Немачка Адидас 2001—2002
Француска Ле кок спортиф 2002—2003
Немачка Адидас 2003—2013
Сједињене Америчке Државе Најки 2013—данас

Састав Грчке[уреди]

Следећи фудбалери су позвани 23. и 27. марта 2018. на пријатељске утакмице против Швајцарске и Египта.

Име Датум рођења Клуб Наступи Голови
Голмани
Орестис Карнезис 11. јул 1985. Енглеска Вотфорд 49 0
Андреас Јаниотис 18. децембар 1992. Грчка Атромитос 1 0
Василиос Баркас 30. мај 1994. Грчка АЕК Атина 1 0
Одбрана
Јоргос Цавелас 26. новембар 1987. Турска Алањаспор 29 2
Костас Манолас 14. јун 1991. Италија Рома 34 0
Киријакос Пападопулос 23. фебруар 1992. Немачка Хамбург 29 4
Василис Торосидис 10. јун 1985. Италија Болоња 96 10
Сократис Папастатопулос 9. јун 1988. Немачка Борусија Дортмунд 79 3
Костас Стафилидис 2. децембар 1993. Енглеска Стоук Сити 24 2
Панајотис Рецос 9. август 1998. Немачка Бајер Леверкузен 5 0
Хараламбос Ликојанис 22. октобар 1993. Италија Каљари 2 0
Михалис Бакакис 18. март 1991. Грчка АЕК Атина 3 0
Средњи ред
Александрос Циолис 13. фебруар 1985. Саудијска Арабија Ал Фајха 71 2
Лазарос Христодулопулос 19. децембар 1986. Грчка АЕК Атина 32 1
Зека 31. август 1988. Данска Копенхаген 9 1
Костас Фортунис 16. октобар 1992. Грчка Олимпијакос 33 3
Димитрис Курбелис 2. новембар 1993. Грчка Панатинаикос 3 0
Панајотис Тахцидис 15. фебруар 1991. Грчка Олимпијакос 24 1
Димитрис Пелкас 26. октобар 1993. Грчка ПАОК 6 0
Андреас Самарис 13. јун 1989. Португалија Бенфика 32 1
Напад
Никос Карелис 24. фебруар 1992. Белгија Генк 18 3
Костас Митроглу 12. март 1988. Француска Олимпик Марсељ 59 16
Анастасиос Бакасетас 28. јун 1993. Грчка АЕК Атина 12 0
Јанис Јаниотас 29. април 1993. Шпанија Реал Ваљадолид 9 2
Тасос Донис 29. август 1996. Немачка Штутгарт 6 0
Селектор: Немачка Михаел Скибе
  • Ажурирано на дан 27. март 2018.[110][111]

Резултати[уреди]

Светско првенство[уреди]

Фудбалска репрезентација Грчке (17. новембар 2010).
Година Коло ИГ Д Н И ГД ГП
Уругвај 1930 Није учествовала
Краљевина Италија 1934 Одустала од квалификација
1938 до 1990 Није се квалификовала
Сједињене Америчке Државе 1994 1. круг 3 0 0 3 0 10
Француска 1998 Није се квалификовала
Јужна КорејаЈапан 2002
Немачка 2006
Јужноафричка Република 2010 1. круг 3 1 0 2 2 5
Бразил 2014 Осмина финала 4 1 2 1 3 5
Русија 2018 Није се квалификовала
Катар 2022 Следе квалификације - - - - - -
Укупно 3/21 10 2 2 6 5 20

Европско првенство[уреди]

Млади навијач Грчке прати меч Грчка—Шведска на Европском првенству 2008. године.
Година Коло ИГ Д Н И ГД ГП
Француска 1960 Није се квалификовала
Шпанија 1964 Одустала од квалификација
Италија 1968 Није се квалификовала
Белгија 1972
Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1976
Италија 1980 1. круг 3 0 1 2 1 4
1984 до 2000 Није се квалификовала
Португалија 2004 Првак 6 4 1 1 7 4
АустријаШвајцарска 2008 1. круг 3 0 0 3 1 5
ПољскаУкрајина 2012 Четвртфинале 4 1 1 2 5 7
Француска 2016 Није се квалификовала
Европска унија 2020 Следе квалификације - - - - - -
Укупно 4/15 16 5 3 8 14 20

Куп конфедерација[уреди]

Година Коло ИГ Д Н И ГД ГП
Саудијска Арабија 1992 Није се квалификовала - - - - - -
Саудијска Арабија 1995 Није се квалификовала - - - - - -
Саудијска Арабија 1997 Није се квалификовала - - - - - -
Мексико 1999 Није се квалификовала - - - - - -
Јужна КорејаЈапан 2001 Није се квалификовала - - - - - -
Француска 2003 Није се квалификовала - - - - - -
Немачка 2005 1. круг 3 0 1 2 0 4
Јужноафричка Република 2009 Није се квалификовала - - - - - -
Бразил 2013 Није се квалификовала - - - - - -
Русија 2017 Није се квалификовала - - - - - -
Укупно 1/10 3 0 1 2 0 4
Тренер Ото Рехагел (на десној страни) даје задње инструкције грчким фудбалерима пре замене.

