Andronik Laparda
Andronik Laparda (grč. Ανδρονικος Λαπαρδας) je bio vizantijski vojskovođa tokom kasnog komninskog perioda.
Prvi put je posvedočen kao učesnik sinoda 2. marta 1166, održanog u carskoj palati i kojim je lično predsedavao car Manojlo I Komnin (r. 1143–1180). Naveden je na 15. mestu među carskim rođacima, noseći visoku titulu sevasta, i sa dvorskim kancelarijama oikeios vestiarites i kartoularios.[1] U julu 1167. predvodio je desnu diviziju vizantijske vojske u bici kod Sirmijuma, odlučujućoj pobedi nad Ugarskim kraljevstvom koja je obezbedila vizantijsku kontrolu nad zapadnim Balkanom.[2][3] Godine 1176. učestvovao je u katastrofalnom pohodu na Sultanat Rum koji se završio bitkom kod Miriokefalona.[2]
Godine 1182. ugarski kralj Bela III napao je vizantijske tvrđave Beograd i Braničevo. Rat je nastavljen 1183. godine, kada su se Srbi udružili sa Mađarima. Vizantijske pogranične vojske bile su pod komandom dvojice iskusnih zapovednika: Aleksija Vranasa i Andronika Laparda. Vest da je Andronik I Komnin preuzeo vlast u Carigradu podelila je dvojicu zapovednika, pa su se povukli ka Trajanovim vratima.
Kada se Andronik I učvrstio na vlasti, poslao je Andronika Laparda sa velikom vojskom protiv Jovana Komnina Vataca, nećaka pokojnog cara Manojla I Komnina, koji je podigao pobunu u zapadnoj Anadoliji. Vatac, koji se teško razboleo, sreo je Lapardovu vojsku kod Filadelfije. Vatacove snage su pobedile, a Lapardove razbijene trupe su gonjene na izvesnoj udaljenosti. Međutim, nekoliko dana kasnije, 16. maja 1182, Vatac je umro. Bez njegovog vođstva, pobuna se brzo raspala.[2][4]
Laparda je brzo pao u nemilost kod cara Andronika I, koji ga je zatvorio, oslepeo i zatvorio u manastir Pantepoptes u Konstantinopolju. Tamo je ubrzo i umro.[5]
Iz pesme Teodora Valsamona se zna da se Laparda oženio Teodorom Komninom. Raniji naučnici su je identifikovali kao Manojlovu sestru, za koju se zna da se udala za Manojla Anema. Na osnovu Lapardovog položaja među carskim rođacima 1166. godine, naučnik Lusijen Stiernon je predložio identifikaciju Lapardine žene kao unuke Teodore i Manojla Anema. Par verovatno nije imao dece.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stiernon 1966, str. 89–91.
- ^ a b v Stiernon 1966, str. 89.
- ^ Kinnamos, str. 203.
- ^ Choniates, str. 146–147.
- ^ Stiernon 1966, str. 89–90.
- ^ Stiernon 1966, str. 89–96.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Cinnamus, Joannes (1976). Brand, Charles M., ur. Deeds of John and Manuel Comnenus. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-04080-6..
- Choniates, Nicetas (1984). O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniatēs. Prevod: Harry J. Magoulias. Detroit: Wayne State University Press. ISBN 0-8143-1764-2..
- Stiernon, Lucien (1966). „Notes de titulature et de prosopographie byzantines : Théodore Comnène et Andronic Lapardas, sébastes”. Revue des Études Byzantines. 24: 89—96. doi:10.3406/rebyz.1966.1362.
