Apolo 15

Apolo 15
Apolo 15 lunarni rover
Operator	NASA
Tip misije	sletanje na Mesec sa ljudskom posadom
Datum lansiranja	26. jul 1971.
Kraj misije	7. avgust 1971.
Raketa-nosač	Saturn V SA-510
Mesto lansiranja	Svemirski centar Kenedi
Masa	46 989 kg
Vrsta orbite	Selenocentrična
Inklinacija orbite	32 °
Mesto sletanja	More kiše

Apolo 15 je bila 9. američka misija iz Apolo programa za istraživanje Zemljinog prirodnog satelita Meseca, 4. koja je uspešno sletela na Mesec i 8. misija sa ljudskom posadom. Tokom ove misije prvi put se za istraživanje koristilo lunarno vozilo za prevoz čoveka na Mesecu. Misija je počela 26. jula a završila se 7. avgusta. Tada, predstavljala je najuspešniju misiju na Mesec sa ljudskom posadom.

Lender je sleteo u region mora kiše. Posada je okolinu ispitivala u lunarnom modulu koji im je omogućio brže kretanje po Mesecu. Pre toga, posada nije bila u mogućnosti da se udalji od lendera. Od instrumenata korišćeni su kamera za panoramska snimanja razne vrste spektrometara kamera za mapiranje Meseca i drugi. Na Zemlju je doneto 77 kilograma uzoraka Mesečevog tla.

Iako je misija bila veoma uspešna, njen uspeh ostao je u senci negativnog dela misije. Naime, astronauti su sa sobom poneli markice koje su nameravali da prodaju po povratku.

Posada

Astronauti

• zapovednik - Dejvid Skot
• pilot komandnog modula - Alfred Vorden
• pilot lunarnog modula - Džejms Irvin

Direktori leta

• Geri Grifin (Gerry Griffin)
• Milton Vindler (Milton Windler)
• Glin Lunej (Glynn Lunney)
• Džin Kranc (Gene Kranz)

Podrška

• Gordon Fjulerton (Gordon Fullerton)
• Jozef Alen (Joseph P. Allen)
• Robert Parker (Robert A. Parker)
• Karl Hajniz (Karl G. Henize)

Misija

Lansiranje

Apolo 15 lansiran je 26. jula 1971. godine iz svemirskog centra Kenedi u Floridi. Jedan od motora (S-IC) nije potpuno isključen na vreme, što je dovelo do opasnosti za drugi motor (S-II). Postojala je mogućnost da se misija prekine ako motori budu oštećeni ali do toga nije došlo.

Letelica je obišla oko tamne strane Meseca nekoliko puta pre nego što se spustila u more kiše. Smanjivanje brzine motorima trajalo je oko 6 minuta. Zatim se letelica slobodnim padom spustila na tlo pri brzini od oko par metara u sekundi.

Sletanje

Apolo 15 sleteo je 30. jula na Mesec. Posle celog dana pripremanja astronauti su bili spremni da kroče na Mesečevo tlo. Irvin i Skot su se u lunarnom modulu spustili na Mesečevo tlo u 22:16:29 UTC, dok je Vorden ostao u Mesečevoj orbiti. Pri odvajanju lunarnog od komandnog modula bilo je problema ali brzo su se rešili. Mesto na koje su Irvin i Skot sleteli bilo je svega par stotina metara udaljeno od predviđenog. Za razliku od pređašnih astronauta, astronauti Apolo 15 nisu odmah izašli iz modula. Sačekali su još ceo jedan dan da izađu a za to vreme trudili su se da ne pokvare ritam spavanja i obavili su par panorama snimaka.

Prva šetnja po Mesecu i ispitivanja

Dok su astronauti spavali u modulu, kontrola misije u Hjustonu detektovala je curenje kiseonika. Razlog za to nisu mogli odrediti pa su morali probuditi posadu. Ustanovilo se da u spravi za transferovanje urina postoji rupa. Nije izgubljena velika količina kiseonika. Nakon što je problem rešen astronauti su prvi put kročili na Mesec i time postali sedmi i osmi čovek koji su hodali po površini stranog tela u svemiru.

Oprema lunarnog vozila za eksperimente

Obavljene su tri šetnje po Mesecu.

Figurica Pali astronaut, uz plaketu sa imenima astronauta

Prvo posećeno mesto bio je Elbou krater (Elbow). U povratku, lunarno vozilo počelo je sa prvim testovima koji su trajali oko 6 sati. Zatim, prikupljeni su uzorci Mesečevog tla iz više bušotina, što je trajalo oko 7 sati. Jedan od najpoznatijih uzoraka prikupljen je baš u toku ove misije, poznat i kao kamen Dženesis. Treća šetnja bila je severozapadno od lunarnog modula, a astronauti su tad snimali fotografije okruženja. Demonstrirali su Galileov ogled gravitacije tako što su pustili pero i čekić da padaju sa iste visine u isto vreme da bi dokazali da će pasti istovremeno jer brzina padanja ne zavisi od mase. Na Mesecu nema atmosfere pa nije bilo puno odstupanja u eksperimentu. Astronauti su takođe ostavili i figuricu Pali astronaut u znak sećanja na kolege koji su položili svoje živote u ime osvajanja kosmičkih prostranstava.

Iz bušotina izvađeno je 77 kilograma primeraka Mesečevog tla za 18 sati.

Povratak na Zemlju

Posle 2 dana i 18 sati provedenih na Mesecu, lunarni modul ponovo se spojio sa komandnim. U povratku Vorden je izašao u međuplanetarni prostor da obavi još par ispitivanja. To je bio prvi put da se čovek nađe u otvorenom svemiru van letelice. Posada je postavila rekord za najdužu Apolo misiju.

7. avgusta Apolo 15 ušao je u atmosferu. Jedan od tri padobrana nije uspeo da se otvori pa su samo dva preostala za bezbedno sletanje. Posada je sletela u severni Atlantski okean.

Literatura

• audio snimci
• o Apolou 15 na astronautix.com
• o Apolou 15 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. maj 2017) na science.nasa.gov
• istorijat misije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. avgust 2011) na history.nasa.gov