Олимпијске игре[уреди]

Година Домаћин Коло Поз. ИГ Д Н И ГД ГП
1920 Белгија Антверпен 1. коло - 1 0 0 1 0 9
1952 Финска Хелсинки 1. коло - 1 0 0 1 1 2
2004 Грчка Атина 1. коло 15 3 0 1 2 4 7
Укупно 3/19 1. коло 15 5 0 1 4 5 18

Квалификације за Европско првенство 2004.[уреди]

Табела Групе 6
Пласман Екипа И П Н Г ДГ ПГ ГР Бодови
1. Застава Грчке Грчка 8 6 0 2 8 4 +4 18
2. Застава Шпаније Шпанија 8 5 2 1 16 4 +12 17
3. Застава Украјине Украјина 8 2 4 2 11 10 +1 10
4. Застава Јерменије Јерменија 8 2 1 5 7 16 -9 7
5. Застава Северне Ирске Северна Ирска 8 0 3 5 0 8 -8 3

Легенда: И =играо, П = победа, Н = нерешено
Г = пораз, ДГ = дати голови, ПГ = примљени голови, ГР = гол-разлика

  • Грчка се као првопласирана у групи 6 директно квалификовала на Европско првенство у Португалу.[112]
2018
Датум Резултат Противник * Место Врста Белешка
23. 3. 2018. 0:1 Застава Швајцарске Швајцарска Д Солун Пријатељска [113]
27. 3. 2018. 1:0 Застава Египта Египат * Цирих (ШВА) Пријатељска
15. 5. 2018. 0:2 Застава Саудијске Арабије Саудијска Арабија * Севиља (ШПА) Пријатељска
8. 9. 2018. 1:0 Застава Естоније Естонија Г Талин (ЕСТ) УЕФА Лига нација
11. 9. 2018. 1:2 Застава Мађарске Мађарска Г Будимпешта (МАЂ) УЕФА Лига нација
12. 10. 2018. 1:0 Застава Мађарске Мађарска Д Атина УЕФА Лига нација
15. 10. 2018. 0:2 Застава Финске Финска Г Тампере (ФИН) УЕФА Лига нација
15. 11. 2018. Застава Финске Финска H УЕФА Лига нација
18. 11. 2018. Застава Естоније Естонија Д УЕФА Лига нација
Легенда


Успеси[уреди]

„Грци су вечерас исписали фудбалску историју. Ово је сензација и сасвим необично достигнуће како за грчки тако и за европски фудбал.”

 — Ото Рехагел, изјава након победе на Европском првенству[114]
Друге награде

Финале Грчка—Португал 2004.[уреди]

Детаљ са финалне утакмице.

Финални меч Европског првенства 2004. између Грчке и Португала одигран је 4. јула на Стадиону светлости у Лисабону.

За оба тима, ово је било прво финале европског или светског првенства. Фаворити су били домаћини фудбалери репрезентације Португала.[117][118]

Једини гол на мечу постигнут је у 57. минуту после асистенције Ангелоса Басинаса нападачу грчке репрезентације Ангелосу Харистеасу. Португалци су имали бројне шансе за изједначење, најбољу када је један на један са голманом изашао 19-годишњи Кристијано Роналдо, али није успео убацити лопту у гол. Добре шансе су пропустили Руи Коста, Луис Фиго, Манише, Паулета, али је голман Грка Никополидис сигурно бранио цео меч.[119] По први пут у историји Европских првенстава је финални меч завршен са резултатом 1:0.

Најбољи играч утакмице је капитен грчке репрезентације, 32-годишњи везиста Теодорос Загоракис, који је био најбољи играч шампионата у целини. Трофеј Загоракису је предао тадашњи председник УЕФА Ленарт Јохансон, за кога је то било четврто и завршно Европско првенство током његовог мандата (1990-2007).[120]

4. јул 2004.

19:45

Застава Португалије Португалија 0 : 1 Застава Грчке Грчка Стадион светлости, Лисабон
Гледалаца: 62.865
Судија: Маркус Мерк Немачка
Извештај Харистеас Гол у 57. минуту 57'
Португал
Грчка
Застава Португалије Португалија
GK 1 Рикардо
DF 13 Мигел Замењен у 43. минуту 43'
DF 16 Рикардо Карваљо
DF 4 Жорже Андраде
DF 14 Нуну Валенте Добио жути картон у 90+3. минуту 90+3'
MF 6 Коштиња Добио жути картон у 12. минуту 12' Замењен у 60. минуту 60'
MF 18 Манише
MF 7 Луис Фиго (к)
MF 20 Деко
MF 17 Кристијано Роналдо
FW 9 Паулета Замењен у 74. минуту 74'
Измене:
DF 2 Пауло Фереира Ушао у игру у 43. минуту 43'
MF 10 Руи Коста Ушао у игру у 60. минуту 60'
FW 21 Нуно Гомеш Ушао у игру у 74. минуту 74'
Тренер:
Бразил Луис Фелипе Сколари
POR-GRE 2004-07-04-sr-Cyrl.svg
Застава Грчке Грчка
GK 1 Андонис Никополидис
DF 2 Јуркас Сеитаридис Добио жути картон у 63. минуту 63'
DF 5 Трајанос Делас
DF 19 Михалис Капсис
DF 14 Такис Фисас Добио жути картон у 67. минуту 67'
MF 8 Стелиос Јанакопулос Замењен у 76. минуту 76'
MF 6 Ангелос Басинас Добио жути картон у 45+2. минуту 45+2'
MF 7 Теодорос Загоракис (к)
MF 21 Костас Кацуранис
FW 9 Ангелос Харистеас
FW 15 Зисис Вризас Замењен у 81. минуту 81'
Измене:
DF 3 Стилијанос Венетидис Ушао у игру у 76. минуту 76'
FW 22 Димитриос Пападопулос Добио жути картон у 85. минуту 85' Ушао у игру у 81. минуту 81'
Тренер:
Немачка Ото Рехагел


Најбољи играч меча:
Грчка Теодорос Загоракис


Помоћне судије:
Немачка Кристијан Шрер
Немачка Јан-Хендрик Салвер
Четврти судија:
Шведска Андерс Фриск

Статистика играча[уреди]

Највише наступа[121]

Место Име Време Бр. утакмица Бр. голова
1. Јоргос Карагунис 1998—2014 139 10
2. Теодорос Загоракис 1994—2007 120 3
3. Костас Кацуранис 2003—2015 116 10
4. Ангелос Басинас 1999—2009 100 7
5. Василис Торосидис 2007— 98 10
6. Стратос Апостолакис 1986—1998 96 5
7. Андонис Никополидис 1999—2008 90 0
8. Ангелос Харистеас 2001—2011 88 25
9. Сократис 2008— 83 3
10. Димитрис Салпингидис 2005—2014 82 13

