Ansambl „Kolo”
Ansambl „Kolo” je osnovan 15. maja 1948. godine u Beogradu od strane Vlade Narodne Republike Srbije. Sa radom je, zvanično, počeo deset dana kasnije a prve probe su održane u muzičkoj školi „Stanković” u Beogradu.
Ansambl narodnih igara Srbije, kako se zvanično ovo društvo zvalo prilikom osnivanja, ima za cilj da sakuplja, obrađuje i čuva sveopšte narodno igračko, pevačko i muzičko blago. Ansambl „Kolo” na umetnički način interpretira igre i pesme srpskog naroda i etničkih grupa i populariše ih preko svojih koncerata u Srbiji i u inostranstvu.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Ansambl „Kolo” je svoj prvi koncert imao 29. novembra 1948. godine na svečanoj Akademiji u Narodnom pozorištu u Beogradu. U koreografiji Olge Skovran, koja je ujedno bila i rukovodilac ansambla, Kolo je izvelo tri tačke: „Banatska momačka igra”, „Kalač” i „Igre iz Srbije”.
Uskoro Ansambl postaje sve poznatiji i već posle mesec dana održava još dva koncerta u Beogradu a svoje prvo gostovanje u inostranstvu, Švajcarskoj, beleži u martu 1950. godine
Sa porastom popularnosti i interesovanja raste i Ansambl. Samo šest meseci posle osnivanja Ansambl dobija hor od trideset članova, zatim i orkestar. U samom začetku orkestrom je dirigovao Živojin Zdravković, a Maksa Popov tamburaškim orkestrom radio Beograda. Prvi Stručni savet Ansambla su činili: Dragutin Čolić, Maga Magazinović, Stana Klajn i Branko Marković.
Prvi koreograf Ansambla je bila Olga Skovran
Ansambl je tokom svoje istorije uspostavio saradnju sa eminentnim srpskim koreografima kao što su: Dragomir Vuković, Desanka Đorđević, Radojica Kuzmanović, Vladimir Logunov, Milorad Lonić, Branko Marković, Milorad Mišković, Dobrivoje Putnik, Olga Skovran, Mira Sanjina, Bratislav Grbić i Bora Talevski. Pomoću ovih i još nekih nespomenutih koreografa današnji ansambl „Kolo” ima oko 140 koreografija.
Takođe su sa Ansamblom sarađivali i istaknuti srpski muzičari, kompozitori i dirigenti: Petar Josimović, Josip Slavenski, Stevan Hristić, Nikola Hercigonja, Borivoje Pašćan, Oskar Danon, Stanojlo Rajičić, Dušan Skovran i Zoran Hristić.
Ansambl „Kolo” je u dosadašnjih preko 70 godina postojanja priredilo više od 5.000 koncerata pred oko 10 miliona gledalaca u najprestižnijim koncertnim salama: Metropoliten, Palata Šajo, Karnegi hol, Rojal festival hol, Opera u Kelnu, Teatar Feniče, Boljšoj teatar, Opera u Amsterdamu, Kembridž teatar i Grand kazino u Ženevi.
Svoje današnje ime Kolo, Ansambl narodnih igara i pesama Srbije dobija 1953. godine, a ime su mu dali sami igrači.
Očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije[uredi | uredi izvor]
Na inicijativu Ansambla narodnih igara i pesama „Kolo” u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije našla su se dva elementa:
Kolo, kao specifična narodna igra u aktuelnoj igračkoj praksi Srbije i vitalan oblik tradicionalne kulture 2017. godine našlo se i na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[3]
Foto galerija[uredi | uredi izvor]
|
|
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Kolo, kolo u tri, kolo u šest”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Enografski muzej u Beogradu. Tekst „http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/kolo-kolo-u-tri-kolo-u-shest” ignorisan (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar
|url=(pomoć); - ^ „Rumenka”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Enografski muzej u Beogradu. Pristupljeno 19. 9. 2019.
- ^ „Kolo na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Pristupljeno 19. 9. 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanična prezentacija (jezik: srpski) (jezik: engleski)
- „Kolo” podiglo Beč na noge („Politika”, 15. oktobar 2012)