Ana Hoenštaufen

Ana Hoenštaufen (1230 – april 1307) rođena je kao Konstanca, bila je carica Nikejskog carstva. Konstaca je vanbračna ćerka cara Fridriha II od Svetog Rimskog carstva i Bjanke Lancio.

Carica

Udala se za nikejskog cara Jovana III Duku Vataca kao deo saveza između njenog oca i njenog muža. Neki istoričari smatraju da je savez rezultat njihovog zajedničkog neprijateljstva prema papstvu. Brak je sklopljen 1244. godine; zabeleženo je u hronikama i Georgija Akropolita i Georgija Pahimera. Konstanca je uzela ime Ana nakon udaje. Konstanca je imala samo 14 godina, a u Nikeju ju je pratila guvernanta, Markesa dela Frica. Prema Georgiju Akropolitu, guvernanta je postala ljubavnica cara Jovana III i Anina „suparnica u ljubavi”.

Vremenom je Markiza stekle značajan uticaj na dvoru. Nićifor Vlemid ju je nazvao „suparničkom caricom“. Međutim, Vlemidova negativna kritika rezultirala je pokušajem njegove likvidacije od strane njenih sledbenika. Vlemid je preživeo, a Markiza je izgubila naklonost cara Jovana III, koji ju je otpustio sa dvora. Vlemidov izveštaj je kasnije uključen u njegovu autobiografiju.

Udovištvo

Konstanca je ostala carica sve do smrti svog muža 3. novembra 1254. godine. Njen posinak car Teodor II Laskaris je nasledio presto. U to vreme je i car Fridrih II umro. Pahimer beleži njen boravak u Nikeji tokom vladavine cara Teodora II (1254–1258) i njenog pounuka Jovana IV Laskarisa (1259–1261). Alis Gardner je sugerisala da je i dalje politički korisna kao talac protiv preostalih članova dinastije Hoenštaufen, posebno njenog brata kralja Manfreda od Sicilije.

Car Jovan IV je bio maloletan tokom svoje kratke vladavine. Njegov namesnik i savladar bio je car Mihailo VIII Paleolog, koji je sklonio cara Jovana IV u stranu. Nakon što su Nikejci povratili Konstantinopolj i ponovo uspostavili Vizantijsko carstvo, car Mihailo VIII je svrgnuo cara Jovana IV i kasnije ga oslepeo. Prema Pahimeru, otprilike u to vreme car Mihailo VIII se zaljubio u caricu Anu i pokušao da je oženi, ali ga je carica udovica odbila. Deno Geanakoplos ističe „međutim, ono što se protivi Pahimerovoj izjavi jeste pitanje zašto bi car Mihailo VIII, samo zbog ljubavi prema carici Ani, bio spreman da rizikuje gotovo sigurnu ekskomunikaciju od strane patrijarha Arsenija bez sticanja važne političke koristi. Mihailov cilj je bio da sklopi savez sa kraljem Manfredom, ali sa Anninim odbijanjem, besom sopstvene žene i pretnjom crkvene osude od strane patrijarha Arsenija, car Mihailo VIII je odustao od predloga. Dobila je veličanstvene poklone i dozvoljeno joj je da napusti novi dvor i ode za Kraljevinu Siciliju 1263. godine. Ovaj gest je obezbedio oslobađanje Mihailovog generala Aleksija Stratigopulosa, koga je zarobio epirski despot Mihailo II Komnin Duka.

Ponovo poznata kao Konstanca, pridružila se Manfredovom dvoru. Kada je poginuo u bici kod Beneventa (1266) i nasledio ga je njegov pobednički neprijatelj kralj Karlo I Anžujski, carica Konstanca je pobegla sa Sicilije u Aragon, gde je njena nećaka, Manfredova ćerka princeza Konstanca, bila supruga prestolonaslednika Perea. Ostala je neko vreme na dvoru kralja Đaumea I od Aragona, ali se na kraju povukla kao monahinja u manastir u Valensiji, gde je umrla.