Највише голова[121]

Место Име Време Бр. голова Бр. утакмица
1. Никос Анастопулос 1977—1988 29 75
2. Ангелос Харистеас 2001—2011 25 88
3. Теофанис Гекас 2005—2014 24 78
4. Димитрис Саравакос 1982—1994 22 78
5. Мимис Папајоану 1963—1978 21 61
6. Никос Махлас 1993—2002 18 61
7. Демис Николаидис 1995—2004 17 54
8. Константинос Митроглу 2009— 17 62
9. Панајотис Цалухидис 1987—1995 16 76
10. Јоргос Сидерис 1958—1970 14 28
  • Подебљана имена играча означавају да су активни, 15. октобар 2018.

Истакнути фудбалери[уреди]

Детаљ када Јоргос Карагунис шутира пенал против Пољске 8. јуна 2012. године. Карагунис има највише наступа за репрезентацију Грчке, а постигао је десет голова за национални тим.[122]

Никос Анастопулос је био члан репрезентације Грчке која је први пут играла на једном великом такмичењу — Европско првенство 1980. године у Италији. Током каријере је већином играо за Олимпијакос из Пиреја.[123] Са постигнутих 29 голова Анастопулос је најбољи стрелац грчке репрезентације у историји,[121] дао је једини гол на Европском првенству 1980. против Чехословачке, а то је уједно и први на неком великом такмичењу за репрезентацију Грчке. Један од најбољих играча крајем осамдесетих и током деведесетих година био је Димитрис Саравакос, легенда Панатинаикоса.[124][125][126] Омалени нападач је играо за репрезентацију на Светском првенству 1994. у САД, а укупно је постигао 22 гола у дресу са државним грбом. Никос Махлас је такође био члан репрезентације Грчке која је први пут играла на Светском првенству у САД 1994. године. Једну од најбољих сезона је одиграо 1998/99. са холандским клубом Витесе, постигао је 34 гола у 32 утакмице и добио европску Златну копачку.[127] Махлас је између 1993. и 2002. године одиграо 61 утакмицу за репрезентацију и постигао 18 голова.[128] Од тих 18 голова, један од њих је дао против Русије и био је посебно важан јер је омогућио Грчкој да се квалификује на Светски куп 1994. године.[129]

Из најславније генерације грчке репрезентације, који су победили на Европском првенству 2004, требало би истаћи Ангелоса Харистеаса. Био је стрелац одлучујућег гола у финалу против Португала и други је стрелац у историји са 25 голова. Од одбрамбених играча истиче се Трајанос Делас, који је стрелац победничког сребрног гола у продужетку полуфинала против Чешке. Постигао је последњи и једини сребрни гол икада.[130] Јоргос Карагунис има највише наступа у репрезентацији са 139 одиграних утакмица. За сениорску репрезентацију је дебитовао 1999. против Салвадора. Био је један од кључних играча, постигао је први гол на турниру против Португала у победи од 2:1. Као капитен предводио је репрезентацију на Светском првенству 2010, где је Грчка испала у групној фази такмичења. Свој 100. меч за репрезентацију је одиграо 8. октобра 2010. против Летоније.[131]

Рекорди и статистика[уреди]

  • Алберто Нахмијас је постигао први гол за Грчку, на првом званичном мечу против Италије 7. априла 1929;[132]
  • Највише голова на једној утакмици дао је Димитрис Саравакос (5 погодака) против Египта 10. октобра 1990 — резултат 6:1;[133]
  • Константинос Гикас је најмлађи играч у историји Грчке, заиграо је за репрезентацију са 16 година, 2 месеца и 2 дана;[134]
  • Сотирис Нинис је најмлађи стрелац у историји Грчке, постигао је гол на дебију против Кипра, са 18 година, 1 месец и 16 дана;[135]
  • Јоргос Кудас је најстарији фудбалер који је играо за репрезентацију, наступао је са 48 година, 9 месеци и 27 дана, на опроштајном мечу против СР Југославије 20. септембра 1995;[136]
  • Мимис Домазос је најстарији стрелац у репрезентацији, постигао је гол са 38 година, 9 месеци и 19 дана;[137]
  • Најбољи резултат Грчке је 17 утакмица заредом без пораза, серија је била у периоду од 11. августа 2010. до 16. новембра 2011. године;[71]
  • Најдужи низ пораза је био 10 утакмица у периоду од 15. марта 1931. до 6. октобра 1933. године;[138]
  • Грчка је играла 1969. године као прва европска репрезентација против репрезентације из конфедерација ОФК (Аустралија), а 1986. био је први европски тим који је играо против Катара.[139]

Капитени[уреди]

Табела са фудбалерима који су носили капитенску траку репрезентације Грчке.[a]

Капитен Година
Клеантис Маропулос 1949—1950
Никос Пенцаропулос 1950—1951
Танасис Бембис 1951—1953
Илиас Росидис 1954—1960
Костас Полихрону 1961—1967
Јоргос Сидерис 1967—1970
Мимис Домазос 1970—1980
Антимос Капсис 1980—1983
Никос Анастопулос 1983—1988
Димитрис Саравакос 1989—1994
Стратос Апостолакис 1994—1998
Демис Николаидис 1998—2000
Теодорос Загоракис 2001—2007
Андонис Никополидис 2007—2008
Ангелос Басинас 2008—2009
Јоргос Карагунис 2010—2014
Василис Торосидис 2015—
  • Списак није потпун и наведен је период од 1949. године.

Тренери репрезентације[уреди]

Ото Рехагел, селектор од 2001. до 2010.
Милтос Папастолу је био селектор репрезентације од 1984. до 1988.
Фернандо Сантос је водио репрезентацију на два велика такмичења.

Тренер који је са највећим успехом водио репрезентацију и на највећем броју мечева је Ото Рехагел. Био је селектор од септембра 2001. до Светског првенства 2010. године. Када је стигао у Грчку и посебно дан након неуспеха у квалификацијама за Светско првенство 2002. године, дочекан је са одређеним скептицизмом, посебно пошто не говори грчки језик. Међутим, постигао је изузетне резултате за кратко време; прво се квалификује за Европско првенство 2004. и затим предводи екипу до финалне победе на првенству, иако Грци до тада никада нису победили на неком мечу на завршним турнирима.[145] Водио је Грчку у завршници Европског првенства 2008. и Светског првенства 2010, али са мање успеха. На 106 утакмица колико је био селектор остварене су 53 победе, 23 нерешено и 30 пораза.[146]

Пре ере Рехагела, најзанимљивији тренер у грчкој фудбалској историји био је Алкетас Панагулијас. Радио је у Сједињеним Државама, вратио се у Атину 1972. године како би постао помоћник у репрезентацији тадашњем северно-ирском тренеру Билију Бингаму, којег је заменио на клупи наредне године. Осам година је остао на положају и водио је Грчку први пут на Европско првенство 1980. у Италији. Наставио је каријеру у Олимпијакосу,[147] са којим је освојио првенство Грчке три пута: 1982, 1983. и 1987. године. Од 1992. је по трећи пут постао селектор и одлично је водио селекцију у квалификацијама за Светско првенство 1994. године. Али на турниру је екипа имала лош резултат и након тога подноси оставку. Водио је селекцију на 74 утакмице и имао 23 победе.[148]

Португалац Фернандо Сантош је именован за селектора грчке репрезентације 2010. године. Репрезентација се квалификовала на два велика такмичења под његовим вођством. Прво на Европско првенство 2012. где је завршила такмичење у четвртфиналу, затим на Светско првенство 2014. у Бразилу када је Грчка први пут у својој историји прошла у нокаут фазу.[149]

Следећа табела наводи све селекторе Фудбалске репрезентације Грчке од 1929. године и време проведено на том месту:[148]

Име Време Белешка
Немачка Михаел Скибе 2015 — данас
Уругвај Серхио Маркаријан 2015
Грчка Костас Цанас 2014 — 2015
Италија Клаудио Ранијери 2014
Португалија Фернандо Сантос 2010 — 2014 ЕП 2012, СП 2014
Немачка Ото Рехагел 2001 — 2010 ЕП 2004, ЕП 2008, СП 2010
Грчка Василис Данил 1999 — 2001
Румунија Ангел Јорданеску 1998 — 1999
Грчка Костас Полихрониу 1994 — 1998
Грчка Алкетас Панагулијас 1992 — 1994 СП 1994
Грчка Андонис Георгијадис 1989 — 1992
Грчка Алекос Софинијадис 1988 — 1989
Грчка Милтос Папастолу 1984 — 1988
Грчка Христос Архонтидис 1982 — 1984
Краљевина Грчка Грчка Алкетас Панагулијас 1977 — 1982 ЕП 1980
Краљевина Грчка Лакис Петропулос 1976 — 1977
Краљевина Грчка Алкетас Панагулијас 1973 — 1976
Северна Ирска Били Бингам 1971 — 1973
Краљевина Грчка Лакис Петропулос 1969 — 1971
Краљевина Грчка Дан Георгијадис 1968 — 1969
Краљевина Грчка Панос Марковитс 1966 — 1968
Краљевина Грчка Лакис Петропулос 1964 — 1966
Краљевина Грчка Трифон Цанетис 1960 — 1964
Француска Пол Барон 1959 — 1960
Италија Рино Мартини 1957 — 1959
Краљевина Грчка Костас Андритасос 1956 — 1957
Краљевина Грчка Јоанис Хелмис 1955 — 1956
Краљевина Грчка Анонис Мијакис 1954 — 1955
Краљевина Грчка Костас Негрепонтис 1953 — 1954
Краљевина Грчка Андонис Мијакис 1951 — 1953
Краљевина Грчка Костас Негрепонтис 1938 — 1951
Краљевина Грчка Костас Костантарас 1935 — 1938
Краљевина Грчка Апостолос Николаидис 1934 — 1935
Краљевина Грчка Костас Негрепонтис 1933 — 1934
Краљевина Грчка Лефтерис Панугријас 1932 — 1933
Чешка Јан Копсива 1930 — 1932
Краљевина Грчка Апостолос Николаидис 1929 — 1930
  • У белешкама је наведено поред имена тренера такмичење и година наступа репрезентације.

Позиција на Фифиној ранг-листи[уреди]

Пред крај 1990, ФИФА је покренула ранг листу за рачунање позиција фудбалских репрезентација за претходну годину. Листа је објављена и за 1991. и 1992, док је од августа 1993. почела да излази листа на месечном нивоу, уз ретке изузетке, када ранг листа није објављивана.[150] Листа се користи за одређивања при жребању за групе за Светско и Европско првенство, као и одређивању група у квалификацијама. Према сајту ФИФА, репрезентација Грчке је у априлу 2008. године била осма на ранг листи, што је њен највиши пласман.[1] Најниже се рангирала у септембру 1998. године, када је била на 66. месту на свету.

У следећој табели су приказане позиције грчке репрезентације на Фифиној ранг-листи:[1]

Година Позиција Највиша Најнижа
1993. 34 32 36
1994. 28 28 37
1995. 34 23 34
1996. 35 30 45
1997. 42 29 46
1998. 53 42 66
1999. 34 30 46
2000. 42 31 42
2001. 57 43 61
2002. 48 46 59
2003. 30 26 48
2004. 18 14 36
2005. 16 12 20
Година Позиција Највиша Најнижа
2006. 16 14 32
2007. 11 11 16
2008. 20 8 20
2009. 13 11 20
2010. 11 11 13
2011. 14 8 14
2012. 13 10 15
2013. 12 11 16
2014. 24 10 25
2015. 41 24 44
2016. 42 37 52
2017. 47 38 47
2018.

Мечеви репрезентација Грчке и Југославије / Србије[уреди]

Укупни биланс
Тим ИГ Д Н И ГД ГП ГР
1. Краљевина Југославија Краљевина Југославија 6 2 0 4 10 24 -14
2. Југославија СФР Југославија 14 0 2 12 7 38 -31
3. Србија и Црна Гора СР Југославија 2 0 1 1 1 3 -2
Србија Србија 2 1 0 1 1 3 -2
Укупно 24 3 3 18 19 68 -49

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Greece Men's Ranking — Details and Ranking History”. FIFA. Приступљено 31. 10. 2017. 
  2. ^ „EURO 2004 Final tournament - Group stage”. uefa.com. Приступљено 28. 10. 2017. 
  3. 3,0 3,1 „Evropski šampionat u fudbalu 2004-06-12”. VOA. Приступљено 26. 10. 2017. 
  4. ^ „Greece - Record International Players”. rsssf.com. Приступљено 29. 12. 2016. 
  5. ^ „The Greek National Soccer Team”. agonasport.com. Приступљено 6. 11. 2017. 
  6. ^ „Εφημερίδα Εμπρός - Το Γαλάζιο Δέντρο των Διεθνών μας 19/12/1953, σελ. 9”. efimeris. Приступљено 10. 11. 2017. 
  7. ^ „Εφημερίδα Εμπρός - Το Γαλάζιο Δέντρο των Διεθνών μας 27/12/1953, σελ. 13”. Приступљено 10. 11. 2017. 
  8. ^ „Olympic Football Tournament Antwerp 1920”. fifa.com. Приступљено 30. 10. 2017. 
  9. 9,0 9,1 „Hellenic Football Federation”. Приступљено 27. 11. 2017. 
  10. ^ „Greece - International Matches - Overview”. Приступљено 30. 11. 2017. 
  11. ^ „Hungary vs. Greece 11 - 1”. us.soccerway.com. Приступљено 4. 11. 2017. 
  12. ^ „Greece v Syria 25. november 1949.”. Приступљено 8. 12. 2017. 
  13. ^ „World Cup 1954 qualifications”. Приступљено 5. 1. 2018. 
  14. ^ „World Cup 1958 qualifications Group 7”. Приступљено 5. 1. 2018. 
  15. ^ „World Cup 1962 qualifications”. Приступљено 5. 1. 2018. 
  16. ^ „World Cup 1966 qualifications”. Приступљено 5. 1. 2018. 
  17. ^ „RSSSF – 1970 World Cup Qualification”. rsssf.com. Приступљено 30. 10. 2017. 
  18. ^ „Romania v Greece, 16 November 1969”. 11v11.com. Приступљено 1. 11. 2017. 
  19. ^ „Karasijev gol u poslednjim sekundama”. Приступљено 4. 11. 2017. 
  20. ^ Robinson, J. . The European Football Championships 1958-1996. Soccer Book Publishing. 1996. ISBN 0-947808-69-8.
  21. ^ „Греция 1-0 СССР”. UEFA. Приступљено 24. 12. 2017. 
  22. ^ „Grèce à l'Euro 1980”. UEFA. Приступљено 17. 9. 2012. 
  23. ^ „BBC SPORT | Football | Euro 2004 | History | Italy 1980”. BBC News. 17. 5. 2004. Приступљено 17. 6. 2012. 
  24. ^ „EURO 1980, Greece − Czechoslovakia 1−3”. uefa.com. Приступљено 29. 10. 2017. 
  25. ^ „Euro 1980 Italy”. UEFA. Приступљено 3. 11. 2017. 
  26. ^ „World Cup 1982 Qualifying”. rsssf.com. Приступљено 4. 11. 2017. 
  27. ^ „Kvalifikacije za EP 1984”. UEFA.com. Приступљено 7. 5. 2015. 
  28. ^ „World Cup 1986 Qualifying”. rsssf.com. Приступљено 4. 11. 2017. 
  29. ^ „World Cup 1990 Qualifying”. rsssf.com. Приступљено 4. 11. 2017. 
  30. ^ „Kvalifikacije za EP 1992”. UEFA.com. Приступљено 7. 5. 2015. 
  31. ^ „Kvalifikacije za EP 1988”. UEFA.com. Приступљено 7. 5. 2015. 
  32. ^ „World Cup 1994 Qualifying”. RSSSF (на језику: енглески). Приступљено 20. 1. 2014. 
  33. ^ Goff, Steve (9. 2. 2007). „The Greek”. Washington Post. Приступљено 1. 11. 2017. 
  34. ^ „Argentina−Greece 4-0”. FIFA. Приступљено 25. 10. 2017. 
  35. ^ „Bulgaria−Greece 4-0”. FIFA. Приступљено 25. 10. 2017. 
  36. ^ „Greece−Nigeria 0-2”. FIFA. Приступљено 25. 10. 2017. 
  37. ^ „NATIONAL TEAMS → managed by Kostas Polihroniou”. eu-football.info. Приступљено 30. 11. 2017. 
  38. ^ „EURO 1996 qualifications”. uefa.com. Приступљено 16. 11. 2017. 
  39. ^ „World Cup 1998 qualifications”. rsssf.com. Приступљено 28. 10. 2017. 
  40. ^ „UEFA EURO 2000 Standings Preliminary round (Group 2)”. uefa.com. Приступљено 2. 11. 2017. 
  41. ^ „UEFA Preliminary round (Group 2), Greece − Latvia”. UEFA. Приступљено 2. 11. 2017. 
  42. ^ „UEFA Preliminary round (Group 2), Slovenia − Greece”. uefa.com. Приступљено 26. 12. 2017. 
  43. ^ „Greeks go with Rehhagel”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 9. 8. 2001. Приступљено 28. 10. 2017. 
  44. ^ „Rehhagel plots England downfall”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 28. 9. 2001. Приступљено 16. 11. 2017. 
  45. ^ „Troubled Greek journey”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 28. 10. 2001. Приступљено 16. 11. 2017. 
  46. ^ „EURO 2004, Preliminary round Group 6”. uefa.com. Приступљено 30. 10. 2017. 
  47. ^ „BBC SPORT Portugal 1-2 Greece”. BBC Sport. 12. 6. 2004. Приступљено 27. 11. 2017. 
  48. ^ „Čudo se dogodilo – Grčka prvak Evrope!”. Sportska centrala. 4. 7. 2004. Приступљено 25. 10. 2017. 
  49. ^ „Kultura Grčke”. znanje.org. Приступљено 1. 11. 2017. 
  50. ^ „BBC SPORT - Football - Euro 2004 - Greece - Zagorakis named top player”. bbc.co.uk. Приступљено 25. 10. 2017. 
  51. ^ „All-star squad revealed”. UEFA.com (Union of European Football Associations). 5. 7. 2004. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2004. Приступљено 5. 7. 2012. 
  52. ^ „Greece welcomes back squad”. bbc sport. Приступљено 2. 3. 2018. 
  53. ^ „A stamp printed in Greece from the "Greece, European football champion 2004". Приступљено 3. 5. 2018. 
  54. ^ „The Winners of the Year 2005”. laureus17.laureus.com. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2017. Приступљено 27. 10. 2017. 
  55. ^ Šaranović, Miloš (13. 6. 2009). „Kup konfederacija - istorijat”. B92 sport. Приступљено 26. 12. 2017. 
  56. ^ „Theofanis Gekas — International Match Career”. transfermarkt.co.uk. 31. 10. 2017. Приступљено 31. 12. 2017. 
  57. ^ Monti, Andrea (5. 9. 2004). „Grecia maltrattata dall'Albania (2-1)”. La Gazzetta dello Sport. Приступљено 31. 12. 2017. 
  58. ^ „Greece owe it to Samaras on debut”. CNN. 28. 2. 2006. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2008. Приступљено 19. 6. 2017. 
  59. ^ FIFA Media Dept. „FIFA suspends the Hellenic Football Federation”. FIFA.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 8. 2006. Приступљено 3. 9. 2006. 
  60. ^ „UEFA i FIFA uputile poslednje upozorenje Grčkoj”. Blic. Приступљено 12. 3. 2018. 
  61. ^ FIFA Media Dept. „FIFA lifts suspension on Hellenic Football Federation”. FIFA.com. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2006. Приступљено 3. 9. 2006. 
  62. ^ „EURO 2008 Qualifying round - Group stage”. uefa.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  63. ^ „Theofanis Gekas, Performance Data”. transfermarkt.co.uk. Приступљено 4. 11. 2017. 
  64. ^ „Rehhagel de bois pour les Grecs”. Libération. 2008. Приступљено 17. 3. 2018. 
  65. ^ „EURO 2008: Güiza goal completes Greek misery”. uefa.com. Приступљено 3. 11. 2017. 
  66. ^ „Ukraine - Greece 0 − 1”. FIFA. Приступљено 26. 10. 2017. 
  67. ^ „Theofanis Gekas: Greece star player at World Cup 2010”. telegraph.co.uk. Приступљено 31. 10. 2017. 
  68. ^ Fletcher, Paul (17. 6. 2010). „Greece 2–1 Nigeria”. BBC Sport. BBC. Приступљено 17. 6. 2010. 
  69. ^ „World Cup 2010: Otto Rehhagel quits as Greece coach”. BBC Sport. 24. 6. 2010. Приступљено 17. 3. 2018. 
  70. ^ „World Cup 2012 (sic): Fernando Santos named new Greece coach”. BBC Sport. 1. 7. 2010. Приступљено 17. 3. 2018. 
  71. 71,0 71,1 „Manager Fernando Santos has “Greece’d” Portugal”. sportsnet.ca. Приступљено 31. 10. 2017. 
  72. ^ „EURO 2012, Qualifying round Group F”. uefa.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  73. ^ „Poland - Greece 1 − 1”. UEFA. Приступљено 26. 10. 2017. 
  74. ^ „Euro 2012: Giorgos Karagounis avoids Greece exit and makes Russia pay”. theguardian.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  75. ^ „Ništa od grčkog čuda, nemačka mašinerija impresivno do polufinala!”. Blic. Приступљено 30. 10. 2017. 
  76. ^ „FIFA World Cup 2004, Qualifying round Group G”. uefa.com. Приступљено 30. 10. 2017. 
  77. ^ „Romania−Greece, Greece win on aggregate after regular time (2 - 4)”. FIFA. 19. 11. 2013. Приступљено 30. 10. 2017. 
  78. ^ „Kostarika posle penala do četvrtfinala!”. RTS. 29. 6. 2014. Приступљено 30. 10. 2017. 
  79. ^ „2016 UEFA European, Qualifying round Group F”. uefa.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  80. ^ „Luxembourg 1 - 0 Greece”. sportstats.com. Приступљено 1. 11. 2017. 
  81. ^ „Claudio Ranieri sacked as manager of Greece following shock defeat to Faroe Islands in Euro 2016 qualifier”. DailyMail. 15. 11. 2014. Приступљено 30. 10. 2017. 
  82. ^ „Kostas Mitroglou nets a brace as hosts seal World Cup play-off spot with easy win which ends Slovakia and Bosnia dreams”. dailymail.co.uk. 11. 10. 2017. Приступљено 30. 10. 2017. 
  83. ^ „Hrvati sa Grčkom, derbi Švedske i Italije u baražu”. B92 sport. 17. 10. 2017. Приступљено 30. 10. 2017. 
  84. ^ „BARAŽ ZA SP: Hrvatska ubedljiva, Švajcarska sa penala do pobede”. Večernje novosti. 9. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  85. ^ „Hrvati peti put na Svetskom prvenstvu!”. B92 sport. 12. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  86. ^ „FIFA World Cup Russia 2018: Qualifying round Group H”. uefa.com. Приступљено 3. 11. 2017. 
  87. ^ „FIFA World Cup Russia 2018: Europe Matches”. fifa.com. Приступљено 29. 11. 2017. 
  88. ^ „Ανανέωση συνεργασίας με κ. Σκίμπε”. epo.gr. 28. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  89. ^ „Συνέντευξη Τύπου Β. Γραμμένου-Μ. Σκίμπε”. epo.gr. 30. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  90. ^ „Μίκαελ Σκίμπε — Εθνική Ομάδα Ανδρών - Προπονητής”. epo.gr. 28. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  91. ^ „Liga nacija: Srbija na Crnu Goru, Hrvatima "grupa smrti". B92. 24. 1. 2018. Приступљено 27. 1. 2018. 
  92. ^ „International Friendlies Scores & Fixtures”. BBC. 12. 3. 2018. Приступљено 12. 3. 2018. 
  93. ^ „Nikos Karelis scores, Greece National Team beat Egypt at friendly match”. sdna.gr. 27. 3. 2018. Приступљено 27. 3. 2018. 
  94. ^ „20 εκατομμύρια εστοίχισε το Στάδιο Καραϊσκάκη αλλά δεν του λείπει τίποτα!, εφημ ΕΜΠΡΟΣ 29. 2. 1964, σελ. 13”. Приступљено 27. 10. 2017. 
  95. ^ „Description: Capacity”. O.A.K.A. "Spiros Louis". Приступљено 29. 12. 2010. 
  96. ^ „Олимпийский стадион в Афинах”. allstadiums.ru. Приступљено 27. 10. 2017. 
  97. ^ „Seating Plan” (на језику: грчки). olympiacos.org. Приступљено 28. 9. 2016. 
  98. ^ „Leoforos Stadium „Apostolos Nikolaidis. stadia.gr. Приступљено 26. 12. 2017. 
  99. ^ Jeffree, Iain (2. 6. 2016). „FIFA Country Codes”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 30. 4. 2018. 
  100. ^ „Grèce - Portrait en vue de l'Euro 2012”. UEFA.com. Приступљено 26. 12. 2017. 
  101. ^ „Greece: What You Need to Know”. worldcupessentials. Архивирано из оригинала на датум 07. 11. 2017. Приступљено 1. 11. 2017. 
  102. ^ „Zanimljivosti o Grčkoj”. Приступљено 25. 10. 2017. 
  103. ^ „Football Team Nicknames”. Приступљено 30. 11. 2017. 
  104. ^ „Γαλανόλευκος Φάρος”. galanolefkosfaros.gr. Приступљено 6. 5. 2018. 
  105. ^ „Galanolefkos Faros Named Official Fan Club Of National Team”. galanolefkosfaros.gr. Приступљено 6. 5. 2018. 
  106. ^ „FIFA i UEFA su sprečile navijački rat Grka i Hrvata!”. espreso.rs. Приступљено 6. 5. 2018. 
  107. ^ „Oι εμφανίσεις της Εθνικής που έγραψαν ιστορία”. contra.gr. 16. 11. 2017. Приступљено 16. 11. 2017. 
  108. ^ „Greece unveils 2014 national team kit with Nike”. Nike. 4. 3. 2014. Приступљено 3. 7. 2014. 
  109. ^ „Nike and Hellenic Football Federation announce partnership”. Nike, Inc. 10. 6. 2013. Приступљено 4. 1. 2017. 
  110. ^ „Greece”. transfermarkt.co.uk. Приступљено 31. 10. 2017. 
  111. ^ „Greece”. national-football-teams.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  112. ^ „RSSSf: EURO 2004. Qualifying round Group 6”. rsssf.com. Приступљено 3. 11. 2017. 
  113. ^ „Greece national football team”. soccerway. Приступљено 9. 5. 2018. 
  114. ^ „Grčka bajka u Portugalu”. sportskasecanja.com. 16. 11. 2017. Приступљено 16. 11. 2017. 
  115. ^ „World Soccer Awards — Previous Winners”. worldsoccer.com. worldsoccer.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  116. ^ „FIFA Confederations Cup Germany 2005 | Awards”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association (FIFA). Приступљено 30. 10. 2017. 
  117. ^ Титеев, Александр (7. 6. 2012). „Греческий феномен”. championat.com. Приступљено 16. 12. 2017. 
  118. ^ „Greece win Euro 2004”. World Soccer. 4. 7. 2004. Приступљено 16. 12. 2017. 
  119. ^ Glendenning, Barry (5. 7. 2004). „Portugal 0–1 Greece”. The Guardian. Guardian News and Media. Приступљено 18. 5. 2018. 
  120. ^ „Greece stun Portugal to win Euro 2004”. chinadaily.com. 5. 7. 2004. Приступљено 4. 1. 2018. 
  121. 121,0 121,1 121,2 „Οι συμμετοχές του Αναστόπουλου στην Εθνική Ελλάδας”. epo.gr. Приступљено 28. 10. 2017. 
  122. ^ „World Cup 2014: Giorgos Karagounis ends Greece career”. bbc.com. 30. 6. 2014. Приступљено 1. 12. 2017. 
  123. ^ „Anastopoulos, Níkos national football teams”. national-football-teams.com. Приступљено 13. 11. 2017. 
  124. ^ „Top-10: Οι μεγαλύτεροι Έλληνες ποδοσφαιριστές”. gazzetta.gr. Приступљено 7. 11. 2016. 
  125. ^ „Ο παντοτινός Δημήτρης Σαραβάκος”. Contra.gr. Приступљено 7. 11. 2017. 
  126. ^ Γιαννούλης, Χρήστος. „Ο τεράστιος "μικρός", Δημήτρης Σαραβάκος (vids+pics)”. Leoforos.gr. Приступљено 7. 11. 2017. 
  127. ^ „The Golden Shoe Winners”. 12. 1. 2018. Приступљено 12. 1. 2018. 
  128. ^ „Machlas, Nikos national football teams”. 12. 1. 2018. Приступљено 12. 1. 2018. 
  129. ^ „Football PLAYER: Nikolaos "Nikos" Mahlas”. eu-football.info. Приступљено 7. 11. 2017. 
  130. ^ „BBC SPORT - Football - Euro 2004 - Greece 1-0 Czech Rep”. Приступљено 13. 11. 2017. 
  131. ^ „Giorgos Karagounis Biography”. Приступљено 13. 11. 2017. 
  132. ^ „The first goal in the history of the Greek National Football Team”. 18. 7. 2010. Приступљено 5. 5. 2018. 
  133. ^ „Το "πενταρέ" του Σαραβάκου”. Приступљено 5. 5. 2018. 
  134. ^ Γιώργος Αλεξανδρής-Ηλίας Λέκκας, H ιστορία του Ολυμπιακού • 71 χρόνια Ολυμπιακός, Εκδόσεις Γ.Χ Αλεξανδρή, Αθήνα 1996, τμ. Α, σελ. 79
  135. ^ „Greece – the secrets behind the players”. The Guardian. 19. 5. 2008. Приступљено 5. 5. 2018. 
  136. ^ „Κούδας: Τον τίμησαν όλοι”. Makedonia. 21. 9. 1995. Приступљено 5. 5. 2018. 
  137. 137,0 137,1 „Greece - International Matches 1971-1980”. Приступљено 6. 5. 2018. 
  138. ^ „Greece - International Matches 1929-1938”. rsssf.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  139. ^ „Qatar - List of International Matches”. rsssf.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  140. ^ „Greece - International Matches 1948-1960”. Приступљено 6. 5. 2018. 
  141. ^ „Greece - International Matches 1961-1970”. Приступљено 6. 5. 2018. 
  142. ^ „Greece - International Matches 1981-1990”. Приступљено 6. 5. 2018. 
  143. ^ „Greece - International Matches 1991-2000”. Приступљено 6. 5. 2018. 
  144. ^ „Greece - International Matches 2001-2006”. Приступљено 6. 5. 2018. 
  145. ^ „Otto Rehhagel: Coach of the European Championship participant Greece”. conti-online.com. Приступљено 13. 11. 2017. 
  146. ^ „Le long règne de Rehhagel”. UEFA.com. 24. 6. 2010. Приступљено 13. 11. 2017. 
  147. ^ „Alketas Panagoulias — transfermarkt profile”. transfermarkt.co.uk. Приступљено 8. 12. 2017. 
  148. 148,0 148,1 „Greece National Team Coaches”. rsssf.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  149. ^ „Greece reaches World Cup knockout stage for the first time ever on late penalty”. sports.yahoo.com. 25. 6. 2014. Приступљено 18. 5. 2018. 
  150. ^ „FIFA/Coca-Cola World Ranking Procedure”. FIFA. Приступљено 13. 12. 2017. 
  151. ^ „Grčka-Jugoslavija 2-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  152. ^ „Jugoslavija-Grčka 4-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  153. ^ „Jugoslavija-Grčka 7-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  154. ^ „Jugoslavija-Grčka 5-3”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  155. ^ „Grčka-Jugoslavija 2-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  156. ^ „Jugoslavija-Grčka 6-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  157. ^ „Jugoslavija-Grčka 1-0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  158. ^ „Grčka-Jugoslavija 0-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  159. ^ „Grčka-Jugoslavija 0-0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  160. ^ „Jugoslavija-Grčka 4-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  161. ^ „Jugoslavija-Grčka 4-0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  162. ^ „Grčka-Jugoslavija 0-5”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  163. ^ „Jugoslavija-Grčka 1-0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  164. ^ „Grčka-Jugoslavija 2-4”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  165. ^ „Grčka-Jugoslavija 0-0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  166. ^ „Jugoslavija-Grčka 4-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  167. ^ „Jugoslavija-Grčka 5-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  168. ^ „Grčka-Jugoslavija 1-2”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  169. ^ „Grčka-Jugoslavija 1-4”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  170. ^ „Jugoslavija-Grčka 3-0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  171. ^ „Grčka-Jugoslavija 0-2”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  172. ^ „Grčka-Jugoslavija 1-1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  173. ^ „Minimalac Grčke, promašaji Srbije, podrška Antiću”. Blic sport. Приступљено 28. 10. 2017. 
  174. ^ „Srbija ubedljivija od Farskih Ostrva: Gudelj golčinom overio trijumf nad Grcima!”. Blic. Приступљено 28. 10. 2017. 

Литература[уреди]

  • Ανδρέας Μπόμης, Αυτή είναι η ιστορία της Εθνικής Ελλάδας (και πώς φτάσαμε στην Αφρική), Εκδόσεις Ερεχθηίδας, Αθήνα 2009, ISBN 960-99125-0-8 (на језику: грчки)
  • Goldblatt, David . The Ball Is Round: A Global History of Soccer. Penguin. 2008. ISBN 1-59448-296-9. (на језику: енглески)
  • Henao, Luis Arturo . «Cap. Los árbitros». Los 501 récords de los Mundiales de Fútbol (I edición). 2010. ISBN 978-958-44-6505-4. стр. 73. (на језику: шпански)

Спољашње везе[уреди]

Постигнућа
Претходник:
2000Француска Француска
Грчка Flag of Greece.svg
Европско првенство 2004
(прва титула)
Наследник:
2008Шпанија Шпанија